Istraženo kako su klimatske promene uticale na širenje pandemije: "To je možda bila ključna stvar"

foto Pixabay

Klimatske promene možda su imale ključnu ulogu u prenosu koronavirusa na ljude tako što su primorale određene vrste šišmiša na bliskiji kontakt s njima, pokazuje novo britansko istraživanje, prenosi Jutarnji.

Preporučujemo

Virus koji je usmrtio više od dva miliona ljudi i izazvao globalno zatvaranje verovatno potiče od šišmiša u jugoistočnoj Aziji.

Istražitelji sa Univerziteta Kembridž u svojoj studiji su koristili podatke o temperaturi, količini padavina i promenama vegetacije u zadnjih sto godina kako bi modelirali kretanje populacija nekoliko desetina vrsta šišmiša na temelju uslova kakvi su im potrebni za život.

Ustanovili su da se u prošlom stoleću četrdesetak vrsta šišmiša preselilo u južnu Kinu, Laos i Mjanmar, područja u kojima se, prema rezultatima genetskih analiza, pojavio virus SARS-CoV-2.

Pošto svaka vrsta šišmiša u proseku nosi 2,7 koronavirusa, naučnici kažu da je oko stotinu vrsta koronavirusa sada koncentrisano u toj 'hotspot' zoni.

- S obzirom na to da je klima menjala staništa šišmiša, neke su vrste napuštale jedna područja i selile se u druga, noseći 'svoje' viruse sa sobom - rekao je glavni autor studije Robert Mejer, zoolog s Kembridža.

- To je verovatno dovelo do novih interakcija između životinja i virusa i doprinelo tome da se razviju i prenesu štetniji virusi. Mi ne tvrdimo da pandemije ne bi bilo bez klimatskih promena, ali bez sumnje ove klimom podstaknute selidbe šišmiša pandemiji nisu odmogle - rekao je Mejer.

S obzirom na to da tačan lanac prenosa virusa SARS-CoV-2 sa životinja na ljude tek treba utvrditi, Mejer napominje da su promena klime i uništavanje staništa u Aziji dovele do nikad bliskijeg kontakta s ljudima.

- To su dve strane sličnog novčića. Mi prodiremo dublje u njihova staništa, a istovremeno klimatske promene teraju patogene u našem smeru - rekao je on.

U studiji, objavljenoj u časopisu Science of the Total Environment, vlade se stoga pozivaju da ograniče urbanu ekspanziju i širenje poljoprivrede jer bi to smanjilo rizik od druge pandemije bolesti koja je endemska u divljih životinja.

- Činjenica da klimatske promene mogu da ubrzaju transmisiju patogena iz života u divljini na ljude, trebalo bi  da predstavlja hitan poziv na buđenje kako bi se smanjile globalne štetne emisije - rekao je Kamilo Mori sa Univerziteta Havai, koji je učestvovao u istraživanju.

(Telegraf.rs)