"Minut je do ponoći, moramo odmah da delujemo": Lideri u Glazgovu i "poslednja nada" za svet

Foto: Tanjug/AP

Britanski premijer Boris Džonson dočekao je u ponedeljak više od 120 svetskih lidera na istorijskim razgovorima o klimatskim promenama u Glazgovu sa jezivim upozorenjem: "Minut je do ponoći i moram0 odmah da delujemo".

Šefovi država i vlada širom sveta okupili su se na Konferenciji UN-a o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu, a američki predsednik Džo Bajden uključiće se sa odvojenih pregovora G20 u Rimu.

Preporučujemo

Članovi G20 uključujući Kinu, Indiju i zapadne nacije zajedno emituju skoro 80 posto globalnih emisija ugljenika, ali su nade aktivista za odlučniju akciju uoči samita COP26 propale.

Ekonomije G20 obavezale su se u nedelju da će ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusovih iznad predindustrijskih nivoa - najambiciozniji cilj Pariskog sporazuma iz 2015.

Takođe su se složili da okončaju finansiranje novih "nesmanjenih" elektrana na ugalj u inostranstvu - onih čije emisije nisu prošle kroz nikakav proces filtriranja - do kraja 2021.

Međutim, kako stići do 1,5 stepeni je ostavljeno nedifinisano.

- Dok pozdravljam ponovnu posvećenost G20 globalnim rešenjima, napuštam Rim sa neostvarenim nadama - ali one barem nisu sahranjene - rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš na Tviteru.

While I welcome the #G20's recommitment to global solutions, I leave Rome with my hopes unfulfilled — but at least they are not buried. Onwards to #COP26 in Glasgow to keep the goal of 1.5 degrees alive and to implement promises on finance and adaptation for people & planet. pic.twitter.com/c1nhIDbA8m— António Guterres (@antonioguterres) October 31, 2021

Bogatije zemlje nisu uspele da ispune godišnji cilj od 100 milijardi dolara za finansiranje klime do 2020. godine. Siromašnije zemlje poput Indije žele više novca da bi prešle preko svog oslanjanja na ugalj i druga fosilna goriva.

Pre puta u Glazgov, premijer Velike Britanije imao je jezivo upozorenje.

- Minut je do ponoći i moramo odmah da delujemo. Ukoliko se danas ne uozbiljimo u vezi sa klimatskim promenama, biće kasno da naša deca to urade sutra - Džonson je trebalo da im kaže u svom glavnom govoru, prema Dauning Stritu.

"Treba da uradimo bolje"

Okupljanje u Glazgovu, koje će trajati do 12. novembra, dolazi kao ubrzani napad ekstremnih vremenskih prilika širom sveta koji naglašava razorne uticaje klimatskih promena koje su posledica 150 godina sagorevanja fosilnih goriva.

Aktuelne obaveze pariskih potpisnika, ako bi se poštovale, ipak bi dovele do "katastrofalnog" zagrevanja od 2,7 Celzijusa, prema UN.

COP26 predstavlja "poslednju, najbolju nadu da se temperatura od 1,5 stepeni C zadrži", rekao je predsednik samita Alok Šarma u nedelju.

- Ako delujemo odmah i zajedno, možemo da zaštitimo našu dragocenu planetu - dodao je on.

"Oči uprte u Indiju"

Kina, daleko najveći svetski zagađivač ugljenikom, upravo je podnela UN-u revidirani klimatski plan, koji ponavlja dugogodišnji cilj dostizanja maksimuma emisija do 2030. godine.

Međutim, predsednik Si Đinping neće biti u Glazgovu, a Indija je sada u centru očekivanja.

Indija tek treba da podnese revidirani "nacionalno utvrđeni doprinos", prenosi AFP.

Međutim, ukoliko premijer Indije Narendra Modi u svom govoru u ponedeljak objavi nove napore za smanjenje emisija, to može da stavi veći pritisak na Kinu i druge, rekao je Alden Mejer, viši saradnik u istraživačkom centru za klimu i energiju E3G.

- Ako se oseti dovoljno uverenim da će biti finansiranja i tehnološke pomoći iz Evrope, SAD, Japana i drugih, mogao bi da signalizira da je Indija spremna da ažurira svoj NDC - rekao je Mejer.

Još jedno goruće pitanje je neuspeh bogatih zemalja da ispune svoje obećanje od 100 milijardi dolara, koje je prvi put dato 2009. godine.

Taj cilj je odložen do 2923, pogoršavajući krizu poverenja između severa, odgovornog za globalno zagrevanje, i juga, koji je žrtva njegovih efekata.

"Ne sledeće godine. Sada"

- Finansiranje klime nisu dobrotvorne svrhe. To je pitanje pravde - naglasila je Lia Nikolson, u ime Alijanse malih ostrvskih država ranjivih na klimatske promene.

Predviđanja panela stručnjaka UN za klimu (IPCC) da bi prag povećanja od 1,5 Celzijusa mogao biti dostignut 10 godina ranije nego što se očekivalo, oko 2030. godine, "zastrašujuća su", rekla je ona.

Reči lidera pažljivo će pratiti grupa mladih aktivista koji su otputovali vozom u Škotsku uprkos preprekama zbog pandemije korona virusa, što je podrazumevalo stroge zdravstvene protokole na COP26.

- Kao građani širom planete, pozivamo vas da se suočite sa klimatskim vanrednim stanjem. Ne sledeće godine. Ne sledećeg meseca. Sada - rekli su u otvorenom pismu koje je između ostalih potpisala švedska aktivistkinja Greta Tunberg.

(Telegraf.rs)