• 1

Kopaju reku Pripjat da izgrade kanal do Baltika: Hoće li milioni ostati bez vode zbog radijacije?

, Telegraf

Bageriranje reke Pripjat započelo je u julu i deo je međunarodnog projekta za stvaranje plovnog puta E40 dužine oko 2.000 kilometara koji bi povezivao Baltik i Crno more, prolazeći kroz Poljsku, Belorusiju i Ukrajinu

  • 1
Pripyat River, Cernobil

Foto: Profimedia

Oko reke koja prolazi pored nuklernog reaktora Černobilj radi se na iskopavanju kako bi se napravio kanal za unutrašnju plovidbu, potencijalno izvlačeći na površinu radioakrivni mulj nastao katastrofom iz 1986. godine. Upravo to moglo bi da kontaminira pijaću vodu za 8 miliona ljudi u Ukrajini, upozorili su naučnici.

Bageriranje reke Pripjat započelo je u julu i deo je međunarodnog projekta za stvaranje plovnog puta E40 dužine oko 2.000 kilometara koji bi povezivao Baltik i Crno more, prolazeći kroz Poljsku, Belorusiju i Ukrajinu, piše Guardian.

Reka koja se vijuga u krugu od 2,5 kilometra od reaktora odgovornog za najgoru nuklearnu katastrofu ikada, već je iskopana na sedam različitih mesta, od kojih pet u krugu od 10 kilometara od reaktora, navodi organizaija "Save Polesia".

Potez je u suprotnosti sa preporukama Međunarodnog udruženja za atomsku energiju (IAEA) da zona eksklizivnosti Čerbnobilja treba da ostane netaknuta zbog dugovečne kontaminacije nakon eksplozije reaktora.

Na tenderu za iskopavanje 100.000 kubnih metara pobedila je ukrajinska kompanija "Sobi", a radovi su započeli u julu. Na Fejsbuk stranici ove firme navodi se da je plovni put važan za poboljšanje rečnog transporta i trgovine sa susednim zemljama, odnosno Belorusijom.

Brojne nevladine organizacije, uključujući "Save Polesia", WWF i "BirdLife", upozorile su da vlada krši zakon ne radeći procenu uticaja na životnu sredinu, što je predviđeno ukrajinskim propisima. Navode da studija o E40 iz 2015, koju je objavio Pomorski institut Gdanjska, nije uspela da pravilno sagleda implikacije radioaktivne kontaminacije zbog bagerisanja unutar zone ekskluzivnosti, koja je 100 kilometara uzvodno od Kijeva.

Pripjat

Foto: Pixabay

Francuska Organizacija za kontrolu radioaktivnosti (Acro) nakon istraživanja koje je naručilo Frankfurtsko zoološko društvo upozorilo je da će izgradnja E40 imati radiološki uticaj na građevinske radnike i stanovništvo koje zavisi od reke.

- Činjenica da žele da naprave branu i da brodovi idu tik uz černobiljski reaktor za mene je neverovatna. Ovo je najzagađeniji deo ekskluzivne zone  - rekao je vodći istraživač dr Dejvi Boili, nuklearni fizičar i predsednik Acro.

Menadžer u kompaniji "Sobi" Dmitrij Nadev rekao je za Guardian da je kompanija radila naučna istraživanja radijacije i uzimala uzorke tla.

- Bezbednost naših radnika je prioritet. Analiza je pokazala da se posao može bezbedno obaviti, ali svi radnici su dobili ličnu zaštitnu opremu (PPE) i dozimetre. Tokom rada naučnici su svakodnevno uzimali uzorke vode nizvodno od bagera - rekao je on.

Nadev, međutim, nije podelio sa novinarima rezultate istraživanja.

Kako piše Guardian, sovjetski naučnici dugo su tvrdili da nije bilo potrebe za proučavanjem uticaja dugotrajnog zračenja na stanovništvo, a zvanični broj žrtava katastrofe u Černobilju 1986. iznosi 54. Međutim, neke procene sugerišu da dugotrajna kontaminacija izazvana eksplozijom može da znači da jedna od pet osoba u Belorusiji i dalje živi na kontaminiranom području.

- Ekskluzivna zona trebalo bi da znači da će to tako biti vekovima, to znači da u njoj ne žive ljudi i da nema aktivnosti na reci - rekao je Boili.

Černobilj

Foto: Wikimedia/Tim Porter

E40 bi se protezao od Gdanjska u Poljskoj, preko južne Belorusije do Hersona u Ukrajini. To bi bio najduži plovni put u Evropi, 25 puta dužio od Panamskog kanala.

Mala plovila već mogu da prođu, ali će se kanal proširiti i produbiti kako bi mogli da prolaze brodovi dužine do 80 metara.

U Poljskoj se trenutno radi druga studija izvodljivosti kako bi se odlučilo koja je ruta najbolja, a rezultati se očekuju u narednih nekoliko meseci. Vlada za ro vreme nastavlja sa planovima za branu Siarzevo, jednu od 13 do 15 brana koje će biti izgrađene na Visli.

Troškovi za izgradnju E40 verovatno će biti veći od 13 milijardi evra od čega će većina da bude potrošena u Poljskoj.

Aktivisti za zaštitu životne sredine zabrinuti su i zbog gubitka biodiverziteta. Vodeni put presekao bi region znan Polezija koji se često naziva i "Amazonijom Evrope" zbog neverovatne raznolikosti biljnog i životinjskog sveta na tom području.

Video: Sablasni snimci iz spaljenog Černobilja pokazuju da je ovaj grad zauvek utihnuo

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dovla

    U sklopu projekta koji ima za cilj dopremanje tečnog gasa iz Američkih škriljaca.

    4
    0

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima