Svetski lideri koje je Putin dočekao i ispratio sa vlasti tokom svoje vladavine Rusijom

Vladimir Putin je više od dve decenije na nekoj od vodećih državnih pozicija u Rusiji.

Putina je Boris Jeljcin postavio na mesto premijera u Vladi Rusije u avgustu 1999. godine, čime je postao peti ruski premijer u manje od 18 meseci. Tada niko nije očekivao da će, u javnosti neki nepoznati Putin na čelu Rusije ostati duže od njegovih prethodnika.

Prvi put na mesto predsednika Rusije postavio ga je isto Boris Jeljcin 31. decembra 1999. godine kada je neočekivano podneo ostavku i imenovao Putina za privremenog predsednika. Predsednički izbori su održani 26. maja 2000, a Putin je pobedio u prvom krugu, kada je ostvario ubedljivu pobedu sa 52,94% pobedivši u većini guvernija osim u Čečeniji. Posle isteka prvog mandata ponovo se kandidovao na izborima 2004. godine i pobedio sa čak 71,34% glasova.

Po završetku drugog predsedničkog mandata 2008. godine Putin je podržao Dmitrija Medvedeva na izborima i pritom rekao da namerava da zadrži važnu političku ulogu u Rusiji, što je izveo tako što je posle pobede Medvedeva, izabran za premijera u novoj vladi. Njih dvojica su se potom rotirali 2012. godine, kada je Vladimir Putin izabran za predsednika, a Medvedev nakon inauguracije nasledio mesto premijera.

Za sve to vreme "vladavine" Rusijom, Putin je dočekao i ispratio čitav niz zapadnih političara koji su imali ozbiljan uticaj u oblikovanju sveta kakvog poznajemo danas.

Recimo, Nemačka. Putina je u Nemačkoj "dočekao" Gerhard Šreder koji je bio kancelar od 27. oktobra 1998. godine, pa sve do 22. novembra 2005, a koga je smenila Angela Merkel dok se nije povukla sa mesta kancelara i političkog života Nemačke 8.decembra - 16 godina kasnije. Nju je nasledio Olaf Šolc.

U Velikoj Britaniji, pored kraljice Elizabete kojoj nedostaje par godina do jubilarne stote godine života, u periodu Putinove čvrste ruke nad Rusijom smenjivali su se premijeri Toni Bler, koji je predvodio Britansku vladu 10 godina i 57 dana (od 2. maja 1997 do 27. juna 2007), a potom su se nizali Gordon Braun (2007-2010), David Kameron (2010-2016), Tereza Mej (2016-2019) koju je smenio Boris Džonson, koji je i danas na funckiji.

I u Francuskoj je nekoliko značajnih figura prodefilovalo za ove dve decenije Putinove vladavine Rusijom. Žak Širak bio je na čelu Francuske 11 godina i 364 dana od 17. maja 1995. do 16 maja 2007. godine. Njegovo mesto zauzeli su potom Nikola Sarkozi (2007-2012) i Fransoa Oland (2012-2017), obojica sa po jednim mandatom od po pet godina, pre nego što je na čelo Francuske stupio Emanuel Makron koji je nedavno prošao izbornu trku i osvojio drugi mandat predsednikovanja.

Iako važne figure u krojenju svetske političke scene, najinteresantnije je svakako koga je Putin sve dočekao i ispratio u Vašingtonu. Čak pet predsednika Sjedinjenih država je prošlo kroz Belu kuću od 1999. godine. Prvi Putinov, odnosno 42. američki predsednik po redu bio je Bil Klinton koji je predvodio Ameriku od januara 1993. do januara 2001. godine. Njega je nasledio u dva mandata, do 2009 godine Džordž Buš. Prvi Afroamerikanac Barak Obama stupio je u Ovalnu kancelariju u januaru 2009. i tamo je predsedavao dva mandata, dok se nije odigrao još jedan preokret kada je na čelo SAD stupio biznismen Donald Tramp. Njega je posle samo jednog mandata smenio danas 79-godišnji Džo Bajden, koji je i aktuelni predsednik.

Sa druge strane za sve to vreme, primera radi, u Kini su se smenila svega tri predsednika: Jiang Zemin, Hu Jintao i aktuelni Si Đinping.

(Telegraf.rs)