Kako je deo Dajaninog mozga poslao njenog muža u zatvor: Osuđen je za dvostruko ubistvo

Foto: Hertfordshire Police

Nakon što je njegova supruga Dajana umrla od navodnog epileptičnog napada u njihovom domu u Velikoj Britaniji u leto 2010, Jan Stjuart pristao je da donira deo njenog mozga za medicinsko istraživanje. Taj uzorak mozga je u sredu pomogao da Jana osude za Dajanino ubistvo. Kako je nauka pomogla da se uhvati ubica?

Ako Vanesu Iston pitate o dugogodišnjoj komšinici Dajani Stjuart, pričaće vam o nasmejanoj i brižnoj školskoj sekretarici.

Preporučujemo

- Bila je divna osoba sa kojom je svako mogao da priča - rekla je Vanesa koja živi preko puta Stjuartovih u selu na jugu Kembridžšira od 1993.

Njih dve su često brinule o ljubimcima komšija i uživali gledajući zajedno vatromet za vreme praznika.

- Izgledali su kao savršena, srećna porodica. Bilo je očigledno da su voleli svoje dečake, Dajana je bila ponosna na njih - rekla je njena komšinica.

Međutim, 25. juna 2010. sve se promenilo.

Prema Janovim rečima, vratio se kući iz kupovine i zatekao svoju 47-godišnju suprugu koja se srušila tokom čišćenja. Kasnije je proglašena mrtvom.

Istraga kasnije te godine je zaključila da je pretrpela iznenadnu smrt od epilepsije (SUDEP), koja ubija oko 600 ljudi svake godine. Iako Dajana nije imala napad oko 18 godina, oko njene smrti nije postojala nikakva sumnja.

Međutim, sumnje su se pojavile nakon smrti druge žene šest godina kasnije - Stjuartove verenice, autorke za decu Helen Bejli.

Jan Stjuart je tajno drogirao i ugušio Helen u zaveri da prisvoji njeno bogatstvo od 4,7 miliona evra, a njeno telo bacio u septičku jamu ispod njihove kuće u Rojstonu u Hartfordširu.

Nakon što su ga osudili za ubistvo Helen 2017, policija je pažnju usmerila na smrt njegove prve supruge Dajane.

Ta istraga se suočila sa brojnim preprekama. Ne samo da je Dajanino telo kremirano, već nisu obavljena potpuna toksikološka ispitivanja tokom obdukcije 2010. godine.

Jedini skrining na lek koji je sproveden bio je u vezi sa antiepileptičkim lekom.

Osoba koja je donela odluku da se njeno telo kremira bio je Stjuart. Tokom suđenja tužioci su ga optužili da je kremirao Dajanu kako bi bile male šanse "da se vrati i ujede ga".

Foto: Hertfordshire Police

Međutim, detektivi su imali jedan, prilično neobičan put. Dajana je donirala svoj mozak medicinskim istraživanjima, na šta je Stjuart pristao.

Bez tog pristanka, ovaj vitalni izvor dokaza bi bio uništen.

Detektiv Džerom Kent rekao je da su otkrili da njen mozak ipak nije iskorišćen, već da se čuva u bolnici.

On je rekao da je to što su imali mozak "apsolutno ključno" - bez toga ne bi mogli da osiguraju osudu.

- Takođe je bilo važno zapamtiti da, da je umrla prirodnom smrću, želeli smo da možemo da kažemo porodici da su njihove zabrinutosti i sumnje neosnovane - rekao je Kent.

To što je policija kao deo svoje istrage koristila čuvani uzorak mozga je veoma neobično, rekao je neuropatolog profesor Kolin Smit sa Univerziteta u Edinburgu.

- Nikada do sada nisam naišao na ovakvu situaciju. Kada nam se doniraju mozgovi, znamo šta nije u redu sa pojedincem, tako da nema stvarne potrebe da policija preduzima istragu o ovim slučajevima - rekao je on.

Niz naučnika i patologa ponovo je ispitao deo Dajaninog moždanog tkiva, prenosi BBC.

Profesor Safa Al-Saraj, konsultant neuropatolog u bolnici King's College, rekao je sudskoj poroti da je otkrio "promene u mozgu... u skladu sa ranom ishemijom", nešto što je definisao kao "oštećenje ćelija usled nedostatka kiseonika i snabdevanja krvi".

Ne bi, rekao je, očekivao da će pronaći bilo kakav dokaz ishemije kod "zdravog čoveka koji diše" i otkrio je da se to može naći u slučajevima kada osoba umre nakon što je patila od "ograničenog" disanja "30 minuta i duže".

Drugi veštak, konsultant neuropatolog dr Kiren Alinson, nije pronašao "nikakve pozitivne dokaze o nedavnom napadu", iako je dodao da to ne znači da to nije SUDEP.

Patolog dr Nat Keri rekao je poroti da je očekivao da vidi povrede na spoljašnjoj strani tela nekoga ko pada na beton tokom napada. Nije ih bilo, rekao je.

U vreme Dajanine smrti, Stjuart je pozvao Hitnu pomoć.

- Moja žena je imala napad, u bašti je - rekao je dispečeru.

Na pitanje da li njegova žena diše, odgovorio je "ne, mislim da ne".

Komšija Viktor Nikson pomogao je Hitnoj pomoći da dođe do njihove kuće.

- Video sam ih kako spuštaju palac nadole i odmahuju glavom u odgovorima na pitanja od pristiglih bolničara. Jedan je stavio ruku oko Stjuarta koji je pokazivao znake nervoze i zabrinutosti - rekao je on.

U isto vreme Vanesa se vratila kući i videla je Dajanino telo. Kaže da je njena smrt bila neočekivana.

- Bila je dobro, znala sam za epilepsiju, bila je pod kontrolom - rekoa je ona.

Nakon Dajanine smrti, Stjuart je nastavio dalje sa svojim životom. Kupio je sportski automobil pre nego što je započeo vezu sa Helen Bejli.

Foto: Hertfordshire Police

U aprilu 2016, Stjuart je prijavio njen nestanak.

Tri meseca kasnije, njeno telo je pronađeno u septičkoj jami pored leša njenog jazavčara Borisa.

Do danas nije poznat motiv za Dajanino ubistvo, a Vanesa ne može da shvati zašto bi to uradio.

- Imao je sve, divnu porodicu, divan život - dodala je ona.

Šest godina kasnije, Stjuart je ubio drugu partnerku.

Helen Bejli je napisala više od 20 knjiga, ali je ostala bez muža Džona Sinfilda 2011. tokom odmora na Barbadosu kada se udavio u moru.

Ona i Stjuart su se upoznali na internetu, kupili su zajedno kuću i planirali da se venčaju.

Stjuart je proglašen krivim za ubistvo Bejli 2016. i osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva prve supruge šest godina ranije.

(Telegraf.rs)