Da li će nam Glečer sudnjeg dana zaista doći glave? Otkriće naučnika zabrinulo svet

Foto: Profimedia

Jedna činjenica kod klimatskih promena, koju mnogi teško prihvataju, jeste ta da se velike promene mogu desiti za veoma kratko vreme. U prilog tome govori činjenica je 2019. jednog dana glečer Tvejts na Antarktiku, koji je veličine Floride bio ceo, a sledećeg su plutale sante leta veličine nosača aviona.

Kako se kasnije saznalo iz satelitskih snimaka, za oko 48 sati, mešavina leda široka oko 21 milju i duboka 15 milja je pukla i rasula se u more. To je, navodi Yahoo, čep u boci čitavog ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika, koji sadrži dovoljno leda da podigne nivo mora za tri metra. Melanž koji se raspao nije bio deo samog glečera, već mešavina ledenih bregova i morskog leda koji su se nalazili pored njega. Ipak, ideja da bi se mogao jednostavno raspasti preko noći bila je zapanjujuća.

Preporučujemo

Srećom, ispostavilo se da to nije najgore što je moglo da nas snađe. Međutim, pre nekoliko nedelja, tim naučnika je objavio svoja najnovija istraživanja u kojima navode da su otkrivene pukotine u istočnom ledenom pojasu, i veruje se da bi pojas mogao da se rasprsne kao staklo za samo pet godina.

- Možda se neće odlomiti tako da džinovski komadi leda plutaju, ali krajnji rezultat je isti. Ledeni pojas puca i može da nestane za manje od deset godina - objašnjava Erin Petit, glaciolog na Univerzitetu u Oregonu.

U trenutku kada se svet bori sa pandemijom korona virusa, gubitak ledenog pojasa "tamo negde" gde žive pingivini, možda ne deluje kao značajna vest. Ipak, ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika igra veoma značajnu ulogu u klimatskom sistemu Zemlje. Ukoliko glečer Tvejts pukne, to bi moglo da "otvori vrata" preostalom ledu Zapadnog Antarktika da upliva u more. S obzirom na to da oko 250 miliona ljudi širom sveta živi uz obalu, porast nivoa mora bi značio ne samo "zbogom Majami", već bismo se oprostili od svakog primorskog grada na svetu.

Međutim, predviđanje raspada ledenih pokrivača i implikacija za budući porast nivoa mora veoma je neizvesno. U zavisnosti od različitih scenarija emisija u najnovijem izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama, mogli bismo da imamo samo porast nivoa mora za 30 centimetara do kraja veka, ili pak 180 centimetara. Naravno, porast mora neće stati 2100. godine, ali je taj datum postao uobičajeno merilo.

"Katastrofa počinje na Tvejtsu"

- Razlika između tih modela je mnogo života i novca - kaže Ričard Alej, glaciolog sa Univerziteta Penn State i jedan od cenjenih naučnika. On ističe da je najverovatnije mesto za generisanje najgoreg scenarija upravo Tvejts.

- Shvatite to ovako. Ukoliko dođe do klimatske katastrofe, ona će najverovatnije početi na Tvejtsu - kaže glaciolog Ijan Hovat iz Ohaja.

Problem sa Tvejtsom, koji je jedan od najvećih glečera na svetu, jeste ono što naučnici nazivaju "sistem praga". To znači da se on ne topi plako, kao kocka leda kad je izvučete iz friza, već kao kada rušite kulu od karata. Sistem je stabilan do određene granice, a onda samo pukne.

Tvejts je od drugih velikih glečera različit i po tome što se ne topi odozgo, usled visokih temperatura vazduha, već se topi odozdo, kako ga temperatura mora zagreva. Naučnici ističu i da treba da imamo na umu da je tlo ispod leda na zapadnom Antarktiku veoma čudno.

- Zamislite to kao činiju supe punu leda. Ako gledamo posudu, ivica glečera - mesto gde glečer napušta kopno i počinje da pluta - nalazi se na ivici posude 1.000 stopa ili više ispod nivoa mora. Naučnici to nazivaju „linijom uzemljenja“. Ispod ivice, teren se spušta niz padinu stotinama milja, sve do Transantarktičkih planina koje dele istočni i zapadni Antarktik. U najdubljem delu basena, led je debeo oko dve milje - objašnjavaju naučnici.

To praktično znači da kada topla voda dođe ispod leda, može da ide sve do dna činije i da slabi led odozdo. To znači da bi nivo mora počeo da se podiže velikom brzinom. Upravo zbog ovoga Tvejts su nazvali Glečerom sudnjeg dana...

Sve i da dođe do najgoreg scenarija, niko ne zna da kaže koliko bi Tvejtsu trebalo da nestane. Naučnici ističu da ni onaj scenario u kom nivo mora može da poraste za gotovo dva metra do 2100. godine nije najgori.

