• 1

Avganistanka je napustila zemlju samo sa pasošem u rukama: Morala sam da odem, bila sam na listi za odstrel

Nju je na aerodrom odvezao otac, a sa njim je pošla cela njena porodica kako bi se pozdravila sa njom

  • 1
Avganistan, Kabul, aerodrom, evakuacija

Ilustracija Foto: Tanjug/AP

Odlazak iz sopstvene zemlje nikada nije lak, posebno kada ste prisiljeni da odete. Zarmina Kakar je iz Avganistana pobegla 23. avgusta i konačno se oseća bezbedno, ali ona danima brine za živote svojih najbližih budući da su joj otac, majka, braća i sestre još uvek u Kabulu. 

- Sada se osećam sigurno, znam da nijedna teroristička grupa ne može da me ubije. Konačno mogu mirno da spavam znajući da neće biti eksplozija - kaže ona.

Ipak, ona se oseća tužno i nostalgično, a posebno joj teško padaju vesti koje svakodnevno čita, a koje se tiču situacije u njenoj domovini. Tužna je zbog ljudi koji nisu uspeli da se evakuišu, a najviše zbog žena i devojčica koje su najugroženije od kako su talibani preuzeli vlast u zemlji. 

- Išla sam na fakultet i naporno sam radila više od deset godina kako bih zaradila za život i stvorila sebi normalne uslove u Avganistanu. Kao aktivista za ljudska prava i politički aktivista poslednjih 12 godina, borila sam se za slobodu, demokratiju i ženska prava u Avganistanu, često otvoreno kritikujući talibane i njihovu ideologiju - kaže Zarmina.

Ona je odmah bila svesna da je njen život pod talibanima ugrožen, da mora što pre da ode i zatraži azil u drugoj zemlji. Kada je od prijatelja koji su bliski bezbednosnim službama saznala da je njeno ime na spisku ljudi koje treba ubiti, znala je da ima malo vremena da ode i spasi se. 

- Prvo što sam uradila je da uspostavim kontakt sa američkom i britanskom ambasadom. Podnela sam obrasce u kojima sam navela razloge svog odsustva, a zatim me je kontaktirala ambasada Velike Britanije. Tri dana kasnije bilo mi je teško da prođem kontrolne punktove iz straha da me talibani prepoznati, iako sam bila potpuno pokrivena0 od glave do pete - rekla je ona za Metro news.

Nju je na aerodrom odvezao otac, a sa njim je pošla cela njena porodica kako bi se pozdravila sa njom.

- Sada ako žena želi da napusti kuću mora da ima mušku pratnju. Kao što možete da zamislite, oproštaj je bio veoma emotivan. Nedostaju mi stalno, uprkos tome što sam u stalnom kontaktu sa njima preko društvenih mreža - rekla je ona.

Ona je avionom odletela za Dubai, pa je nakon 18 sati odletela za London. Iako je ona uspela da pobegne, žao joj je ljudi čiji su životi takođe ugroženi, a koji nisu uspeli da se spasu.

- Iz kuće sam izašla sa pasošem, ličnom kartom i tabletom. Nisam smela da ponesem ništa drugo. Kao i svi moju sugrađani pobegla sam samo sa jednim parom odeće - rekla je ona.

Ona kaže da je zahvalna Bogu što je uspela da pobegne.

- Morao sam da odem jer sam želela da se borim za demokratiju i bolju budućnost iz Velike Britanije, jer sam se dugo borila za ljudska prava i bolje uslove za život u Avganistanu - kaže Zarmina.

Zarmina dodaje da je Avganistancima koji su otišli ​​potrebna pomoć, kako finansijska tako i duhovna.

- Potrebna nam je pomoć za naše osnovne potrebe, a to bi trebalo da uključi i mesto za život. Trenutno živim u privremenom smeštaju koji plaća britanska vlada. Ne znam šta će sa mnom biti u budućnosti, plašim se za svoju egzistenciju - rekla je ona.

Video: Vožnja džipom od kampa do aerodroma: Nikad viđeni snimci evakuacije Srba iz Kabula

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima