Lekcije koje svet može da nauči iz iskustva Južne Afrike o omikronu: Uloga vakcinacije, šta je sa decom?

Foto: Tanjug/AP

Nova varijanta omikrona prvo je otkrivena u Južnoj Africi i odatle je infekcija počela brzo da se širi.

Slučajevi novog soja počeli su da se pojavljuju u drugim zemljama, a Svetska zdravstvena organizacija je rekla da se "širi brzinom koju do sada nisu videli ni kod jednog soja".

Preporučujemo

Šta svet može da nauči iz iskustva Južne Afrike?

Da li omikron izaziva blažu bolest?

Podaci prijema u bolnice kovid pacijenata u Južnoj Africi pokazuju da oni prilično rastu u svim provincijama.

Međutim, ne rastu toliko brzo koliko bismo očekivali s obzirom na broj slučajeva. Manji broj pacijenata zahteva kiseonik i respirator, a u bolnici ostaju kraći period.

Discovery Health, tamošnji glavni davalac zdravstvenih usluga, izračunao je da su odrasli zaraženi rano u izbijanju omikrona imali otprilike 30 posto manje šanse da budu primljeni u bolnicu od onih zaraženih u prvom talasu u Južnoj Africi.

Međutim, naučnici kažu da to pak ne govori da je sama varijanta blaža.

Velika razlika u odnosu na prethodne talase je stopa vakcinacije i prirodni imunitet populacije.

Iako se čini da su dve doze vakcine ili prethodna infekcija manje efikasni u sprečavanju ljudi da obole od omikron varijante, izgleda da i dalje pružaju zaštitu od teških bolesti.

Dr Viki Bejli iz bolnice u Johanesburgu rekla je da je niža stopa lečenja u bolnici verovatno jer ljudi imaju veći imunitet.

- Nema dokaza da je to manje virulentna mutacija - rekla je ona.

SZO upozorava da bi podaci koji sugerišu da bi varijanta mogla biti blaža takođe mogli biti iskrivljeni činjenicom da je broj hospitalizovanih mali, a većina primljenih je mlađa od 40 godina - tako da su pod manjim rizikom da se ozbiljno razbole.

Možda su u bolnici iz drugih razloga, ali bolnice u Južnoj Africi testiraju sve koje prime, pa dobijaju puno blažih slučajeva.

To bi takođe moglo biti i zato što su stariji od 60 godina više vakcinisani, što ih štiti od teških bolesti.

Južna Afrika ima mladu populaciju, sa prosekom od 27,6 godina u poređenju sa 40,4 u Velikoj Britaniji, na primer. Zbog toga iskustvo sa omikronom možda neće biti isto u zemljama sa starijom populacijom.

Da li više dece oboleva od omikrona?

Izveštaji iz bolnica u najteže pogođenim područjima u Južnoj Africi, uključujući i Gauteng provinciju, pokazuju porast u prijemu dece u bolnice.

Neki na ovo ukazuju sa uzbunom, sugerišući da možda pokazuje da je varijatna možda opasnija po mlade, prenosi BBC.

- Međutim, ovo je zasnovano na veoma malom broju i mi, kao odrasli, generalno ne možemo da razlikujemo decu koja su primljena zbog kovida i one za koje je otkriveno da imaju virus nakon što su primljeni zbog nečeg drugog - rekla je profesorka Helen Ris sa Univerziteta u Johanesburgu.

Ona je za BBC rekla da je njena bolnica videla mali broj dece primljene u bolnicu jer su oboleli od korone, ali se oni oporave u roku od dva, tri dana.

Takođe je istakla da ovi podaci dolaze iz područja u kojem mnoga deca žive u siromaštvu, tako da su možda izgladnela i u visokom riziku od virusa.

Procenat dece primljene u bolnice sa kovidom u Gautengu takođe je opao, sa visokih 14 posto tokom prve nedelje na 8 posto u trećoj nedelji.

Koja je uloga vakcinacije protiv omikrona?

Južna Afrika ima relativno nisku stopu vakcinacije, sa 26 posto populacije koja je potpuno vakcinisana, pa njeno iskustvo ne može direktno da se poredi sa zemljama koje imaju veću stopu vakcinacije. Međutim, zemlja ima visoke stope prirodnog imuniteta.

Dr Muge Sevik, sa Univerziteta Sent Endruz, veruje da je rizik od zaraze drugih značajno smanjen kroz vakcinaciju, jer će ljudi biti bolesni kraće i brže se izlečiti, dajući manje mogućnosti za širenje.

Međutim, jasno je da se ova varijanta i dalje brzo širi, čak i u visoko vakcinisanim populacijama.

Nekoliko vakcina može u potpunosti zaustaviti infekcije, ali kada je u pitanju prevencija teških bolesti, dokazi sugerišu da vakcinacija i dalje u velikoj meri radi svoj posao čak i nakon ove značajne mutacije.

Preliminarne studije u Južnoj Africi sugerišu da Fajzer vakcina sprečava otprilike 70 posto prijema u bolnicu čak i nakon dve doze nekoliko meseci kasnije, povećavajući se na preko 90 posto nakon treće doze.

Međutim, Južna Afrika koristi i druge vakcine, a mnogi primaju vakcinu Džonson i Džonson, zbog čega je potrebno uraditi još istraživanja kako bi se utvrdilo koliko su različite vakcine efikasne kod različitih grupa.

(Telegraf.rs)