Da li smo zaista pri kraju: Ulazi li kovid-19 u završnicu, šta kažu stručnjaci?

Foto: Shutterstock, Profimedia/Paolo Galasso/Alamy

Već više od dve godine stalno slušamo o pandemiji, ali pojedine izjave poslednjih sedmica svima nam bude nadu: "Novi sojevi davaće blaže simptome" i "Kovid će prerasti u endemiju". Ipak, i pored ovih optimističnih izjava, stručnjaci upozoravaju da ih ne smemo uzimati zdravo za gotovo.

Oni koji tvrde da virusi vremenom postaju manje smrtonosni, često se pozivaju na grip. Oba virusa gripa, koji su odgovorni za Špansku groznicu 1918. i svinjski grip 2009. vremenom su postali manje opasni. Međutim, virus iz 1918. je postao smrtonosniji pre nego što je oslabio, a drugi virusi, poput ebole, vremenom su postali još opasniji.

Preporučujemo

- Zabluda je da virusi ili patogeni postaju blaži. Ako virus može da nastavi da se prenosi i da izazove mnogo bolesti, to će učiniti - rekao je profesor Dejvid Robertson, šef virusne genomike i bioinformatike u Centru za istraživanje virusa Univerziteta u Glazgovu.

Virusi stalno pokušavaju da se "kopiraju" i da se šire što je više moguće. Iako virusima verovatno nije u interesu da ubiju svog domaćina, dokle god se šire, to njima nije bitno. Sars-CoV-2 ne ubija ljude u periodu kada je najzarazniji, već ljudi umiru dve do tri sedmice nakon što se razbole. Pod uslovom da ne evoluira tako da se ljudi toliko razbole da se ne mešaju ili ne mogu da se mešaju sa drugim ljudima dok su zarazni, virusu nije stalo ako bude žrtava na putu.

Takođe, nije dokazano i da Sars-CoV-2 progresivno slabi. Omikron naizgled daje blaže simptome od alfa i delta varijante. Ipak, obe ove varijante su izazvale više teških oblika bolesti od početnog vuhanskog soja. Ono što je bitno istaći jeste i da brza evolucija nije "jednosmerna ulica". Omikron nije evoluirao iz delte, niti je delta evoluirala iz alfe. Situacija je mnogo komplikovanija i samim tim manje predvidiva.

- Ovi sojevi koji zabrinjavaju ne prelivaju se iz jednog u drugi, i ako se ovaj obrazac nastavi, može da se dogodi da se za šest meseci pojavi neki gori soj. Važno je ne pretpostaviti da postoji izvesna neizbežnost da omikron bude kraj evolucije Sars-CoV-2 - kaže Robertson.

Postoji mogućnost da je omikron toliko prenosiv da je dostigao vrhunac, zbog čega će se buduće varijante boriti da ga nadmaše. Ali pre samo nekoliko meseci, ljudi su govorili istu stvar o delti. Takođe, omikron će verovatno nastaviti da se razvija.

- Ono što bi se moglo dogoditi jeste da, kako omikron inficira toliko ljudi, teže je da ta prva omikron varijanta nastavi da bude isto tako uspešna, a to stvara prostor za virus koji je bolji u izbegavanju imunološkog odgovora - rekao je Robertson.

Šta ćemo onda sa optimističnim tvrdnjama da će kovid prerasti u endemiju? Političari imaju tendenciju da ovo koriste kao zamenu za nastavak života i zaboravljanje da kovid-19 postoji. Ono što endemija zapravo znači je bolest koja je stalno prisutna, ali gde su stope infekcije predvidive i ne izmiču kontroli.

Foto: Tanjug/AP

- Male boginje su bile endemske, poliomijelitis je endemičan, Lasa groznica je endemska, malarija je endemska. Boginje i zauške su endemske, ali to zavisi od vakcinacije. Endemsko ne znači da nešto uopšte gubi snagu - rekao je Stiven Grifin, vanredni profesor virologije na Univerzitetu u Lidsu.

Kako sve više ljudi razvija imunitet na Sars-CoV-2 ili se oporavlja od infekcije, manje je verovatno da će virus izazvati tešku bolest. Ali, onda bi virus mogao ponovo da se razvije. Dobra vest je da je to manje verovatno što je veći deo svetske populacije vakcinisan - jer što je manje ljudi zaraženo, manje su šanse da virus evoluira - ali još nismo blizu toga.

Čak i u Velikoj Britaniji postoji veliki broj nevakcinisanih osoba i nejasno je koliko će trajati zaštita od buster doza.

- Ideja da ćemo uskoro dostići fazu endemije pomalo je u suprotnosti sa činjenicom da smo upravo imali nekoliko nedelja masovnog, eksplozivnog eksponencijalnog rasta, a pre toga smo još uvek viđali eksponencijalni rast delte - kaže Grifin.

Pretvaranje kovida u bolest sa kojom zaista možemo da živimo zahteva više od nacionalne kampanje vakcinacije i lepih želja. To zahteva globalne napore da se poboljša nadzor za nove varijante i podrška zemljama da se suoče sa izbijanjem na izvoru kada do toga dođe. Takođe zahteva veća ulaganja u prečišćavanje vazduha i ventilaciju kako bi se smanjio prenos unutar naših granica, ako se mešamo u zatvorenom prostoru.

Svi se nadaju da će koronavirus evoluirati da bi postao blaži, a da će kovid postati endemski – ili bolje rečeno, dovoljno podnošljiv da ne pokvari naš svakodnevni život. Ali ovo su nade, a ne činjenice, i ponavljanje ovih mantri ih neće učiniti bržim.

(Telegraf.rs)