Marija progovorila o hororu zatvora u SAD: Optužili je da špijunira za Ruse, tad počinje noćna mora

Foto: Tanjug/AP

Pre dve godine Ruskinja Marija Butina je uhapšena u SAD zbog sumnji da je radila kao ruski agent. Nakon što je osuđena na 18 meseci zatvora pošto je priznala krivicu za udruživanje radi delovanja kao neregistrovani strani agent, u oktobru prošle godine vratila se u Moskvu. Sada se prisetila kako se našla zarobljena u paklu američkog kaznenog sistema, prenosi RT.

Preporučujemo

Marija je zagovornica prava na oružje, a prema pisanju RT, američki tužioci i mediji trudili su se da je predstave kao "lukavu špijunku koja koristi svoj ženski šarm da bi se uvukla u korumpirani deo Nacionalne asocijacije pušaka i razotkrila američke konzervativce kako bi umanjila uticaj Kremlja".

Po povratku u Rusiju Butina radi kao aktivista za ljudska prava i vodi emisiju na ruskom na RT. Otkrila je odlomak iz svojih memoara, u kojima govori kako je stigla u gradski zatvor u Aleksandriji, Severna Virdžinija, nakon što je uhapšena 15. jula.

Dolazak u zatvor

- Iza zavesa "klanice" ugledala sam dva čuvara, detektor metala kroz koji prolaziš i ogromnu sivu plastičnu stolicu koju su nasmejani čuvari nazivali "stolica gospodara". Okrenuli su me licem prema zidu, lepljivom od ljudskog znoja i krvi, i rekli mi da stavim dlanove na njega. Pretresli su me i pokazali na jezivu sivu stolicu - rekla je Marija.

"Sedi. Nasloni se i ne pomeraj se" - rekao joj je stražar, koji je nakon toga pritisnuo prekidač koji je izlazio sa jedne strane stolice, što je napravilo prodoran zvuk.

Foto: Tanjug/AP

- Kao što sam i pretpostavila, ovaj uređaj se koristio za proveru ima li metala u telu zatvorenika. Sedela bih na takvim sličnim stolicama kada su me prevozili pod konvojem i u zgrade suda - rekla je Marija.

Nakon toga su je odveli u drugu sobu, ona je sela na drvenu klupu i, kako je rekla, trudila se da se ne onesvesti od smrada koji se osećao. Ponovo su joj uzeli otiske prstiju, a onda je došao na red razgovor sa policijskim psihijatrom u njegovoj prljavoj sobi, punoj papira.

Usledila su pitanja: "da li želiš da se ubiješ, da li želiš da povrediš sebe, da li želiš da ubiješ nekoga oko sebe, da li želiš da ih povrediš?"

Butina je na svako odgovorila sa "ne". Kako je rekla, prešavši američku granicu više puta, naučila je da se ne šali pri razgovoru sa organima za sprovođenje zakona ili bezbednosnim agencijama.

"Da li si opasna po društvo, da li si ikada pokušala da izvršiš samoubistvo?" - nije bilo kraja ovim pitanjima, na koja je Marija odgovorila sa "ne".

Kada je policijski psiholog konačno iscrpio sva njihova pitanja, ponudio joj je sendvič i malo đusa. Nije bila gladna, ali je ipak pojela. Kako je rekla, do ponoći joj nisu dali ni hranu ni vodu.

Nakon toga ju je čuvar poveo hodnikom okruženim ćelijama sa bezbroj ljudi, muškarci i žene su se držali za metalnu mrežu vrata. Molili su za vodu, toalet papir - ili bar da im neko kaže koliko je sati.

U ćeliji nema dušeka, jastuka, vode ni prozora 

- Bacili su me u ćeliju pored koje je bio muškarac. Zidovi između nas nisu imali prozore i nisam mogla da vidim komšiju, ali je reagovao na svaki moj zvuk. Toliko je bio stimulisan što me je čuo kako se krećem u ćeliji i gušim u suzama da se samozadovoljavao glasno cele noći - i to sam morala da slušam - rekla je ona.

U zatvoru nije bilo dušeka, jastula ili ćebadi. Postojao je metalni wc i lavabo, ali nije bilo ni vode ni papira. Bilo je neverovatno vruće u ćeliji, što je boravak unutra činilo još milijardu puta težim.

- Bila sam emotivno iscrpljena posle svega kroz šta sam prošla. A onda sam se setila sendviča koji sam dobila. Uzela sam malo jer je trebalo da se skoncentrišem i mozak da nastavi da mi radi - rekla je ona.

Kako nije znala kada će sledeći put jesti, ostavila je malo za kasnije. Na zidovima nije bilo prozora, nije znala koliko je sati. Setila se da straža prolazi na svakih 30 minuta, ali nije imala ni olovku ni papir da zapiše. A onda se setila toalet papira i cepala deo svaki put kad bi straža prošla.

Sledeći krug došao je ranije nego što je očekivala.

- Nešto se sigurno desilo. Straža je dovela tinejdžerku Meksikanku kod nje, ubacili je unutra i rekli nam da se "zabavimo" - ispričala je Ruskinja.

Kako je rekla, njena prva cimerka nije imala više od 16 godina,

Butina je ostala u zatvoru u Aleksandriji skoro godinu dana dok se suđenje odugovlačilo. Nakon ubeđenja, Butina je preseljena u Federalnu zatvorsku ustanovu na Floridi, gde je provela još pet meseci pre nego što je puštena na slobodu.

Ona kaže da je žrtva američkog pravosudnog sistema i da je bila primorana da se "izjasni krivom" iako nije učinila ništa loše.

(Telegraf.rs)