• 4

Da li je Švedska sve vreme bila u pravu? Od eksperimenta do zemlje najteže pogođene koronom

Švedska danas stoji bolje od većine evropskih zemalja

  • 4
Švedska posebno ulaže u tehnologiju

Foto: Tanjug/AP

U aprilu 2020. godine Švedska je bila među desetak zemalja najteže pogođenih pandemijom korona virusa. Dnevni broj smrtnih slučajeva peo se i iznad 100, na intenzivnom lečenju bilo je više od 500 pacijenata zaraženih korona virusom, a posebno teško stanje bilo je u domovima za starije, u kojima je zaraza ubrzano odnosila živote švedskih 80-godišnjaka i 90-godišnjaka, navodi Index.

Svet je u neverici pratio situaciju, posebno s obzirom na to da je glavni državni epidemiolog Anders Tegnel prihvatio strategiju s dosta preporuka, ali vrlo malo stvarnih ograničenja.

Mnogi su stručnjaci smatrali da Švedska eksperimentiše sa sopstvenom populacijom, da će do leta umreti desetine ili čak stotine hiljada ljudi, odnosno da će se bolnički sistem slomiti pod najezdom pacijenata. Usred rastuće pandemije, za koju tada nije bilo ni cepiva ni naprednih medicinskih tretmana, za britansku platformu UnHeard istupio je švedski epidemiolog svetskog glasa, 71-godišnji Johan Gisecke, Tegnelov mentor i jedan od njegovih prethodnika. Giseckeove izjave odražavale su službeni stav švedske epidemiološke struke i Zavoda za javno zdravstvo. Bile su potpuno šokantne i gotovo suprotne smeru u kom se kretala cela Evropa.

Anders Tegnel epidemiolog Švedska koronavirus

Anders Tegnel / Foto: Tanjug/AP

- Lokdaun ne može da funkcioniše u demokratskim zemljama, odnosno, u najboljem slučaju, može se uvesti kao jednokratna i kratkotrajna mera, poput jednog metka koji treba ispaliti u pravom trenutku. Ne postoji naučna podloga za većinu epidemioloških mera koje se uvode širom Evrope. Stopa smrtnosti od kovida-19 u celoj Europi za godinu dana biće otprilike ista, razlike će biti najviše 20-ak posto - hladnokrvno je ispalio Gisecke.

Kakva je situacija danas, 15 meseci kasnije?

Danas, 15 meseci kasnije, više nema nikakve sumnje da Tegnel i Gisecke, u najmanju ruku, nisu sasvim grešili. Iako su osnovne škole normalno održavale nastavu, iako su bile otvorene sve trgovine, tržni centri, restorani, vrtići, bioskopi, javni prevoz, teretane, skijališta, kafići i druge delatnosti, iako nije bilo nikakvog lokdauna, obaveznog nošenja maski ili zatvaranja granica, Švedska danas stoji bolje od većine evropskih zemalja. Kako prema ukupnoj smrtnosti od kovida-19, tako i prema višku smrtnosti u pandemiji i padu privrednih aktivnosti.

Ukupno je do petka s korona virusom preminulo 14.656 švedskih građana, uz napomenu da u tu evidenciju ulaze svi koji su preminuli s pozitivnim PCR testom, bez obzira na uzrok smrti. U bolnicama s dijagnozom kovida-19 leži 109 pacijenata, od kojih je 16 na odeljenjima intenzivnog lečenja. U poslednjih mesec dana na nacionalnom nivou beleži se od 1.500 do 2.100 novozaraženih nedeljno, dok je u najgorim pandemijskim danima, krajem decembra 2020, bilo i do 10.000 novih slučajeva u 24 sata.

Švedski BDP raste, privreda je nadoknadila sve gubitke

Zanimljivi su i ekonomski pokazatelji. Švedski BDP u junu je bio 2,5 posto veći nego prethodni mesec i čak 10 posto veći nego u junu 2020. godine. Švedska privreda je tako krajem maja ove godine nadoknadila sve gubitke u pandemiji, a ukupan pad privredne aktivnosti prošle godine iznosio je 2,8 posto, odnosno treći je najmanji u Evropskoj uniji, nakon Litvanije i Irske. Treba dodati da je snažnom privrednom oporavku uveliko doprinelo to što su Šveđani, koji tradicionalno vole da putuju i dosta troše na putovanja, prošlo i ovo leto svoje godišnje odmore masovno su provodili u domovini.

S 0,19 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana Švedska, prema podacima ECDC-a, trenutno ima najmanje smrtnih slučajeva s korona virusom u Evropi, nakon Islanda i Lihtenštajna. Zbog širenja delta soja, uglavnom među mlađom populacijom, dvonedeljna incidencija novozaraženih blago raste i trenutno je 43.5, odnosno daleko od trenutnih evropskih rekordera, poput Kipra (1.514) ili Španije (783). Na famoznoj karti ECDC-a samo je područje oko Stokholma u narandžastom, dok je ostatak Švedske zelen.

Tek 25. u Evropi po stopi smrtnosti

S obzirom na optužbe o "izumiranju staraca" početkom pandemije, posebno je zanimljiva trenutna pozicija Švedske na lestvici zemalja prema stopi smrtnosti od početka pandemije kovida-19. Američki univerzitet Džons Hopkins, koje verovatno ima najpreciznije podatke, Švedsku smešta tek na 38. mesto u svetu i 25. mesto u Evropi, s ukupno 142.48 smrtnih slučajeva s korona virusom na 100.000 stanovnika od početka pandemije.

