• 3

Šakal, nekad najtraženiji terorista sveta letovao je u Splitu, u Beogradu ga priveo Jovica Stanišić?

, Telegraf

U septembru 1976. godine Karlos je bio kratko uhapšen u Jugoslaviji, ali je nedugo potom i pušten

  • 3
Carlos the Jackal, Ilič Ramirez Sančez, Karlos Šakal

Foto: Profimedia/THOMAS COEX/AFP

Jedan od najpoznatijih svetskih terorista 20. veka Iljič Ramirez Sančez poznatiji pod nadimkom Karlos ili Šakal, u Francuskoj služi čak tri doživotne robije. Žalbenim putem tražio je da mu se jedna od njih ukine - niko nema tri života, pa nema ni Šakal - ali sud u Parizu u četvrtak je to odlučno odbio.

Jednu doživotnu zatvorsku kaznu dobio je za ubistvo dvojice francuskih policajaca i ranjavanje 30-ak ljudi u junu 1975. na Jelisejskim poljima. Drugu i treću robiju dobio je za napade na francuske vozove, železničku stanicu i aktiviranje eksploziva na ulici 1982. i 1983, pri čemu je poginulo 11, a povređeno je još 150 ljudi. Kako mu je trenutno gotovo 80 godina, jasno je kako Karlosova žalba na presudu nema realnu, nego isključivo principijelnu osnovu, piše Slobodna Dalmacija.

Karlos je sebe u autobiografiji definisao kao profesionalnog revolucionara i borca za slobodu neimperijalističkih naroda. Bio je zapravo marksistički militant i plaćenik brojnih levih režima: produžena ruka komunističkog bloka u hladnom ratu sa Zapadom.

Rođen je u Venecueli 1942, a njegov je otac bio advokat i zakleti komunista. Svu svoju decu nazvao je prema vođi Oktobarske revolucije: jedan sin mu se zove Vladimir, Karlosu je pravo ime Iljič, a trećem bratu - Lenjin.

Iljič je studirao u Londonu i Moskvi, ali školovanje nije završio jer je izbačen zbog lošeg ponašanja. Ipak, više je nego dobro naučio engleski, arapski, francuski i ruski.

Terorističku karijeru započeo je krajem 60-ih, kad se u Jordanu priključio Narodnom frontu za oslobođenje Palestine. U decenijama koje su usledile bio je neuhvatljiviji od Osame bin Ladena, premda je živeo kao plejboj i komunistički Džejms Bond, živeći na visokoj nozi i odsedajući u najskupljim svetskim hotelima.

Proslavio se kao majstor bekstva s mesta zločina, kamuflaže i lažnih identiteta, a uživao je i aktivnu logističku pomoć špijuna komunističkog bloka širom sveta.

Gotovo da nema poznatijeg terorističkog akta u sedamdesetima u kojem nije učestvovao. Pokušao je atentat na francuskog predsednika Šarla de Gola, bio je navodno aktivan i u arapskom masakru izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972. Godinu kasnije, Karlos i saradnik ispalili su dva raketna projektila na izraelski putnički avion na pariskom aerodromu Orli, promašili ga i pogodili JAT-ov DC-9.

Planirali su čak i atentat na Henrija Kisindžera, ali su odustali iz tehničkih razloga. Kako bi skrenuli pažnju na palestinsko pitanje, zarobili su i držali kao taoce ministre energetike zemalja OPEC-a u Beču 1975. Karlosov je potpis i na palestinskoj otmici francuskog aviona u Tel Avivu 1976, koja je okončana akcijom izraelskih komandosa. Navodno je sarađivao i s Gadafijem, Irakom, Libijom i Kubom, a neki kažu da je dugo godina radio i za bivši DDR.

U septembru 1976. godine Karlos je bio kratko uhapšen u Jugoslaviji, ali je nedugo potom i pušten. Navodno je prethodno i letovao negde oko Splita. Zanimljivo je kako ga je u beogradskom hotelu Metropol tad, navodno, priveo Jovica Stanišić, piše Slobodna Dalmacija.

Navodno je nemačka tajna policija, BND, želela da se Karlos uhapsi u Beogradu kako bi se Titova Jugoslavija javno pokazala kao zaštitnica međunarodnih terorista te su službama sigurnosti SFRJ oni i prosledili informaciju o Šakalovom boravku.

Međutim, navodno po nalogu s najvišeg mesta, Karlos je ubrzo pušten i pod lažnim identitetom radnika jedne jugoslovenske građevinske firme avionom prebačen u Irak. Antiteroristička politika SFRJ bila je "nesvrstana" - direktno se ne učestvuje u obračunima zapadnog i istočnog bloka.

Karlos se s velikim ambicijama vratio u Jugoslaviju nakon Titove smrti, 1982. godine, o čemu svedoče beleške bivše Službe državne bezbednosti SFRJ.

Njegov teroristički tim navodno je tad doneo odluku da u SFRJ uspostave stalnu bazu za podršku akcijama u zapadnoj Evropi. Karlos je tad u Beogradu navodno boravio pod maskom sirijskog diplomate Majka Hadada, a bezbednosne službe bivše države navodno nisu u tom trenutku imale pojma da je najtraženiji svetski terorista na njihovom terenu.

Karlos je, osim po krvavim tragovima širom sveta, vremenom postao pravi literarno-filmski hit - o njemu je napisano na desetine knjiga, snimljen čitav niz filmova. Koliko je ukupno ljudi stradalo tokom njegove terorističke "karijere", još se precizno ne zna. On sam je u jednom razgovoru za novine El Nacional iz Venecuele izjavio kako je odgovoran za oko 100 terorističkih napada u kojima je stradalo između 1.500 do 2.000 osoba.

Video: Policija ubila muškarca koji je odrubio glavu nastavniku

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima