• 0

Ovo ostrvo bilo je utočište za naciste posle rata: Poznato ko se tu krio, među njima i "Doktor smrt"

Oskar Aibar, reditelj filma "El sustituto" želeo je da ispriča ovu "javnu tajnu" nakon slučajne posete jednom kafiću u Kalpeu

  • 0
Kosta Blanka,

Foto: Chris Craggs /Alamy / Profimedia

Jedno od poznatijih letovališta u Španiji, ostrvo Kosta Blanka, posle Drugog svetskog rata bilo je omiljeno utočište nacista koji su se u Frankovoj Španiji skrivali od zakona. 

Čak i posle smrti španskog diktatora 1975. godine, tajne službe i policija obezbedile su da zemlja ostane sigurno utičište za sledbenike Adolfa Hitlera, koje su u to vreme tražili izraelska tajna služba Mosad i međunarodno tužilaštvo.

Iako je Frankova privrženost nacistima i Trećem rajhu opisana u nekoliko knjiga, malo dokumentarnih filmova se do sada usudilo da se pozabavi ovom temom.

Oskar Aibar, reditelj filma "El sustituto", želeo je da kroz film ispriča ovu "javnu tajnu" nakon slučajne posete jednom kafiću u Kalpeu.

- Pre deset ili 15 godina, letovao sam u Kalpeu. Na zidu jednog bara bile su okačene fotorafije poznatih ljudi koji su ovaj lokal posetili. Neki od njih nosili su beretke SS oficira. Upitao sam ih da snimim film o njima, ali su oni odmah odgovorili "ne, to su Nemci iz obližnjeg grada Denije" - rekao je reditelj za Independent.

On je zatim rekao da mu je gradonačelnik Denije rekao da je on zainteresovan i da su na toj fotografiji slavili Hitlerov rođendan.

- Svi su nosili uniforme iz rata i igrali uz Vagnera - kaže on.

Pokušaji otmice

Ovaj nagrađivani reditelj je nakon razgovora sa gradonačelnikom počeo da istražuje ovu temu i u međuvremenu je razgovarao sa dva bivša agenta Mosada.

Bivši agenti su mu ispričali za dva pokušaja otmice bivših nacista koji su se godinama krili u Španiji.

- Davne 1967. godine, tokom Šestodnevnog rata, Mosad je verovao da jedan stručnjak za raketnu tehnologiju živi u jugoistočnoj Španiji. Pokušali su da ga kidnapuju, ali nisu uspeli. Druga operacija osmišljena je kako bi se uhvatio ozloglašeni doktor Aribert Hajm, poznatiji kao "doktor Smrt" koji je godinama izvodio eksperimente nad logorašima u Mathauzenu ubrizgavajući im nepoznate suprtance - kaže reditelj.

Te 1982. godine, kada se demokratija vratila u Španiju, Mosad je pokušao da kidnapuje Hajma, za koga se verovalo da se krije u Španiji.

- Hajm je voleo da roni i peca. Hteli su da ga kidnapuju na moru, ali nisu uspeli - prepričava Oskar razgovor sa bivšim agentima.

doktor Aribert Hajm, Aribert Heim

Čuveni Doktor smrt godinama je na logorašima vršio eksperimente Foto: DB / AFP / Profimedia

On kađe da je Hajm kasnije pobegao u Urugvaj, gde se veruje da je otvorio svoju kliniku. Španska policija je 2005. godine pokrenula operaciju hapšenja Hajma nakon što je objavljeno da on živi na Kosta Bravi. Izveštaji sugerišu da je umro u Egiptu 1992. godine, ali njegovo telo nikada nije pronađeno.

- Za svakog fašistu u Španiji, ovi ljudi su bili kao rok zvezde - kaže Aibar.

Ove priče o nacistima koji se kriju pod španskim suncem reditelj je pretočio i u film. Radnja filma govori o policajcu koji se naseli na Kosta Blanci u nadi da će voditi miran život, međutim, nailazi na društvo bivših nacista.

Filmom je želeo da dočara kako je ranih 1980-ih Španija nastavila da se bori protiv Frankovih snaga čak i nakon diktatorove smrti, dok agent sve vreme neuspešno pokušava da privede tražene ljude pred lice pravde.

Visokorangirani nacistički oficiri

Među najpoznatijim izbeglicama Trećeg rajha na ovo ostrvo u Španiji bio je Oto Skorceni, SS-ov potpukovnik koji je učestvovao u operaciji spasavanja svrgnutog Italijana Benita Musolinija 1943. godine od partizana.

Pobegao je od saveznika posle Drugog svetskog rata i nastanio se u Madridu, gde ga je Mosad navodno kasnije regrutovao da radi za njih. On je preminuo 1975. godine od kancera pluća.

Oto Skorceni Otto Skorzeny

Oto Skorceni Foto: Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia

Još jedna od njih je Leon Degrel, poznat kao "belgijski firer", koji je vodio pronacističku stranku u svojoj zemlji, služio u SS-u a zatim pobegao u Španiju 1945. godine.

Pod zaštitom Frankovog režima, živeo je pod imenom Hose Leon Ramirez Reina, do svoje smrti u Malagi 1994. godine.

Manje poznata je Klarita Štaufer, rođena u Madridu u nemačkoj porodici pre Drugog svetskog rata. Ona je pomogla nacistima da se sakriju u  Španiji nakon rata.

Piter Besas u svojoj knjizi Nacisti u Madridu iz 2015. opisuje kako je Štaufer pomogla beguncima obezbedivši im novu odeću, poslove i lažne lične karte.

Navodi se da je pomogla i Valteru Kučmanu, bivšem oficiru Gestapoa za kojim se tragalo zbog masakra 2.000 Jevreja u Poljskoj 1941. godine, da izbegne hapšenje. Kasnije je uhapšen 1985. u Buenos Ajresu i umro je u bolnici u Argentini godinu dana kasnije.

Posle skoro 40 godina fašističke diktature, Španija je decenijama izmicala uticaju ekstremne desnice, sve do opštih izbora 2019. godine, kada je desničarska partija Voks izbila na političku scenu.

Ultranacionalistička partija je treća politička partija po zastupljenosti u španskom parlamentu, sa 52 poslanička mesta.

Poslednja anketa za list El Confidencial predviđa da bi na sledećim izborima 2023. konzervativna PP (Narodna partija) mogla da osvoji 120 mesta i formira koalicionu vlast sa Voksom.

Ista anketa je otkrila da bi podrška socijalistima, koji trenutno formiraju koalicionu vlast sa ekstremnom levicom Unidos Podemosa, mogla pasti sa na 120 101 mesto, ostavljajući ih bez dovoljno vlade za formiranje.

Video: Dr Kon o protestu antivaksera ispred njegove zgrade: Mengela im neću oprostiti

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima