Pojava vakcina, odlazak Merkelove i tenzije Rusije i Ukrajine: Šta će ostati zabeleženo u istoriji?

Ispratili smo godinu i vreme je da sumiraju svi događaji koji su obeležili ovu, za mnoge nimalo laku 2021. godinu.

Među događajima koji su je oblikovali svakako su odlazak Angele Merkel, situacija u Avganistanu, migrantska kriza na poljsko - beloruskoj granici, ali i pojava vakcina koja nam je omogućila borbu protiv pandemije korona virusa.

Pojava vakcina protiv korona virusa

Pojava vakcina protiv korona virusa u Evropi počela je veoma kontroverzno. Počela je u januaru sa oštrim kritikama zbog spore primene, nestašica i nejednakosti u raspodeli među bogatim i siromašnim državama.

U martu, tri meseca nakon što je kampanja započeta, oko pet odsto građana u EU bilo je potpuno vakcinisano, dok je u Velikoj Britaniji taj broj bio šest odsto, a u SAD-u čak 19.

U međuvremenu je usvojena strategija koja predviđa da svaka članica EU dobije broj vakcina koji je proporcionalan broju stanovnika te države. Brisel se kasnije sukobio sa proizvođačem AstraZeneka vakcina jer nisu uspeli da u prvom kvartalu isporuče 80 miliona doza vakcina, zbog kako su tada rekli, tehničkih problema.

Kompanija AstraZeneka se početkom godine susrela i sa optužbama da njihove vakcine mogu dovesti do zgrušavanja krvi. Čak je i Evropska agencija za lekove pronašla vezu između vakcina ovog proizvođača i određenih oboljenja, ali su rekli da benefit vakcina nadmašuje zdravstveni rizik.

Zbog ovih optužbi, ali i starosne granice osoba koje mogu da prime ovu vakcinu, reputacija ove farmaceutske kompanije je ozbiljno narušena. Nakon toga većina evropskih zemalja se okrenula ka upotrebi Fajzer i Moderna vakcina i kampanja vakcinacije se nastavila.

Prema poslednjim podacima, u EU je 68,5 odsto građana EU potpuno vakcinisano, dok je taj broj u SAD nešto niži i iznosi 60.9 odsto.

Kontroverzne akcije vakcinacije stanovništva

I taman kada se mislilo da se situacija oko vakcina polako smirila, novi problem se ubrzo javio. Mnoge zemlje našle su se u problemu kako da motivišu nevakcinisane da se što pre odluče na taj korak.

Italija je postala pionir u uvođenju obavezne vakcinacije koja je za sve zdravstvene radnike u martu postala obavezna. Iako su se mnoge zemlje ustručavale od ovog strogog pravila, širenje delta soja, primoralo je mnoge države u Evropi da slede primer Italije. Među prvima su to u julu učinile Grčka i Francuska.

Nekoliko zemalja se nakon toga odlučilo za uvođenje takozvanih kovid propusnica, koje su samo vakcinisanim građanima, onima koji su u prethodnih šest meseci preležali virus ili koji imaju negativan test, omogućili ulazak na javna mesta poput restorana, kafića i klubova.

Prema zvanično dostupnim podacima ove potvrde uvedene su u EU uvedene u  Austriji, Belgiji, Kipru, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Portugalu, Sloveniji i Hrvatskoj.

Zbog ovih propusnica počeli su masovni protesti građana širom Evrope koji su zahtevali ukidanje ovih sertifikata.

Pritiska zbog širenja infekcije na jesen primorao je vlasti zemalja da se pažnja na nivou EU sa kovid propusnica prebaci na uvođenje obavezne vakcinacije.

Austrija je prva zemlja koja je uvela zakon koji zahteva od svih građana da do 1. februara budu vakcinisani. Iako se Nemačka u početku protivila ovim merama koje je smatrala ličnim pravom građana, sve su glasnije priče da će se i oni početkom godine odlučiti na ovaj korak.

Izbori u Nemačkoj i odlazak Angele Merkel

Još jedan događaj koji je uzdrmao svet 2021. godine jesu i izbori u Nemačkoj koji su označili kraj vladavine Angele Merkel.

Bivša naučnica, koja je odrasla na istoku Nemačke, vladala je Nemačkom 16 godina i za to vreme je ispratila četiri predsednika SAD-a i Francuske, pet britanskih i osam italijanskih premijera.

Tokom svoje duge vladavine na čelu jedne od najmoćnijih zemalja u Evropi i svetu, Merkelova je uspela da očuva zapadnjačke vrednosti u turbulentnom periodu i da bude uzor mnogim ženama.

Njen naslednik Olaf Šolc, preuzeo je mesto kancelara 8. decembra, nakon što je njegova stranka zajedno sa koalicionim partnerima Slobodnim demokratama i partijom Zelenih dobila većinu u Parlamentu i formirala vladu.

Čini se da će Šolc koji je za vreme poslednjeg mandata Angele Merkel bio ministar finansija, zadržati njen stil u vođenju politikom. Ali, njegovi koalicioni partneri obećali su progresivniju politiku u rešavanju društvenih i ekoloških problema i čvršći odnos prema autoritarnim državama u odnosu na onaj koji je imala Merkelova.

Konačno se osećaju posledice Bregzita

Efekti odvajanja Velike Brittanije od Evropske unije počeli su da se osećaju početkom godine kada se njihovo tržište kompletno odvojilo. Od 1. januara, četiri i po godine nakon referenduma, Britanija je konačno postala potpuno samostalna.

