Šest koraka pred Švedskom u procesu pristupanja NATO-u: Traje mesecima, evo gde bi moglo da "zapne"

Foto: Shutterstock

Nakon Finske, danas je i Švedska donela zvaničnu odluku da će aplicirati za članstvo u NATO alijansu.

Šta sledi ovoj odluci i šta sve čeka Švedsku na njenom putu za pridruživanje NATO savezu?

Preporučujemo

Ovde nabrajamo šest ključnih koraka koji su pred ovom zemljom u njenom procesu pristupanja alijansi, sa vremenskim okvirom koliko dugo bi moglo da traje dok Švedska ne postane članica.

1. Izjava o nameri da se pridruži NATO-u

16. maj: Švedski parlament je danas održao debatu, na kojoj se raspravljalo o zaključcima NATO izveštaja. Iako glasanja nije bilo, debata je pružila priliku svim strankama da iznesu svoje stavove o tome da li Švedska treba da se pridruži ili ne.

Nakon debate, švedska premijerka Magdalena Anderson sazvala je sednicu vlade na kojoj je doneta odluka da li će se pridružiti NATO-u.

Kako je vlada odlučila da se Švedska pridruži alijansi, zemlja će podneti zahtev za pridruživanje NATO-u, bilo u ponedeljak, ili kasnije tokom nedelje.

2. Dijalog sa NATO-om i procena iskazivanja interesa

Maj-jun: Nakon što su formalno donele odluku da se pridruže alijansi, Švedska i Finska će početi intenzivnije da razgovaraju o pitanju članstva u NATO-u, a da NATO ne potvrdi da će zahtevi za članstvo biti odobreni.

Diskusije bi mogle uključivati kako odbrambene snage zemalja mogu doprineti NATO-u, bilo kakve posebne zahteve Švedske (kao što je zabrana nuklearnog oružja na švedskom tlu) i koliko će Švedska doprineti zajedničkom budžetu NATO-a.

Nije jasno koliko će trajati ova procena.

3. Formalni poziv za članstvo i "pismo namere"

Kraj juna: Nakon procene iskazivanja interesa obe zemlje za pridruživanje alijansi, NATO će ponuditi zvaničan poziv da postanu članice, nakon što se sve zemlje NATO-a slože da Švedskoj i Finskoj treba dozvoliti da se pridruže.

Kraj juna: Švedska će potom dostaviti pismo o namerama NATO-u, zajedno sa rokovima za završetak svih potrebnih reformi. Pismo će potpisati švedska ministarka spoljnih poslova An Linde, a upućeno je generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu.

4. Pristupni protokol

Jun: NATO priprema pristupni protokol za Švedsku. Protokol dopunjuje Vašingtonski ugovor, a kada ga potpišu i ratifikuju saveznici, on postaje sastavni deo samog Ugovora i dozvoljava pozvanim zemljama da postanu potpisnice Ugovora.

Protokoli o pristupanju Švedske i Finske trebalo bi da budu objavljeni na samitu NATO-a u Madridu 29. juna.

5. Ratifikacija pristupnih protokola

Jul-oktobar: Članice NATO-a ratifikuju pristupne protokole. Dužina ove faze je najnepredvidljivija, jer različite zemlje imaju različite procese. SAD zahteva dvotrećinsku većinu u Senatu da ratifikuju novog člana, dok Velikoj Britaniji uopšte nije potrebno glasanje u parlamentu. Svih 30 članica NATO-a treba da ratifikuju protokole o pristupanju Švedske. Švedska i Finska su, međutim, obe nekontroverzni kandidati, za razliku od recimo Ukrajine ili Gruzije, tako da će parlamenti država članica verovatno glasati da im se dozvoli pridruživanje.

Ali ako jedna ili više država članica NATO-a iznese prigovore - možda tražeći ustupke po drugim pitanjima - proces bi mogao da "zapne".

Turska je izrazila protivljenje pridruživanju Švedske i Finske alijansi. Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist je rekao da Švedska šalje grupu državnih službenika da razgovaraju o prigovorima Turske na članstvo Švedske u NATO-u - nešto što je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da neće sprečiti Švedsku da se pridruži alijansi.

6. Članstvo odobreno

Jesen: Vlade Švedske i Finske podnose predloge svojim parlamentima da prihvate sporazum o pristupanju. Švedska i Finska postaju članice NATO-a.

(Telegraf.rs)