Priča o večitom zatvoreniku Gvantanama: Ko je čovek kojeg je CIA brutalno ispitivala godinama

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: MCT / Newscom / Profimedia

Iz skrovišta na Tajlandu CIA je 2002. upozorila svoju centralu da će njihove metode ispitivanja zatvorenika možda dovesti do smrtnog ishoda. Da se to dogodilo, bio bi kremiran, kako ne bi ostao nikakav trag. Ipak, ako preživi, da li bi CIA mogla da pruži garancije da će ostati u izolaciji? Mogla je...

Abu Zabujdah, navela je agencija, "nikad neće biti doveden u situaciju da ima značajniji kontakt sa drugim ljudima" i trebalo bi da "ostaneo bez kontakta za života". Tako počinje HBO dokumentarac "Večiti zatvorenik" Aleksa Gibnija, koji opisuje kako je prvi pritvorenik od velike važnosti podvrgnut onome što CIA naziva poboljšanim tehnikama ispitivanja (EIT), odnosno onome što ostatak sveta naziva jednostavnijom rečju - mučenje.

Preporučujemo

Skoro dve decenije nakon razmene te poruke, CIA je dokazala da drži reč. Zubajdah, koji nikad nije optužen za zločin, i dalje se nalazi u zatvoru Gvantanamo Bej.

- Suočen je sa strahotama sa kojima se pojedini ljudi u Gvantanamu suočavaju, možda i još gorim od onih sa kojim se suočavaju ljudi koji su osuđeni na doživotnu. Niko ne zna kakva je njegova budućnost - priča Gibni, prenosi Guardian.

Gibni kaže da je to "zauvek nedefinisana budućnost".

- Ne znate da li ćete ikada izaći, ni da li će vam iko ikada objasniti zašto ste i dalje u zatvoru i to je materijal koji se koristi prilikom izrade filmova u kojima pokušava da se ilustruje režim tiranina. To je Orvel. To nije čizma na licu zauvek, ali to je onaj osećaj da večno ne znate šta će vam se dogoditi ili zašto. To uništava dušu i mora da bude psihološki destabilizujuće na neki zaista moćan način gde jednostavno ne znate - kaže on.

Malo ljudi bi se suprostavilo ovome, pogotovo nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, kada je Zubajdah postao osoba od interesa. Palestinac rođen u Saudijskoj Arabiji borio se u Avganistanu. Falsifikovao je pasoše, ugovarao putovanja za džihadiste i znao je sve o planovima terorista. Imao je više od 30 lažnih identiteta i bio je majstor prerušavanja.

"Nulti pacijent" za program torture

Međutim, kada je uhvaćen u Pakistanu u martu 2002, prvo je upucan prilikom pokušaja bekstva, a onda je pogrešno okarakterisan kao visoko pozicionirani pripadnik Al Kaide. Prebačen je na tajnu lokaciju na Tajlandu da bi ga ispitali ljudi koji su bili opsednuti time da spreče da se ponovi novi 11. septembar.

- Zubajdah je bio "nulti pacijent" za program torture CIA-a. To je bio razlog da se istraži njegova priča, jer tako saznate kako je narušena vladavina prava. Kako smo krenuli putem u kojem nas više interesuje da čujemo ono što hoćemo da čujemo, što vam mučenje često i pruži, umesto stvarnih činjenica - pita se Gibni.

Foto: MCT / Newscom / Profimedia

Zubajdah je podvrgnut "poboljšanim tehnikama" ispitivanja u rukama CIA izvođača, uključujući 83 primene "waterboarding-a" za samo mesec dana. U izveštaju koji je dao svom advokatu 2008, Zubajdah se priseća: „Nastavili su da sipaju vodu i koncentrišu se na moj nos i usta sve dok nisam zaista osetio da se davim i da će mi grudi eksplodirati od nedostatka kiseonika".

Proveo je više od 11 dana u kutiji veličine kovčega, i 29 sati u manjoj kutiji, širokoj jedva 54 centimetara i dubokoj 70 centimetara. U dokumentarcu su prikazane skice brutalnog zlostavljanja, koje je Zubajdan sam nacrtao kao i spisi iz njegovog dnevnika nastali pre i posle hapšenja.

"Sve su radili ad hok"

SAD su prvi put u istoriji primenile mučenje kao vladinu politiku – i bilo je krajnje slučajno.

- CIA želi da to predstavi kao naučni program koji su brižljivo osmislili strogi naučnici. To nije istina. Samo je improvizovano. Hajde da probamo da nekom ne damo da spava 24 sata. Šta, ne radi? A 48, a 72 sata? - objašnjava Gibni.

Kako ističe, um se nakon 72 sata bez sna pretvara u kašu.

- Mogli su da pitaju nekog od svojih stručnjaka koji bi rekao da vaša kognitivna sposobnost skoro nestaje u tom trenutku. Pa zašto biste ispitivali nekoga nakon 72 sata lišavanja sna? To je besmisleno. Očigledno, kada su ga polivali vodom, nisu znali koliko daleko da idu - ističe Gibni.

On kaže da ga je prestravilo kada je shvatio koliko je sve bilo neplanirano, nesmotreno i ad hok.

- Tek tako su padale ideje. Hej, ajde da danas bude malo go. A hladna voda? Aha, to ne radi... Hajde da pokušamo da ih obesimo o ručne zglobove. Hajde da ih stavimo u kutiju iz koje ih nećemo pustiti četiri ili pet dana, da leže u svojim izlučevinama. To možda upali. Hajde da puštamo muziku glasno, istu pesmu iznova i iznova. U to vreme EIT nije bio zvanično odobren, pa su samo improvizovali - tvrdi Gibni.

Za Gibnija, slučaj nudi oštru demonstraciju da postoje pravila protiv torture jer je istovremeno nemoralna i ne daje dokaze zasnovane na činjenicama.

- Tokom niza godina snimanja dokumentarnih filmova, stalno nailazim na frazu "korupcija sa plemenitim ciljem". Jednom kada ljudi pomisle da rade nešto u plemenite svrhe, dozvoljavaju sebi da počnu da krše pravila, kao što je podmetanje džointa zločincu kojeg ne možete da optužite na drugi način, a onda sledeća stvar koju radite jeste da ubijate ljude. Nadam se da će ljudi shvatiti da stav da "cilj opravdava sredstva" nikada nije dobra ideja, jer kada to prihvatite, to znači da u suštini dozvoljavate sebi da promenite same principe za koje tvrdite da ih podržavate - objašnjava tvorac dokumentarca.

Intervjuisao je i Džejmska Mičela, psihologa u penziji i glavnog arhitektu EIT-a, koji se ne kaje što je "uradio nešto što je bila njegova patriotska dužnost".

- Ako mi moj šef kaže da je legalno, pogotovo kada predsednik to odobri, neću da ulazim u raspravu o tome šta neki tip u podrumu ili šta neki novinar misli o tome, jer su slobodni da menjaju mesta sa mnom kad god pomisle da mogu da urade bolji posao ili da zaštite Amerikance - rekao je Mičel Gibniju.

Gibni je tužio CIA-u i tražio da poništi redigovanje knjige bivšeg agenta FBI-ja Alija Soufana, "Crni baneri: Kako je mučenje poremetilo rat protiv terorizma posle 11. septembra". Nakon toga je dobio pristup Soufanovim beleškama sa ispitivanja o njegovom vremenu sa Zubajdom. Ovo je omogućilo Soufanu da govori slobodnije nego ranije i bacilo novo svetlo na slučaj.

- Razlog za mučenje oduvek je bio taj što je Abu Zubajda bio potpuno nekooperativan. Ono što je otkriveno u novom intervjuu Ali Soufana, zajedno sa njegovim beleškama sa ispitivanja, jeste da im je u roku od sat ili dva od ispitivanja otkrio zaveru koja je u toku u Izraelu, a finansirali su je Saudijci i sve je zaustavljeno. Sada kada to znate logično je da zaključite da je bio potpuno kooperativan, dao im je podatke koji su im omogućili da spreče zaveru. Ipak, zaključak koji je donela CIA bio je drugačiji - objašnjava Gibni.

Zubajda je potom prebačen na tajne lokacije u Poljskoj, Gvantanamu, Maroku, Litvaniji, Avganistanu i natrag u Gvantanamu gde ga drže od 2006. godine. Negde "u hodu" ostao je bez oka i sada nosi povez.

Kako nije mogao direktno da komunicira sa njim, razgovarao je sa njegovim advokatima.

- Advokat kaže za njega da je diva, izuzetno inteligentan čovek koji voli crni humer, ali je i neko ko je veoma istraumiran. Ima jake glavobolje, komšmare u kojima se davi, što ne iznenađuje - kaže Gibni.

Prošle nedelje je otkriveno da je Zubajda podneo zahtev federalnom sudu za puštanje na slobodu na osnovu toga što su američki ratovi u Avganistanu i sa Al Kaidom gotovi. To je pravni podnesak koji opisuje njegov tretman u proteklih 20 godina kao "paradu užasa“, ističe Guardian.

Ipak, za sada ostaje u zakonskoj "zoni sumraka", sklonjen od svih, osim od reditelja poput Gibnija koji pokušavaju da suoče Ameriku sa svojim greškama.

Reditelj predstavlja Zubajdu kao izvornu priču o američkom neuspehu bezbednosnih službi i izdaji njenih ideala.

- Nadam se da će ovo biti poziv za buđenje. Kada pogledate ono što je Zubajda proživeo i to na tako bezobziran i glup način, nadam se da će ljudi reći: "ne verujem da se ovo dogodilo i da smo mi dopustili da se ovo dogodi". Nadam se i da će intelektualna reakcija biti da kažemo da je Gvantanamo kao zatvor, kao mesto van zakona, neka vrsta okrutne šale i da moramo da ga zatvorimo jer to nije ono u čemu želimo da budemo. On je tamo u Gitmu ne zbog onoga što nam je uradio, već zbog onoga što smo mi uradili njemu. Zato ga ućutkuju - tvrdi Gibni.

(Telegraf.rs)