Vodeći onkološki institut u Kijevu radi uprkos svim preprekama: Većina osoblja se odavno preselila u bolnicu

Vodeća ukrajinska onkološka bolnica nastavila je da radi uprkos gubitku lekara koji učestvuju u borbama, pacijentima koji nemaju domove u koje mogu da se vrate i nedostatku lekova neophodnih za lečeje od raka.

Kako svedoči Serhij iz Mariupolja, koji je operisan 22. februara od raka pluća, dva dana kasnije bio je na odeljenju za oporavak kada su ga probudili zvuci projektila.

- Mislio sam da je požarni alarm. Doživeo sam dvostruki šok kad sam saznao šta se dogodilo od medicinske sestre. Ne samo da je počeo sukob, već sam jedva mogao da se krećem posle operacije, a morali smo da stignemo do skloništa - ispričao je Serhij koji je bio među 450 pacijenata koji su bili na lečenju u Nacionalnom institutu za rak u Kijevu kada je počeo sukob u Ukrajini 24. februara.

Među pacijentima je bilo 40 dece koji su se oporavljali posle operacije, hemoterapije ili transplantacije koštane srži.

Život se svima u Ukrajini nepovratno promenio tog dana, ali onkolozi instituta su znali da još imaju posla. Uskoro su morali da rade ne samo kao vodeći centar u zemlji za pacijente kojima je bilo potrebno spasonosno lečenje od raka, već i kao utočište od rata.

Za one poput Serhija koji nisu mogli da se vrate svojim kućama ili gradovima – Mariupolj, Herson i gradovi u blizini Kijeva bili su ili bombardovani ili okupirani – institut je postao jedino mesto gde su mogli da ostanu. Serhij i njegova supruga ostali su u Institutu do 20. aprila pre nego što su krenuli u zapadnu Ukrajinu da nastave sa lečenjem od raka.

- Nisam sam u ovoj situaciji. Hiljade obolelih od raka iz Mariupolja i drugih gradova koji su ostali bez krova nad glavom, bez posla, bez novca, a povrh svega još treba da nastavimo sa lečenjem - ističe Serhij.

Osnovan 1920. godine, Nacionalni institut za rak je jedna od najstarijih i najcenjenijih medicinskih ustanova u Ukrajini. Pre invazije, njihovi lekari su imali pristup operacionim salama bez premca u Ukrajini, godišnje su lečili više od 25.000 pacijenata sa rakom i obavljali 8.000 operacija.

- Prvi dani sukoba doneli su neizvesnost i iznenadni zastoj u uobičajenom načinu na koji smo radili. Četvrtina naših zaposlenih nije mogla da dođe na posao jer su preselili svoje porodice na zapad Ukrajine. Nekoliko lekara je takođe regrutovano ili se dobrovoljno prijavilo da se bori na frontu. Improvizovani kreveti brzo su ispunili hodnike "duboko" u zgradi kako bi zaštitili pacijente od raketnih udara - priča dr Andrij Beznosenko, vodeći lekar instituta i specijalista za kolorektalni karcinom.

Kako je ponestalo i prostora, tako je prijem novih pacijenata postao još teži. Do druge nedelje, kaže Beznosenko, lekari i pacijenti su počeli da se prilagođavaju. Gde je bilo moguće, deca su evakuisana u Poljsku, a odrasli pacijenti sa istoka premešteni su u medicinske ustanove na zapadu zemlje. Ali više od dva meseca nakon sukoba, 85 posto osoblja je nastavilo da radi u Kijevu, a mnogi su se čak i sami uselili u prostorije Instituta.

- To je zapravo bilo veoma "zgodno“. Bavite se medicinom, održavate onlajn konferencije sa lekarima iz drugih zemalja, analizirate profesionalnu situaciju u onkologiji i, kao rezultat, manje ste rasejani, nervozni ili u žurbi. Volonteri u Institutu su takođe uspostavili dežurnu telefonsku liniju koja radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, koja nudi psihološku pomoć pacijentima sa rakom koji su suočeni sa dodatnom traumom suočavanja sa ozbiljnim medicinskim problemima tokom rata. Samo radioterapija nije u potpunosti nastavila sa radom - prenosi Beznosenko.

Nepoznat broj ukrajinskih onkoloških pacijenata su, zajedno sa 5 miliona ljudi koji su pobegli iz zemlje, završili u Poljskoj, Nemačkoj, baltičkim državama i drugde tražeći lečenje. Međutim, mnogi su pobegli a da prethodno nisu uspeli da dobiju svoju medicinsku dokumentaciju. Uprkos okolnostima, institut je mnogima uspeo da obezbedi digitalizovane kopije zapisa, a ponekad čak i da pruži konsultacije na daljinu. Beznosenko procenjuje da je između 15 i 20 odsto ukrajinskih pacijenata obolelih od raka moralo da prekine lečenje zbog sukoba.

U međuvremenu, lekari iz ukrajinske dijaspore širom sveta organizuju se za slanje medicinskog materijala u institut. Više od 2.000 boca Keitrude, jednog od najskupljih lekova protiv raka na svetu (jedna doza košta više od 5.000 dolara) – nedavno je dobijeno besplatno putem donacije.

Ali kliničari iz Kijeva kažu da su posvećeni i više od same dijagnostike i lečenja raka. Oni su se obratili najvišim američkim centrima za rak tražeći od njih da prime i obuče ukrajinske onkologe koji su pobegli od rata, od kojih su većina žene, pošto većini muškaraca nije dozvoljeno da napusti zemlju. Birokratija američkog medicinskog i pravnog sistema otežava ovaj poduhvat, ali Beznosenko kaže da lekari ostaju odlučni.

Njegov tim takođe dokumentuje svoja iskustva i lekcije koje su naučili o lečenju raka tokom rata za buduća istraživanja.

- Imamo obavezu da to učinimo. Neka nikome to nikad ne zatreba, ali bolje da ostane ubeleženo šta smo uspeli da uradimo. Nismo imali pristup lekcijama koje su naučili lekari u Siriji ili Avganistanu - ističe lekar.

Situacija je i dalje teška za obolele od raka u istočnoj Ukrajini. Dva onkološka centra, jedan u Harkovu i jedan u Mariupolju, potpuno su uništeni i morali su da prekinu sa radom. Onkološke jedinice u Černjigovu, Sumi i Nikolajevu više puta su bile pogođene raketnim udarima, ali nastavljaju da primaju pacijente.

(Telegraf.rs)