Region zasut dojavama o podmetnutim bombama: Šta se krije iza ovoga?

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy, Google

Nije isključeno da sve učestalije lažne dojave o bombama na Balkanu omogućuju da se dolije još nestabilnosti i pritisaka, te da se stvori ideja o nesigurnosti na ovim terenima.

Globalno gledano, očigledno je da se u svetu sve promenilo - od vođenja rata do razvijanja političkih odnosa uopšte - pa je tako došlo i do novih oblika terorizma.

Preporučujemo

Prvo smo imali oblike u kojima se terorizam vezivao za ubistvo nekog državnog zvaničnika ili državnu instituciju, s ciljem političke destabilizacije neke zemlje, pa smo se susretali sa bombaškim napadima po tržnim centrima i sličnim javnim mestima kako bi maksimizovali broj nedužnih žrtava, a danas možda možemo govoriti i o specifičnom vidu terorizma, sa istim ciljevima – da se destabilizuje sigurnost neke zemlje u različitima aspektima.

S tim na umu, podsećamo, svedoci smo u poslednje vreme sve učestalijih vesti o dojavama o podmetnutim bombama u regionu, a poslednje u nizu su jutrošnja dojava preko cirkularnog mejla o podmetnutoj bombi dobilo je dvadesetak srednjih škola i gimnazija u Beogradu, jučerašnja u Kantonalnom i Opštinskom sudu u Sarajevu i dan ranije masovna prijava, u čak 41 obrazovnoj ustanovi (škole i vrtići) u Crnoj Gori.

Pored učestalih prijava u tržnim centrima u Beogradu, tokom prošle nedelje lažna dojava je stigla i u tržni centar u Zagrebu.

Prof. dr Darko Marković Foto: Privatna arhiva

- Ne možemo da znamo da li iza tih najava stoje stvarne namere da se na određenim mestima i dogodi neki konkretan teroristički akt ili su one samo deo propagandnog arsenala, sa sličnim ciljem - političke destabilizacije regiona ili određenih mesta u regionu. Sve takve najave se uvek proveravaju sa velikom ozbiljnošću, sa maksimalnom posvećenošću bezbednosnih službi zemlje u kojoj se dešavaju. Imajući u vidu brojnost i učestalost takvih najava poslednjih nedelja, sasvim je sigurno da bezbednosne službe u regionu, pa i u našoj zemlji, svoje aktivnosti usmeravaju na preventivno delovanje. To podrazumeva niz mera i aktivnosti na obezbeđivanju bezbednog funkiconisanja onih životnih aktivnosti građana koje su ovakvim najavama markirane kao potencijalno ugrožene - započinje razgovor za Telegraf.rs prof. dr Darko Marković, nastavnik bezbednosnih predmeta Globalizacija i društveni sukobi, Kreiranje kulture mira i Politika nacionalne bezbednosti na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Marković ističe da razvoj događaja u Ukrajini nagoveštava velike promene u svetskom poretku, koje će se neminovno odraziti i na sve aspekte života u našem regionu, kako političke, tako i bezbednosne i ekonomske.

- Ne možemo reći da ne postoje oni koji u ovom regionu imaju svoje ciljeve za čije ostvarenje sada mogu da vide priliku. Područje tzv. Zapadnog Balkana, kojem i Srbija pripada, nije u potpunosti stabilizovano nakon građanskog rata devedestih godina prošlog veka, te je vrlo osetljivo na pritiske različitih centara moći. Zbog toga svaki vid uznemiravanja građana potencijalnim ugrožavanjem bezbednosti širih razmera pojačava politička komešanja unutar društva. Da bismo razumeli ko može izvući korist destabilizacijom bezbednosti u regionu, potrebno je da stvari pogledamo malo šire. Iza svake namere stoji motiv, na našim bezbednosnim službama, ali i nosiocima političke moći, jeste zadatak da prepoznaju motiv(e) onoga što se sada dešava - objašnjava analitičar.

Prema definiciji, cilj terorističkih akata je "izazivanje straha i nesigurnosti i na taj način proizvođenja kod ciljne grupe, najčešće stanovništva, revolta prema politici svoje vlasti ili političke elite koja dominira u toj državi kako bi se srušila iznutra".

- To bi bila neka opšta definicija. Sve se menja, pa i terorizam dobija nove forme, prilagođavajući se različitim okolnostima. Svakako da sve što destabilizuje bezbednosnu situaciju i izaziva zabrinutost građana, sa tendencijom prerastanja u strah, može uslovno da se pripiše terorizmu i bez aktiviranja eksploziva i bacanja bombi. Pitanje je, naravno, da li se ozbiljnost takvih pretnji razvodnjava učestalim ponavljanjem bez, na svu sreću, konkretnih ostvarenja. U nekom smislu, odgovor bi mogao biti potvrdan. Oni koji su direktno ugroženi takvim pretnjama, kao i bezbednosne službe, su svakako pod tenzijom, dok do razvodnjavanja ozbiljnosti pretnji može doći kod običnih građana. I to je dobro da se dogodi, jer u tom slučaju dolazi do neutralizacije terorističkih efekata. Međutim, određeni nivo bezbednosne kulture je nužan u našim aktivnostima. Uvek postoji opasnost od ishoda kao u priči o dečaku koji je vikao "vuk". Sasvim sam siguran da su naše bezbednosne službe maksimalno budne, da se zaista ozbiljno odnose prema tom problemu i spektar njihovih aktivnosti je sigurno mnogo širi od uobičajenih svakodnevnih aktivnosti - ističe Marković i objašnjava da i najobičniji poziv, poput onog da je u školi postavljena bomba, iako, iz iskustva 99 posto veruju da je neko pozvao da bi odložio neki pismeni ili slično, nadležne bezbednosne službe shvataju ozbiljno i postupaju vrlo profesionalno.

Profesor ističe da je informaciona tehnologija danas na visokom stepenu razvoja, te bezbednosne službe raspolažu tehničkim mogućnostima da lociraju mesta sa kojih dolaze najave postavljenih eksplozivnih naprava, te da prema tome odrede i pravce svojih aktivnosti. Ta saznanja su svakako od koristi i nosiocima političke moći, kao bi znali sa koje strane „vetar duva“ i u skladu sa tim donosili najbolje odluke za građane.

(Telegraf.rs)