Ali, u proteklih godinu dana nije sve išlo tako glatko kao što se misli zbog čestih sukoba u pregovorima sa Briselom.

Jedna od glavnih problema bio je protokol oko Severne Irske, koja je ostala subjekt EU kako bi izbegli granične kontrole sa Irskom i zemljama EU.

Sindikalci širom Severne Irske rekli su da su zbog ove odluke u velikoj meri oslabili odnose sa Britanijom. I dok je EU ponudila neke ustupke u ovom protokolu, Evropska komisija za njih nije želela ni da čuje.

Još jedna problem bio je i odnos Britanije i Francuske oko licenci za ribare, jer su se Francuzi pobunili kako njihovi ribari nisu dobili sve dozvole koje im sleduju ugovorom o Bregzitu.

Narušavanje odnosa Poljske i Brisela

Mađarska i Poljska godinama su u sukobu sa Briselom jer ne poštuju u potpunosti osnovne vrednosti koje neguje EU.

Ove godine mnogi poslanici EP zalagali su se za smanjenje budžeta ovim zemljama upravo iz ovih razloga.

Poljska i Mađarska su pokrenule proces pred Sudom pravde EU, koji je u decembru odbacio njihove optužbe.

Osim ovih problema, Poljska je u oktobru imala i migrantsku krizu na granici sa Belorusijom.

Vrhovni sud u Poljskoj presudio je da sudovi u EU nemaju vrhovnu moć u njihovoj zemlji. Ovo je izazvalo šok u Briselu budući d aje ova klauzula jedan od kamena temeljca članstva u EU.

Migrantska kriza na poljsko - beloruskoj granici

Zemlje EU, upozorile su članice koje se graniče sa Belorusijom da veliki broj migranata pokušava ilegalno da uđe u te zemlje, a već je primećeno da je stotine njih uspelo da uđe u Litvaniju.

Litvanske vlasti su za ovu situaciju optužile Belorusiju, navodeći da im vlasti te zemlje pomažu u tome.

Ovi stavovi su se krajem godine pretvorili u ozbiljnu krizu kada se na stotine migranata okupilo ispred poljsko - beloruske granice.

Poljska je odmah optužila Belorusiju da su namerno izazvali eskalaciju sukoba u novembru. EU se pridružila ovim optužbama navodeći da oni to čine zbog svojevrsne osvete zbog sankcija koje su uvedene toj zemlji.

Debakl u Avganistanu i dolazak talibana na vlast

Jedna od priča koje su svakako obeležile godinu za nama je i preuzimanje vlasti u Avganistanu od strane Talibana nakon 20 godina zbog povlačenja NATO snaga iz te zemlje tokom leta.

Militantna grupa preuzela je vlast u zemlji u avgustu, pre nego što su poslednje trupe napustile Avganistan. Nakon toga SAD i zapadne sile bile su primorane da evakuišu veliki broj građšana iz zemlje.

Ova evakuacija građana bila je svojevrsan poziv na buđenje lidera EU.

Predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel rekao je da EU treba da stremi većoj autonomiji u donošenju odluka, kao i da im je potreban veći kapacitet za delovanje u svetu.

Neke zemlje su nakon ove krize shvatile da treba više novca da ulažu u bezbednost zemlje.

Veliki broj građana koji je ostao u Avganistanu suočava se sa jednom od najvećih humanitarnih katastrofa u istoriji čovečanstva, a mnoga ljudska prava u zemlji, posebno ženama i devojčicama su mesecima uskraćena.

Sukob Rusije i Ukrajine

Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je u novembru da je u Rusiji, u blizini granice sa Ukrajinom primećeno veliko grupisanje vojske. Oni su upozorili Rusiju da mora da bude transparentna u svojim namerama i da se pridržava sporazuma iz Minska.

Kasnije tog meseca zvaničnici NATO-a upozorili su Rusiju na deeskalaciju sukoba, navodeći da svojim postupcima šire tenzije.

Ukrajinske vlasti koje su sa Rusijom godinama u sukobu, posebno nakon aneksije Krima izjavili su da su u strahu od ruske vojne invazije na njihovu zemlju.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u decembru u izjavi za Euronews da ne zna koje su namere predsednika Putina.

- Ne znamo da li planira da ponovo napadne Ukrajinu, jedino što znamo je da postavlja trupe koje mogu da mu omoguće da napad izvrši u kratkom roku - rekao je on.

Nakon samita početkom ovog meseca lideri EU su upozorile Rusiju na novi paket sankcija ukoliko se odluče na napad.

- Svaka dalja vojna intervencija na Ukrajinu imaće ogromne posledice - piše u saopštenju.

U međuvremenu je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da su završili vojnu vežbu i da kretanje njihovih vojnika po zemlji ne treba da se tiče drugih država.

Putin je u svom obraćanju optužio zapad da namerno provociraju i podstiču sukob Ukrajine i Rusije.

Iako se situacija malo smirila, čini se da će odnosi Rusije i Zapada zasigurno ostati jedno od ključnih pitanja u svetu i tokom 2022. godine. Zahuktavanje oko ove teme, trebalo bi da vidimo već do polovine januara, kada bi Rusi i Amerikanci trebalo da sednu za isti sto.

(Telegraf.rs)