Nema nikakve sumnje da je za povoljnu epidemiološku situaciju najpre zaslužna dobro tempirana i sveobuhvatna kampanja cepljenja. Nakon početnog kolebanja, što je posledica loših iskustava s masovnim vakcinisanjem protiv svinjskog gripa 2009. godine, kada je oko 400 mahom mladih Šveđana obolelo od narkolepsije, Šveđani su masovno prihvatili cepivo protiv kovida-19. Danas se koriste samo cepiva Fajzera i Moderne odnosno AstraZeneke u drugoj dozi.

Kampanjom cepljenja prvo su bili obuhvaćeni starija populacija, osoblje staračkih domova i sličnih ustanova, rizične grupe i zdravstveni radnici. Potom se, strogo poštujući uzrasne granice, zbog kojih se zdrav 40-godišnjak nije mogao cepiti pre zdravog 50-godišnjaka, postupno išlo prema mlađima. Trenutno je cepivo dostupno svim punoletnim Šveđanima, a sredinom avgusta vakcinacija će biti omogućena tinejdžerima od 16 do 18 godina.

Dve doze primilo više od 50 posto ljudi, jednu dozu skoro 80 posto

Ukupno je do petka barem prvu dozu dobilo 77,7 posto punoletnih Šveđana, a dve doze primilo je 50,3 posto odrasle populacije. Nema nikakve sumnje da će stopa vakcinisanih odraslih preći 80 posto. Osim toga, dok Evropa strahuje od jesenjeg talasa zaraze, Švedska može da se pohvali da je s dve doze cepljeno čak 85 posto starijih od 60 godina.

Međutim, prema Tegnelovim rečima za dnevni list Dagens Nyheter, Švedska se neće zadovoljiti samo dobrim procentom vakcinacije starijih:

- Širenje infekcije više ne utiče toliko na opterećenje zdravstvenog sektora, zato što su rizične grupe vakcinisane. Očekujem da će se takav trend održati. Međutim, moramo da idemo napred i da dosegnemo što je moguće više ljudi drugom dozom kako bismo bili zaštićeni od delta soja korona virusa. Sada mlađa populacija dolazi na red i važno je da svi prihvate cepljenje.

Švedska korona virus

Foto: Tanjug/AP

Važno je naglasiti da u Švedskoj ne postoji obaveza vakcinacije, čak ni kod zdravstvenog osoblja i da nevakcinisane osobe ni na koji način nisu diskriminisane. Iako se vakcinacija neprestano podstiče i promoviše na svakom koraku, nevakcinisanima nije ograničeno kretanje, niti im je onemogućen pristup bilo čemu. Osim toga, sve kad bi vlasti to i htele, Švedska ne može da zabrani građanima slobodno kretanje. Lokdaun australijskog tipa i policijski čas nemaju temelja u švedskim zakonima.

Zbog dobro tempiranog cepljenja Švedska je izbegla značajniji porast smrtnosti u trećem talasu pandemije u rano proleće ove godine. Prema podacima švedskog Zavoda za statistiku, ukupna stopa smrtnosti od kraja januara ove godine do danas konstantno je niža ili u skladu s predpandemijskim prosekom od 2015. do 2019. godine.

Mere su neprimetne

Trenutne mere u svakodnevnom su životu gotovo neprimetne. Ono što je u početku mnogima upadalo u oči kad je u pitanju švedska strategija, važi i danas. Maske se u Švedskoj nisu nosile ni u jednom trenutku pandemije, bile su tek preporučene u javnom prevozu, a sada ih više ne koriste čak ni zdravstveni radnici u bolničkim hodnicima. Više ne postoje ograničenja u broju osoba koje mogu da borave u javnim prostorima poput trgovina, muzeja, zabavnih parkova ili restorana. Jedino što i dalje podseća na pandemiju su ograničenja javnih okupljanja na 300 osoba u zatvorenim prostorima i 3.000 osoba na otvorenom (uz neke izuzetke za sportske događaje).

Iako su njeni nordijski susedi, Norveška, Finska i Danska, zahvaljujući geografskim i demografskim komparativnim prednostima i bitno strožim epidemiološkim merama, imali višestruko manju smrtnost, pa ih zbog toga treba smatrati boljim primerima u pandemijskoj strategiji, danas je sasvim jasno da je Švedska u svakom pogledu prošla bolje od najmanje dve trećine evropskih zemalja. Tegnel je sasvim sigurno grešio u koracima, najpre u zaštiti populacije u staračkim domovima, ali sve ukazuje da upravo u njegovoj strategiji leži održiva budućnost u borbi protiv pandemije dok se cepljenjem i prirodnom imunizacijom ne postigne kolektivni imunitet.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • 😂

    Da ih je pola pomrlo,rezultati bi im bili još bolji.

    2
    5

    Podelite komentar

  • D

    Normalna zemlja, normalni ljudi, poverenje u zdravstvenu sistem i nema panike, pretnji da će groblja biti puna, ne šalju se poruke da će svi umreti, jasno im je koliko maske ničemu ne služe, a vakcinišu se jer su edukovani i ne veruju teorijama zavere.

    28
    3

    Podelite komentar

  • Iskreno

    Pametni su oni. Stil zivota im je takav da nije sramota uci u metro ili gradski autobus iako si ministar, predsednik, voziti se po kisi biciklom sa citavom porodicom. Njima je svest o zivotu briljantna. Tako visok standard na svim mogucim poljima ne moze da prouzrokuje dramaticno lose procene.

    25
    4

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima