Kako je NATO došao na ruski prag i razljutio Putina: Hoće li širenje alijanse ojačati ili ugroziti Evropu?

Foto: Tanjug/AP/Ilustracija

Finska i Švedska, dve neutralne nordijske države, toliko su uzrujane potezima Moskve u Ukrajini da se ozbiljno premišljaju da postanu deo NATO, čak ovog leta. Rusija ih je upozorila da to ne čine, govoreći da će čak imati vojno-tehnički odgovor na takav potez... Zbog toga se postavlja pitanje da li će Evropa postati bezbednije ili opasnije mesto ako jedna ili obe ove države postanu deo alijanse.

NATO je vojni savez 30 severnoameričkih i evropskih zemalja, zasnovan na Severnoatlantskom sporazumu koji je potpisan 4. aprila 1949. godine. Sedište je u Briselu, ali dominira teško naoružanje i nuklearna moć SAD.

Preporučujemo

Finska i Švedska su moderne, demokratske države i kao takve ispunjavaju sve kriterijume da postanu deo NATO, a generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg rekao je da bi ih dočekao širom raširenih ruku i da se ne bi dugo čekalo na njihov prijem u savez.

General-potpukovnik američke vojske Ben Hodžis, koji je komandovao svim američkim kopnenim snagama u Evropi, nema sumnje da će od ovoga Zapad imati samo korist.

- Ulazak Švedske i Finske u NATO je ogroman i veoma pozitivan razvoj događaja. To su dve veoma jake demokratije, sa odličnom vojskom, sposobnom i modernizovanom, sa odličnim sistemima - rekao je Hodžis.

U slučaju Finske, oblik vojne integracije je već u toku. Britanske tenkovske posade nedavno su išle na vežbu sa finskom oklopnom brigadom, zajedno sa američkim, letonskim i estonskim trupama u okviru takozvanih NATO-ovih združenih ekspedicionih snaga. Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je cilj bio da se "odvrati ruska agresija u Skandinaviji i baltičkim državama".

Zašto je onda problem ako obe države žele da postanu deo NATO?

Rusija, tačnije predsednik Vladimir Putin, ne vidi NATO kao odbrambeni savez. Upravo suprotno. On to smatra pretnjom po bezbednost Rusije. Sa negodovanjem je posmatrao kako se NATO neprestano širi na istok, sve bliže Moskvi, nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Foto: Ilustracija

Kada je Putin bio mladi obaveštajac u KGB-u, Moskva je kontrolisala sve zemlje istočne Evrope, sa ruskim trupama stacioniranim u većini njih. Danas su se skoro sve te zemlje odlučile da gledaju na zapad i da se pridruže NATO-u. Čak su i baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija – zemlje koje su nekada, nevoljno, bile deo Sovjetskog Saveza, pristupile alijansi.

Samo 6% granica Rusije u dodiru je sa zemlljama članicama NATO-a, ali se Kremlj oseća opkoljenim i ugroženim. Neposredno pre nego što je Putin poslao svoje trupe u Ukrajinu 24. februara, zahtevao je precrtavanje bezbednosne mape Evrope. Trupe NATO-a, insistirao je on, treba da se povuku iz svih istočnoevropskih zemalja i nijednoj novoj zemlji ne bi trebalo dozvoliti da se pridruži.

Akcijom u Ukrajini, verovao je, dobiće šta je tražio, ali je izazvao suprotan efekat.

Decenijama su Finska i Švedska pažljivo negovale svoju neutralnost. U kulturnom smislu, one su čvrsto u zapadnom taboru, ali do sada su bile oprezne da se suprotstave svom gigantskom nuklearnom susedu - Rusiji.

Sukobi u Ukrajini podstakli su njihovo radikalno preispitivanje, pri čemu su se i vlada i ljudi pitali da li možda ipak nisu bezbedniji "unutar šatora", sklonivši se pod kolektivnu zaštitu NATO-a poznatu kao „Član 5“ - koji napad na jednog člana posmatra kao napad na sve. Nedavna anketa u Finskoj pokazala je da je čak 62% Finaca za pridruživanje.

Pozitivne strane

Iz čisto vojne perspektive, pristupanje značajne vojske Finske i/ili Švedske predstavljalo bi veliki podsticaj odbrambenoj moći NATO-a na severu Evrope, gde je brojčano nadmašuju ruske snage.

Finska, prema rečima Hodžisa, donela bi borbene avione F-35, a Švedska "Patriot" i ponovo bi obezbedili svoje veliko baltičko ostrvo Gotland, gde Rusija odnedavno istražuje.

Oružane snage i Finske i Švedske su stručnjaci za arktičko ratovanje, intenzivno se obučavaju za borbu i preživljavanje u smrznutim šumama Skandinavije. Kada je Rusija napala Finsku u Drugom svetskom ratu, Finci su se žestoko borili protiv osvajača, nanevši im ozbiljne gubitke.

Foto: Tanjug/AP

Geografski, pristupanjem Finske bila bi popunjena ogromna praznina u odbrani NATO-a, udvostručavajući njenu granicu sa Rusijom. Bezbednost i stabilnost u Baltičkom moru, kaže Hodžis, sada su dramatično poboljšani.

Politički, to bi doprinelo koheziji zapadne međusobne odbrane, šaljući Putinu signal da je skoro cela Evropa ujedinjena protiv njegove invazije na suverenu zemlju, Ukrajinu.

Negativne strane

Rizik je da tako veliko širenje NATO-a, na samom pragu Rusije, toliko razbesni Kremlj da će Moskva neizostavno da reaguje - nekako.

Kada je Putin zapretio da će preduzeti "vojno-tehničke mere" kao odgovor na ovo, široko se smatra da su to dve stvari – jačanje sopstvenih granica premeštanjem trupa i projektila bliže Zapadu i verovatno pojačanje sajber napada na Skandinaviju.

Status neutralnosti odlično je služio Švedskoj tokom godina. Odustajanje od te neutralnosti ne treba olako shvatiti. Takođe će biti ekonomski trošak za domaću industriju oružja Švedske ako zemlja bude obavezna da kupuje NATO oružje umesto sopstvenog.

(Telegraf.rs)