Bajden dolazi u Evropu da okonča sukob u Ukrajini: Da li je pored Putina vreme njegov najveći protivnik?

Predsednik SAD Džo Bajden ove nedelje dolazi u Evropu kao vođa koalicije zapadnih zemalja koje pokušavaju na sve načine da spreče najveći sukog u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Misija njegove posete je svima i više nego jasna - moraće što pre da spreči da se sve ne raspadne.

NATO je od početka sukoba u Ukrajini pokazao zavidnu saradnju i odlučnost u suprotstavljanju sukoba i uvođenju sankcija, kakva nije viđena decenijama u nazad. Međutim, neki stručnjaci smatraju da su koalicione veze trenutno u fazi naprezanja, najviše zbog osećaja bespomoćnosti među saveznicima i odbijanja da se pomire sa činjenicom da će se, bar kako stvari sada stoje, rat završiti kada ruski predsednik Vladimir Putin to odluči.

- Zemlje slobodnog sveta su ujedinjene više nego ikada u istoriji - rekao je savetnik Bele kuće Džejk Salivan uoči Bajdenove posete Poljskoj.

On je međutim odmah na početku rekao da put kojim se ide neće biti ni malo lak.

- U Ukrajini će naredni dani biti teški, ali će najteže biti ukrajinskim vojnicima na frontu. Ovaj rat se neće završiti ni brzo ni lako - rekao je Salivan.

Pritisci sa kojima se Bajden suočava u SAD, odražavaju se i na njegove kolege u Evropi. Iako se situacije u državama razlikuju, svima je zajednička borba u balansiranju između delovanja u ime Ukrajine, straha od dalje eskalacije sukoba i ekonomskih posledica zbog uvođenja restriktivnih sankcija Rusiji.

Međutim, pritisak koji Bajden oseća je neuporedivo veći s obzirom na očekivanja koja ceo svet ima od njega po pitanju ovih sukoba u Ukrajini, piše Politico.

- Postoji visok stepen koordinacije i izuzetan stepen uspeha u izradi spiska prilično oštrih sankcija. Ali to sa sobom donosi jedan izazov, a to je da se taj osećaj održi kroz ovaj period sukoba sa Rusijom koji će verovatno biti dug -  smatra Ijan Leser, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda i stručnjak za NATO.

Bajden će u četvrtak učestvovati na Samitu u Briselu kako bi učvrstio saveze pre nego što krene u Poljsku, zemlju koja je do sada primila najveći broj izbeglica iz Ukrajine.

Kakva su očekivanja od Bajdena?

Predsednici retko putuju u inostranstvo praznih ruku, ali je do ovog trenutka Bajdenova administracija bila vrlo oprezna u pogledu toga šta Bajden može ili hoće da pruži. Zvaničnici su rekli da se očekuje uvođenje dodatnih sankcija Rusiji kako bi zajednički smanjili sposobnost Rusije da izbegne te ekonomske mere.

Takođe očekuje se da će donirati dodatna sredstva i vojnu opremu Ukrajini. Ali postoje ograničenja u pogledu toga šta Bajden može da uradi i koliko daleko je spreman da ide.

On se od početka odlučno protivio želji ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za uvođenjem zone zabrane letova, jer bi prema njegovom mišljenju taj potez mogao da izazove katastrofalne posledice sa Rusijom.

Dok su poljski lideri predložili mirovnu misiju u Ukrajini, delom iz brige za sopstvenu bezbednost, takav potez je naišao na malu podršku u Bajdenskoj administraciji i među ostalim saveznicima, koji ga vide kao potencijalnu eskalaciju sukoba.

Kada je Putin dao naređenje za početak vojne operacije, Bajdenov tim je predvodio u uvođenju niza sankcija koje je Zapad uveo Rusiji. Iako je nekim zemljama, posebno Nemačkoj, bilo potrebno više podsticanja, Bela kuća je ubedila većinu saveznika da prekinu finansijske veze sa Moskvom. Bio je to veoma težak potez za Evropu, jer je njihova ekonomija daleko više zavisna od Rusije nego od SAD.

Energetski sektor i dalje najveći problem

Do danas veliki deo Evrope nije prestao da uvozi gas i naftu iz Rusije, a ukoliko se to dogodi, to bi moglo da izazove energetsku krizu na kontinentu i da poveća cene širom sveta. Bajden i Evropa međutim strahuju, da bi savez protiv Rusije, mogao da se raspadne kako se problem sa energentima bude povećavao.

Zvaničnici Bajdenove administracije se nadaju da bi ove nedelje Evropa mogla da preduzme probne korake koji bi značili udaljavanje od ruskog snabdevanja energijom. Ali ostaje pitanja šta bi SAD mogle da urade kako bi pomogle evropskim zemljama.

Salivan je u utorak rekao da Bajden ima za cilj da najavi zajedničku akciju na jačanju evropske energetske bezbednosti i smanjenju zavisnosti Evrope od ruskog gasa, ali nije otkrio detalje.

Mnoge evropske zemlje poslale su donacije u vidu oružja i opreme u Ukrajinu, ali sudbina borbenih aviona MiG-ova iz Poljske postala je još jedna prepreka koja preti da izazove sukobe među saveznicima. Najviše NATO članica saglasna je da ne treba slati svoje trupe u Ukrajinu iz straha od mogućeg izbijanja Trećeg svetskog rata.

Ali najveći neprijatelj u održavanju saveza na okupu je vreme.

Dok su sankcije sa Zapada dovele rusku ekonomiju u tešku situaciju, Putin se ne suočava sa istim unutrašnjim problemima kao ostali. On ima sposobnost da izdrži ekonomski pritisak, barem na neko vreme, i nastavi svoje iscrpljujuće napredovanje uprkos velikim gubicima u broju vojnika i opremi.

Problem sa Kinom

Drugi faktor koji komplikuje situaciju je Kina, za koju se Bela kuća plaši da bi mogla da postane ekonomski spas Rusije.

Ujedinjeni zajedničkim neprijateljstvom prema Zapadu, Putin i kineski predsednik Si Đinping obavezali su se da će gajiti  duboke veze između svojih nacija. Bajden je prošle nedelje upozorio Sija na posledice ukoliko odluči da pomogne Putinu.

Salivan je na konferenciji u utorak naglasio da SAD nisu videle da Kina isporučuje vojnu opremu Rusiji od Bajdenovog razgovora sa Sijem, međutim, zvaničnici su i dalje oprezni oko predviđanja za budućnost.

Partnerstva na kojima Bajden radi da bi ostala netaknuta bila su ona koja je počeo da gradi u svojim prvim nedeljama kao predsednik, kada je pokušao da umiri dugogodišnje saveznike koji su bili nezadovoljni stanjem tokom četiri burne godine vladavine Donalda Trampa.

Njegovo prvo putovanje u Evropu, prošlog juna, bilo je spod sloganom "Amerika se vratila" kojom je Bajden želeo da pokaže da je odlučio da stane uz dugogodišnje partnere, uključujući i NATO.

Dopiranje do saveznika bio je samo deo Bajdenovog prekora Trampovoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.

On je na početku izjavio da će ovaj vek biti u znaku sposobnosti demokratija da se odupru rastućem autoritarizmu širom sveta. Bajden je tim rečima napravio oštar prekid sa odnosima koje je Tramp imao sa Putinom.

Tokom njihovog samita Ženevi, on je eksplicitno upozorio ruskog lidera da prestane da se meša u američke izbore i da prestane sa odobravanjem sajber napade. Putin ga međutim, nije poslušao.

U nadi da će smiriti zabrinutost, Bajdenova administracija je uključila saveznike u ranim fazama ove krize. Bela kuća je zajedno sa Velikom Britanijom i drugim zemljama redovno objavljivala podatke o napretku pregovora sa Putinom, kada su na sve načine pokušavali da ga odvrate od napada na Ukrajinu.

(Telegraf.rs)