Nervoza u Skandinaviji: Tri broda ruske mornarice ušla u Baltičko more

Foto: EyePress via AFP / AFP / Profimedia

Razmeštanje ruskih jedinica na granice prema Ukrajini poslednjih dana je glavna tema svetskih medija. Ali činjenica da su tri broda ruske mornarice iz Severnog mora kroz moreuz Veliki Belt u Danskoj ušla u Baltičko more prošla je skoro nezapaženo. Ali, ne i u susednim skandinavskim zemljama. Njihove vlade su sve nervoznije zbog širenja ruskih vojnih manevara, piše Deutsche Welle.

Švedska

Preporučujemo

Vlada u Stokholmu reagovala je brzo i s velikim publicitetom: krajem prošle nedelje je na ostrvo Gotland u Baltičkom moru poslala veći broj oklopnih vozila i od tada ulicama patroliraju vojnici.

Na Gotlandu, koji je samo oko 350 kilometara vazdušne linije udaljen od ruske eksklave Kalinjingrad, živi oko 60.000 ljudi. Naročito u pitoresknom lučkom gradu Visbi, glavnom mestu na ostrvu, vojska dominira gradskom slikom. Odgovorni u glavnom gradu Švedske pred sobom imaju sledeći najgori mogući scenario: Rusija bi narednih dana ili nedelja mogla ne samo da pruži pipke prema Ukrajini, nego i prema baltičkim zemljama Estoniji, Letoniji i Litvaniji i tako se opasno približi Švedskoj.

Švedska nije članica NATO, ali tesno sarađuje s tim vojnim savezom. Od kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. Stokholm je ponovo pojačao odbranu. 2017. Švedska je ponovo uvela obavezni vojni rok.

Finska

Sa svojom 1.300 kilometara dugom granicom s Rusijom Finska joj je toliko blizu kao nijedna druga evropska zemlja. Ni Finska nije članica NATO. Slično kao i u Švedskoj, nema potrebne većinske podrške za pristup zapadnom vojnom savezu. S obzirom da je vlada u Helsinkiju dugo smatrana pragmatičnom u odnosima s Moskvom, sada se više ne može sakriti rast nepoverenja.

Dugi niz godina u političkim programima stoji opcija pristupanja NATO, ali najjasniji znak odvraćanja Finske od Rusije bio je u decembru prošle godine. Premijerka Sana Marin okončala je dugogodišnji spor oko nabavke novih borbenih letelica i naručila 64 najmodernija aviona F-35 od firme "Lokid Martin" iz Sjedinjenih Država. Posao vredan 8,4 milijarde evra. Nakon što je Rusija krajem decembra zahtevala da nijedna nova zemlja ne sme da pristupi NATO savezu, Marin je napravila još jedan korak. Početkom januara je u jednom televizijskom intervjuu uputila poruku Moskvi: "Nećemo dozvoliti da nas ucenjuju".

Danska

Vlada u Kopenhagenu u odnosu s Moskvom u ovom trenutku sledi dvostruku strategiju.

S jedne strane je isto kao i Švedska pojačala svoju vojnu prisutnost u Baltičkom moru. Naime, u Baltik je poslala jednu fregatu, veći broj borbenih aviona F-15 i oko 200 vojnika. Danska je jedna od osnivača NATO-a, i samim tim je ta intervencija pod vrhovnim zapovedništvom vojnog saveza. Osim toga, Danska je odlučila da podrži Ukrajinu s oko 22 miliona evra. Od aprila 2014. ukrajinske vojne snage ratuju na istoku zemlje protiv separatista koje podržava Rusija. Mirovni plan, koji je dogovoren uz posredovanje Nemačke i Francuske je na ledu.

Nakon posete istočno-ukrajinskoj konfliktnoj regiji, ministar spoljnih poslova Jepe Kofod izrazio je zabrinutost zbog sajber napada na internet stranice ukrajinske vlade.

Norveška

Kao još jedna od osnivača NATO-a, Norveška je od 1949. njegov sastavni deo i nalazi se na spoljnim granicama na severu. Odbrambena politika igra vrlo veliku ulogu u samopouzdanju te zemlje. Oko 8.000 mladih muškaraca i žena godišnje odsluži obavezni vojni rok. Norveška s Rusijom deli oko 200 kilometara dugu granicu, a obe zemlje su pri tom konkurenti kada se radi o sferi uticaja na Arktiku. Ovo je još jedan od razloga zašto se ovih dana ulažu napori da se pokaže vojna spremnost. Vlada u Oslu je tek nedavno sklopila novi vojni sporazum sa SAD, prema kom Norvežani Amerikancima, u slučaju rata, dozvoljavaju pristup u četiri svoje vojne baze.

Treba takođe napomenuti da će se na norveškoj teritoriji u martu i aprilu održati jedna od najvećih vojnih vežbi NATO-a od kraja Hladnog rata: "Cold Response" (Hladni odgovor). Učestvovaće 35.000 vojnika iz 28 članica NATO-a, ali i drugih partnerskih zemalja. Vlada u Oslu je pored ruskih vojnih manevara takođe zabrinuta i zbog ruskih hakerskih napada. U jednom intervjuu je norveški premijer Jonas Gar Stere izjavio da hakeri koje podržava Rusija imaju na nišanu najvažnije norveške institucije, poput parlamenta i vlade.

(Telegraf.rs)