Kako je italijanska Ndrangeta postala najstrašnija mafija na svetu: Poznati po brutalnim otmicama

Foto: Brancolin/Fotogramma / Zuma Press / Profimedia

U decembru 2018. godine, kada je u najvećoj ikad panevropskoj policijskoj raciji protiv italijanske mafije Ndrangeta uhapšeno više stotina osoba, italijanski istražitelji nazvali su tu grupu "najmoćnijom transnacionalnom mafijaškom organizacijom". U petak su u italijanskoj prestonici počela preliminarna saslušanja protiv članova te kriminalne organizacije, u slučaju kakav nije viđen od "Maksiprocesa" protiv sicilijanske Koze Nostre.

Preporučujemo

Prema istraživanju italijanskog Eurispes instituta, "Ndrangeta zarađuje 300-350 miliona evra nedeljno od trgovine drogom, najviše kokaina. DIA, italijanska antimafijaška policija, smatra da je ova cifra tačna.

Pre posla sa drogom otimali su ljude

Ali pre nekoliko decenija, Ndrangeta je imala još jedan glavni izvor prihoda: kidnapovanje zbog otkupa.

Za otprilike 30 godina, počev od 1969. godine, skoro 700 ljudi bile su žrtve takvih zločina, sa rekordom od 75 slučajeva 1977. godine, navodi se u članku italijanskog časopisa Kriminologija, koji navodi podatke Ministarstva unutrašnjih poslova.

- Bilo je loše kao u Latinskoj Americi - rekao je Domeniko Di Petriljo, bivši oficir za specijalne operacije karabinjerske policije koji je istraživao desetine otmica sedamdesetih i osamdesetih.

Hapšenje jednog od mafijaških šefova iz Ndrangete Foto: Profimedia/AFP

Kalabrijski gangsteri vodili su u tome, ali otmice su takođe favorizirali seoski banditi sa Sardinije, politički teroristi poput levičarske Crvene brigade i, u manjoj meri, sicilijanska mafija Koza Nostra.

Prema DIA ekspertu, koji je želeo da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga, Ndrangeta je u džep stavila "65 do 70 procenata" od procenjenih 800 milijardi lira (470 miliona dolara) novca za otkup koji su razne italijanske kriminalne grupe zaradile otmicama.

Kalabrijski mafijaši brzo su reinvestirali dobit: delimično u lične pogodnosti, poput vila i luksuznih automobila, ali "uglavnom da bi ušli u sektor trgovine kokainom" rekao je tužilac Nikola Grateri antimafijskom odboru italijanskog parlamenta 2014. godine.

- Dok je Koza Nostra imala "gotovo monopol" na tržištu heroina, "Ndrangeta je u kokainu pronašla novog "pobedničkog konja" - rekao je Grateri. Neki od njihovih muškaraca živeli su u Latinskoj Americi "već 30 ili 40 godina i tamo imaju porodice", dodao je on.

Brutalna kidnapovanja Ndrangete

Ndrangeta se takođe infiltrirala u sektor nekretnina i javnih radova. Na primer, profit od poznatog kidnapovanja Džona Pola Getija III iskorišćen je da se izgradi stambeni kvart na kalabrijskoj obali poznat kao "selo Geti".

Geti, tinejdžer iz američke naftne porodice, otet je u Rimu 1973. godine i pet meseci je držan u zatočeništvu u zabačenim kalabrijskim planinama. Desno uvo mu je odsečeno da bi se izvršio pritisak na njegovu porodicu da plati 1,7 milijardi lira za njegovo puštanje.

Ovo je samo jedan od slučaja brutalnosti koje su počinili članovi Ndrangete.

Kriminolog sa sedištem u Velikoj Britaniji Klaudio Loiodice, bivši italijanski policajac za specijalne operacije, seća se kako je radio na slučaju Marko Fiora, kada je u martu 1987. godine otet sedmogodišnji dečak i oslobođen nakon 17 meseci "teškog zatvora".

- Kada ga je policija pronašla u blizini seoske kuće u šumi Kalabrije, nakon plaćanja ogromne otkupnine, bio je neuhranjen, nerazvijenih mišića nogu i nosio je isto donje rublje koje je imao na dan kada je otet - rekao je Loiodice.

Strah od kidnapovanja bio je veoma raširen među italijanskom elitom, posebno krajem 1970-ih, u turbulentnom periodu kada je otet i ubijen bivši premijer Aldo Moroa 1978. Njega su otele Crvene brigade, ekstemna levičarska organizacija, a ne mafija.

Neke potencijalne mete otmice napustile su zemlju - kao što je porodica Karle Bruni, bivše manekenke i supruge bivšeg francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, koja se preselila u Pariz 1975, dok su drugi, kao što je Silvio Berluskoni, preduzeli druge mere predostrožnosti.

Berluskoni je 1977. godine fotografisan sa pištoljem na kancelarijskom stolu. U to vreme čuvar njegove vile u blizini Milana, Vitorio Mangano, bio je šef sicilijanske mafije.

Berluskoni je negirao bilo kakve veze sa mafijom Foto: Tanjug/AP

Tada se pojavila sumnja da je Berluskoni unajmio Mangana kao deo faustovskog pakta sa mafijom koja ga je takođe zaštitila od otmica.

Bivši italijanski premijer uvek je negirao poznavanje kriminalne prošlosti Mangana i negirao bilo kakve veze sa Kosa Nostrom.

Kriminalna industrija kidnapovanja umrla je 1990-ih, delimično i zbog zakona iz 1993. godine koji je vlastima znatno olakšao oduzimanje imovine rođaka žrtava - što je znatno otežalo ispunjavanje zahteva za otkupninom.

Sve veći gnev javnosti zbog mafijaške brutalnosti, bolji rad policije, oštrije kazne za otmičare i - pre svega - spoznaja da je trgovina drogom bila isplativija i manje rizična, takođe su doprineli padu te pojave, kažu stručnjaci.

Otmice su zahtevale saučesništvo desetina ljudi i obično su donosile profit tek nakon meseci, ako ne i nakon godine pregovora.

- Zamislite samo koliko više novca možete da zaradite u tom periodu trgovinom drogom- rekao je Di Petriljo.

(Telegraf.rs)