• 29

Erdogan je previše zagrizao, Putin naoružava obe strane: Šta se zbiva iza kulisa u Nagorno-Karabahu?

, Telegraf

Odnos Rusije prema Azerbejdžanu i Jermeniji je kontroverzan. Moskva u ovom konfliktu nema potpunog favorita, pokušava da se balansirano ponaša prema tim zemljama, smatra analitičar Aleksandar Radić

  • 29
Jermenija, Azerbejdžan

Foto: Tanjug/AP

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u slučaju sukoba Azerbejdžana i Jermenije ima jake “motive da pokaže zube Rusima”, s obzirom na situaciju do koje je došlo u Libiji, kaže za Telegraf.rs vojni analitičar Aleksandar Radić.

S obzirom na nedavne konflikte sa Grčkom u Sredozemlju, on ističe da je Turska angažovana na više frontova, posebno kada je reč o teritoriji Nagorno-Karabah, jer Ankara zdušno podržava Azerbejdžan u borbi za taj deo teritorije.

- Ona je angažovana u Siriji, Iraku, Libiji, želi da bude politički zastupljena na Balkanu, Azerbejdžan im je blizak saveznik... previše je to zadataka za tursku vojsku. Turska politika počinje da se rasteže... Ona ima velike resurse i ozbiljne ambicije, a da li će da krene korak dalje, to može da bude opasno za politiku zvanične Ankare - kaže Radić za “Telegraf.rs”.

Pragmatični Putin

Ovaj analitičar takođe se osvrnuo i na ulogu Mosve u konfliktu.

- Odnos Rusije prema Azerbejdžanu i Jermeniji je kontroverzan. Moskva u ovom konfliktu nema potpunog favorita, pokušava da se balansirano ponaša prema tim zemljama. Činjenica je da je Azerbejdžan jedan od najvećih kupaca nove ruske vojne tehnike: dobrim delom modernizacija azerbejdžanske vojske zasniva se upravo na ruskom naoružanju. Isto to naoružanje kupuje Jermenija, a postoje spekulacije da su niže cene za Jermene nego za Azerbejdžan - istakao je Radić za “Telegraf.rs”.

- Činjenica je da obe zemlje kupuju ruske ofanzivne sisteme... To ne menja sliku da se Rusija u celoj situaciji ponaša pragmatično. Nagorno-Karabah je zbog toga za Ruse jako ozbiljna situacija kada Azerbejdžan i njegov saveznik Turska dovedu do ovakve situacije, od Moskve se očekuje da se opredeli. Rusija, sa druge strane, ne želi da se odluči koju stranu podržava... Rusima do sada najviše odgovara “status quo” - objasnio je ovaj vojni analitičar.

Redžep Tajip Erdogan, Vladimir Putin

Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, Foto: Tanjug/AP

On je istakao da Kremlj želi da na snazi bude takva situacija u kojoj Azerbejdžan neće moći da ostvari “svoje radikalne ciljeve u Nagorno-Karabah”, ali i sa druge strane da Jermenija ne bude u poziciji da u većoj meri naškodi zvaničnom Bakuu.

Međutim, kako kaže, Rusi nisu jedini koji u celoj stvari “vagaju”.

- Jermenija jako usko sarađuje sa NATO-om. Oni su poslali u Avganistgan sve što su imali od vojske, a imaju rusku bazu na svojoj teritoriji. Moskvi su dali prostor za vojno prisustvo, a sa druge strane je deo sistema NATO - objasnio je on.

Ni Amerika nije što je bila

Na pitanje da li bi mogao međunarodni pritisak mogao da utiče na deskalaciju tenzija, on je kazao da je to pošlo za rukom 90-ih, ali ovoga puta situacija je drugačija.

- Možemo da očekujemo neke oblike pritisaka, ali ne mogu sada da budu pritisci kao što su bili 90-ih. Tada su međunarodne institucije bile mnogo snažnije, odnosno kakav autoritet su uživali OEBS i Ujedinjene nacije. Američka moć tada mogla je faktički sutradan da prekine sukob. Stvari su sada složenije... Situacija danas koju imamo u Siriji i Libiji bila je nezamisliva pre 20, 30 godina - kaže naš sagovornik.

Donald Tramp, Aleksandar Vučić, Avdullah Hoti, Vašington, Bela kuća

Vladimir Putin, Foto: Tanjug/AP

- Od zapada možemo da očekujemo prazne fraze, Amerika nema potencijal kakav je nekada imala... To je ruska zona uticaja... Ovo se dešava u trenutku kada SAD čekaju izbori. (Donald) Tramp, koliko god da agresivno nastupa, nije bio pokretač ratova, za razliku od nekih američkih političara iz prošlosti koji su pričali u svetskom miru, a započinjali su ratove - objasnio je Radić.

Očigledno planirana akcija

Radić je nedvosmislen u stavu da je očigledno reč o planiranoj akciji.

- Posle mnogo incidenata u poslednjih nekoliko sati imamo sukob dve, tri sile. Dugo vremena se pripremao Azerbejdžan. On je vojnički jači (od Jermenije), ulagao je veliki novac u modernizaciju oružanih snaga i naoružanja, ali nemaju potencijal da radikalno reše situaciju - kaže Radić za Telegraf.rs.

- Ova situacija je ozbiljan sukob, ali za sada nema indikacija da Azerbejdžan ima potencijal, a samim tim i želju da zauzme Nagorno-Karabah. Odbrana koju su pokazali Jermeni je bila vrlo upečatljiva. Posle očigledno planiranog napada u ranim jutarnjim časovima azerbejdžanska vojska je relativno brzo zaustavljena na minskim poljima i protivoklopnim raketama i PVO - objasnio je naš sagovornik.

Kako je istakao, podaci o gubicima koji stižu sa mesta dejstava ukazuju da je Azerbejdžan “plaća za ovu avanturu”.

- Gubitaka ima na obe strane, ali Nagorno-Karabah je u poziciji da se brani, na položajima koji su odavno izgrađeni za odbranu - kaže Radić.

Istorijat konflikta

Tenzije u Nagorno-Karabah porasle su kada je kada je Jermenija u nedelju oborila dva helikoptera i tri drona.

Naime, Jermenija je prvobitno optužila komšije da su granatirale civilne položaje, a sukobi su se ubrzo rasplamsali i rezultovali pogibijom civila i vojnika sa obe strane.

Odnosi između dve nekadašnje sovjetske republike zategnuti još od 1991. godine kada je jermenska vojska okupirala Nagorno-Karabah, teritoriju koju je međunarodna zajednica priznala kao deo Azerbejdžana.

Konfliktu se ne još ne vidi kraj, a donete su četiri rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dve Generalne skupštine UN u kojima se straži hitno povlačenje jermenskih trupa sa te teritorije Azerbejdžana, koju većim delom nastanjuju Jermeni. Nagorno-Karabah se jednostrano otcepio od Azerbejdžana, ali nije međunarodno priznat kao država.

Video: Novi stravični snimci ratnog sukoba: Objavljen napad na vojnu opremu

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Miloje

    Samo da se zna. Turci su 1389 terali Jermene da se bore protiv Srba. Kad su dosli i videli crkve slicne njihovim Jermeni su presli na stranu Srba i borili se protiv Turaka. I jos. Ono sto su Jevreji za ceo svet to su Jermeni za Jevreje.

  • Душан Вуковић

    Чему служи ОДКБ?

  • Nody

    Sta se dogodilo sa Lazanskim mora da se zamjerio braci Rusima ili AV pa ga ni u misijoj rupi nema.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima