Dok se odnosi sa zapadom pogoršavaju, Putin i Si su sve bliži: Sastaće se oči u oči u Pekingu

Foto: Profimedia

Kada predsednik Kine Si Đinping bude dočekivao lidere iz celog sveta na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu u petak, biće to prvi susret stranih kolega licem u lice posle više od 400 dana. Na vrhu liste gostiju nalazi se ruski predsednik Vladimir Putin.

Samit između dvojice lidera, za koji se očekuje da će se dogoditi na dan ceremonije otvaranja, dolazi u ključnom trenutku za obe strane, dok gomilanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom podgreva strahove od invazije - događaj koji bi sigurno zasenio kineski olimpijski trenutak.

Preporučujemo

Susret licem u lice će takođe dodati novu prekretnicu u ono što je postalo blisko partnerstvo između Pekinga i Moskve, pošto se odnosi sa Zapadom pogoršavaju za oboje.

Putin je među malom grupom svetskih lidera koji će prisustvovati Igrama, nakon što su zapadne vlade, uključujući SAD, Britaniju i Australiju, objavile diplomatski bojkot zbog kineskog kršenja ljudskih prava. Drugi lideri su odbili pozivnice, citirajući stroge kovid-19 kontrole Pekinga.

Ovo znači da će Peking 2022. biti drugačiji od Letnjih igara 2008. godine, kada su tadašnji predsednik SAD Džordž Buš i drugi zapadni lideri snimljeni kako se rukuju sa kineskim zvaničnicima dok navijaju za svoje nacionalne timove.

Umesto toga, ovogodišnje Zimske igre će ukazati na prostor koji se pojavio između Kine i zapada tokom proteklih godina, dok će samit istaći bliskost između dve susedne nacije.

Pitanje koje sada mnogi na zapadu postavljaju jeste da li će ove Olimpijske igre videti reprizu onoga što se dogodilo poslednji put kada je Peking bio domaćin Olimpijade - tada je Rusija izvršila invaziju na drugu bivšu sovjetsku državu, Gruziju. I dok nastavljaju da rastu tenzije na granici sa Ukrajinom, sve oči biće uprte u Putina.

- Ovo je veoma dramatičan trenutak u ruskoj konfrontaciji sa zapadom i, na neki način, kineske konfrontacije sa zapadom - rekao je Aleksandar Gabuev, viši saradnik i predsedavajući Programa Rusija u Aziji i Pacifiku u moskovskom Karnegi centru.

To što predstavlja prvi lični susret dvojice lidera za više od dve godine samo naglašava njegov značaj. Si nije napustio Kinu od januara 2020, a na velikim međunarodnim događajima i susretima stranih lidera pojavljivao se i držao govore putem video linka.

U njegovom poslednjem poznatom susretu licem u lice, Si Đinping je u novembru 2020. u Pekingu dočekao kralja Kambodže, a pre toga je u martu razgovarao sa predsednikom Pakistana tokom njegove posete.

Nova alijansa?

Sve ovo događa se u vreme kada Peking i Moskva jačaju svoje partnerstvo u trgovini, tehnologiji i koordinaciji vojnih vežbi, dok postaju sve glasniji o tome kako njihova saradnja može da odbaci zapadni svetski poredak kojim dominira ono što Kina naziva "takozvani savez i mala klika" (klika - grupa ljudi povezanih zajedničkim interesima i radi ostvarenja niskih, mračnih ciljeva, prim. aut.).

U video pozivu sa Putinom u decembru, Si je pozvao Kinu i Rusiju da "pojačaju koordinaciju i saradnju u međunarodnim poslovima" i da odbace "hegemonističke akte i hladnoratovski mentalitet".

Dok analitičari kažu da će Peking verovatno zadržati uglavnom ambivalentan ton i pozivati na mir kada su u pitanju bilo kakve buduće ruske akcije oko Ukrajine, Kina je već pokazala simpatije prema poruci Moskve NATO-u, koja poziva na bezbednosne garancije kako bi se ograničio otisak organizacije duž ruske granice.

U telefonskom razgovoru između kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jia i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena prošle nedelje, Vang je pozvao da "legitimne bezbednosne zabrinutosti Rusije" budu shvaćene ozbiljno.

Rusija i Kina imaju dugu istoriju podržavanja kada je u pitanju ono što oni vide kao zapadno mešanje u njihove domaće poslove, odgovarajući na sankcije koje predvode SAD i često glasajući kao blok u UN.

Foto: Profimedia

Kina je u ponedeljak bila jedini član Saveta bezbednosti UN koja je, pored Rusije, glasala protiv sastanka saveta koji su sazvale SAD da bi se razgovaralo o jačanju ruske vojske na ukrajinskoj granici.

Susedne sile su tokom vremena zbližile njihove ekonomske veze, potreba za bezbednošću duž njihove granice od više od 4.000 kilometara, kao i sličnost u prirodi njihovih režima, prema rečima Gabueva.

Ali "tajni sos" zbližavanja dve nacije poslednjih godina bile su istovremene konfrontacije sa Vašingtonom, rekao je on.

- Za Rusiju su odnosi sa SAD prešli sa loših na gore, a sa Kinom smo videli doslednu politiku SAD da se takmiči sa Kinezima - rekao je Gabuev.

2021. je bila važna godina za kinesko-ruske odnose, pošto su dve strane obnovile 20-godišnji ugovor o prijateljskoj saradnji, ostvarile rekordnih 146 milijardi dolara bilateralne trgovine i proglasile da su njihovi odnosi dostigli "najviši nivo" u istoriji.

Takođe su nastojali da ojačaju koordinaciju vojnih vežbi, održavši veliku zajedničku vojnu vežbu u severnoj Kini i prvu zajedničku kinesko-rusku pomorsku patrolu u zapadnom Pacifiku.

Ove veze su, međutim, još uvek daleko od formalnog vojnog saveza, i obe su izbegavale da budu direktno uključene u potencijalne sukobe jednih drugih, kažu stručnjaci - nešto što će verovatno biti slučaj u poslednjim tenzijama.

- Dok će Peking verovatno pokazati razumevanje ruskog bezbednosnog zahteva NATO-u i SAD i protiviće se provokacijama i sankcijama zapada, nema stvarni interes da bude upleten u ruski konflikt sa NATO-m. Političari u Moskvi su svesni ove pozicije - rekla je Ana Kirejeva, profesorka na državnom univerzitetu za međunarodne odnose u Moskvi.

Ali sukob u Evropi bi nesumnjivo poslužio jačanju veza, posebno ako bi Rusija bila udarena dubokim sankcijama zapada, čime bi se povećalo ekonomsko oslanjanje Moskve na Kinu. Peking bi takođe mogao imati koristi od skretanja fokusa SAD sa konkurencije sa Kinom, kažu analitičari.

Prijateljstvo Putina i Sija

Susret u petak uoči početka Igara mogao bi da pokaže i drugu stranu kinesko-ruskog odnosa - blisko lično prijateljstvo između dvojice lidera.

To se pokazalo uoči samita, a Si je u decembru nazvao Putina svojim "starim prijateljem" i rekao da se "veoma raduje" njihovom olimpijskom druženju.

- Uz sva strukturna pitanja koja odnose Kine i Rusije čine složenim i teškim strateškim partnerstvom, Si Đinping i Vladimir Putin mnogo više sarađuju jedan sa drugim u poređenju sa parovima lidera dve nacije u nedavnoj prošlosti - rekao je Stiv Cang, direktor Kineskog instituta SOAS na Univerzitetu u Londonu.

On je dodao da "postoji element lične hemije u smislu da su obojica snažni lideri, i svako ceni drugog zbog onog što je uspeo da uradi - rekao je Cang, prenosi CNN.

Putin će svog kineskog kolegu obavestiti o ruskim razgovorima sa SAD i NATO-om, rekli su državni mediji prošlog meseca, dok se očekuje da će se njih dvojica fokusirati na jačanje saradnje u brojnim područjima.

Foto: Profimedia

Takav sastanak uživo pružiće priliku da se ojačaju njihove bilateralne veze, smatra Ju Bin, profesor političkih nauka na Univerzitetu Vitenberg u Ohaju i viši saradnik u Centru za ruske studije Istočnokineskog normalnog univerziteta u Šangaju.

- Na ličnom nivou, nemojte da zaboravite da su Putin i Si fanovi različitih sportova. Oni će uživati na Olimpijadi dok će razgovarati o svetskim problemima - rekao je on, dodajući da Kina možda ne veruje da je potencijalna invazija, kako su je opisale zapadne vlade, neizbežna.

Ali pitanje o tome šta će se možda desiti oko ruskog konflikta sa zapadom i u Ukrajini sigurno će visiti oko sastanka.

UN su prošlog meseca podržale uobičajeno "olimpijsko primirje" - prekid vatre tokom Igara, iako se u nedavnom sećanju ističe prošla ruska invazija na Gruziju, kao i ruske trupe koje su zauzele ukrajinski region Krim za petama ruskih zimskih olimpijskih igara u Sočiju.

- Pretpostavljam da Rusija strahuje od osetljivosti Kine kada je u pitanju ceremonija otvaranja i možda neki deo Olimpijade. Rusija želi da joj posveti dovoljno pažnje u medijima, a takođe ne želi da ukrade pažnju sa Putinovog sastanka sa Sijem. To pojačava poruku da, čak i ako se sankcije dogode, Rusija nije sama, već ima partnerstvo sa još jednom globalnom supersilom - zaključio je Gabuev.

(Telegraf.rs)