- Jednostavno ne znamo dokle je granica i koliko brzo to može da se dogodi. Suočavamo se sa nečim što ijedan čovek nije video do sada. Jednostavno, ne postoje podaci - kažu stručnjaci.

Poslednjih godina, naučnici su dosta naučili o dinamici Tvejtsa. Tokom 2019. godine, naučnici su otkrili korita u morskom dnu koja su omogućavala toploj vodi da teče ispod dela glečera. Naučnici su mapirali donju stranu samog glečera, pratili pukotine u ledu i locirali tačke koje bi mogle da uspore povlačenje leda. Promena je bila dramatična.

- Neto stopa gubitka leda sa glečera je više od šest puta veća nego ranih 1990-ih - kaže Rob Larter, geofizičar, koji je bio glavni naučnik na tom putovanju na Antarktik 2019. godine.

Za one koji prate nauku novosti o Tvejtsu nisu novina. Nakon iznenadnog nestajanja ledene police Larsen B 2002. godine, naučnici su shvatili da Antarktik i nije tako stabilan kao što su mnogi mislili. Otkriće pukotina na Tvejtsu samo dodatno potvrđuju koliko se brzo stvari menjaju.

Naravno treba znati da postoji velika razlika između ledene police i glečera. Ledena polica je velika plutajuća platforma od leda koja se formira na mestu gde glečer ili ledena ploča ističe na obalu i na okeansku površinu. Glečer je pokretna ledena masa, ledena reka, koja nastaje na mestima na kojima sneg ne uspeva da se otopi i gde se godinama taloži.

Zbog toga što ledena polica već pluta, kada krene da se topi ne dovodi do porasta nivoa mora, kao što ni kockica leda kada se istopi ne povećava količinu tečnosti u vašoj časi. Ali ledene police su važne jer podupiru glečere. Poput letećih potpora Notr Dama, daju zidovima leda stabilnost. A kada se raspadnu, glečer na kopnu može mnogo brže da teče u more. A to podiže nivo mora.

Zato i jeste velika stvar kada se kaže da bi Tvejts u narednih pet godina mogao da izgubi veliki deo svojih ledenih polica.

Ipak, čak i da veći deo polica nestane, i dalje nije poznato kako će dalje stvari da se odvijaju.

- ako se ovo nastavi, hoće li sve police nestati, ili će deo ostati, bar na nekim mestima?

Skoro sav led na polici je poduprt, stvarajući trenje koje zadržava led koji ne pluta, tako da će gubitak dela, većine ili celog leda povećati protok neplutajućeg leda u okean. Ali najvažnije podupiranje ima tendenciju da nastane najbliže zoni uzemljenja, tako da, ako kratka ledena ploča ipak ostane, ona i dalje može da pruži važnu podlogu, a ubrzanje toka i stanjivanje će biti manje nego što bi moglo biti sa gubitkom punog ledenog sloja - smatraju stručnjaci.

Upravo činjenica da naučnici ne mogu da predvide kako će pucanje polica uticati na plutanje glečera jeste veliki problem.

Baš zbog toga naučnici ni ne mogu da predvide da li će Majami postojati do 2100. godine ili će biti pod vodom. Drugi problem jeste to što ne znaju gde će sledeće led pući, koliko vode će se podvući pod glečer, i kako će to dalje uticati na njegovo otapanje.

- Led je živ. Kreće se, pluta i puca na načine na koje je jako teško predvideti - kažu naučnici.

Što naučnici više saznaju o Tvejtsu, to su sve neusaglašeniji oko toga kakva mu je budućnost.

Postoje dva modela, koje su napravili cenjeni naučnici, i koji su objavljeni jedan do drugog u čuvenom časopisu Nature.

Jedan model sugeriše da Tvejts ostaje prilično stabilan sve dok temperature ne porastu iznad 2 stepeni Celzijusa, a onda kreće pakao. Tvejts počinje da pada u more poput domina gurnutih sa stola i ubrzo sa sobom nosi ostatak ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika. A kada kolaps počne, prema ovom modelu, biće nemoguće zaustaviti ga. Za vek ili nešto više, globalni nivo mora mogao bi da poraste za 3 metra, što bi preplavilo Južnu Floridu i Bangladeš i mnoge druge niže regione sveta.

Drugi model predviđa da će razlika u porastu nivoa mora biti svega 10 centimetara u odnosu na otopljenje od 1,5 do 3 stepena Celzijusa.

Poenta je da dugoročno, svet ne zna kojom dinamikom će doći do urušavanja ledenih polica, i da li to može da se zaustavi. Glaciolog Erik Rignot je 2015. rekao da je na Antarktiku "zapaljen fitilj". Čak i da sutra prestanemo sa emisijama štetnih gasova, topla voda će prolaziti ispod leda decenijama i u jednom trenutku ipak dovesti do kraha glečera.

To znači da je jako bitno da krenemo odmah da delamo, jer svaki naš naredni korak može da nam kupi još koji dan, mesec, godinu ili deceniju.

(Telegraf.rs)