Postavili bombu na plišanog medu? Ruski plaćenici optuženi za upotrebu mina u Libiji

Foto: Twitter/@CalibreObscura

Ruski plaćenici u Libiji, kako otkrivaju istražitelji Ujedinjenih nacija, sistematski su kršili međunarodno pravo postavljajući mine u civilnim područjima bez ikakvog pokušaja da obeleže njihovu lokaciju ili da uklone smrtonosne naprave.

Prema poverljivom izveštaju UN, koji će biti objavljen u narednim nedeljama, borci iz tzv. Vagner grupe, privatne vojne kompanije koju su zapadni zvaničnici više puta povezivali sa Kremljom, nameštali su zamke za moćno eksplozivno protivtenkovsko oružje, koje je odgovorno za smrt dvojice deminera koji su radili za nevladinu organizaciju.

Preporučujemo

Istražitelji sumnjaju da je zamka za mine, pronađena u civilnom naselju u Tripoliju, napravljena od minobacačke granate i plastičnog eksploziva pričvršćenog za plišanog medveda, takođe delo Vagnerovih boraca.

Zaključci izveštaja, koji je izradio stručni tim koji radi za komitet UN zadužen za praćenje režima sankcija i embarga na oružje u Libiji, ukazuje na pojačanu ulogu Vagner grupe širom Afrike. Recimo, prošlog meseca Guardian je otkrio da interni vojni memorandumi u Maliju povezuju Vagner grupu sa serijom tamošnjih masakra. Ova kompanija je takođe optužena i za kršenje ljudskih prava u ovoj centralnoafričkoj zemlji, gde se poslednjih meseci njeni borci bore protiv pobunjenika u ime vlade.

Navodni borci Vagnerove grupe takođe su optuženi i za ubistvo civila tokom sukoba u Ukrajini. Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, nedavno je priznao da je Vagner bio prisutan u Libiji na „komercijalnoj osnovi“, ali je ponovio zvanični stav Moskve da kompanija nema nikakve veze sa ruskom državom.

Eksperti veruju da se u Libiji nalazi oko 2.000 ruskih plaćenika, 1.000 manje nego na vrhuncu borbi pre dve godine.

Nisu obeležili gde su postavili mine

Izveštaj UN, u koji je Guardian imao uvid, obuhvata period istrage od 13 meseci (od marta 2021. do aprila 2022. godine) iako optužbe da je Vagner neselektivno koristio mine u civilnim područjima datira iz vremena kada su borci grupe podržali napredovanje na Tripoli, koje je pokrenuo general bivše libijske vojske Kalif Haftar, komandant koji kontroliše veći deo istoka zemlje. Ovaj napad je zastao na periferiji libijske prestonice početkom 2020. godine, gde su Vagnerovi borci postavili veliki broj moćnih protivpešadijskih i protivtenkovskih mina kako bi odbranili svoje položaje.

Prema međunarodnom pravu, Vagner je trebalo da obeleži položaje mina, da upozori lokalno stanovništvo i ukloni mine kada su se, nakon nekoliko nedelja, povukli. Propust da to učine, prema Ženevksim konvencijama, predstavlja ratni zločin.

Komisija je utvrdila da Vagnerovi operativci nisu preduzeli takve mere predostrožnosti kada su postavili 35 protivpešadijskih mina u civilnim područjima opštine Ain Zara.

- Ovaj neuspeh da se izbegnu, ili barem da se minimiziraju slučajni efekti raspoređenih ubojnih sredstava na civilno stanovništvo... učinio je njihov metod ratovanja nezakonitim - kaže se u izveštaju.

Plišani meda za koji je pričvršćena bomba / Foto: Twitter/@CalibreObscura

Ubrzo nakon povlačenja Vagnera sa njihovih položaja u Ain Zari, jedna od tih naprava ubila je dva civilna čistača mina.

- Uređaj je bio neobeležen i pričvršćen za bezopasni predmet unutar civilne kuće - navodi se u izveštaju.

Istražitelji su takođe otkrili da Vagnerovi operativci uopšte nisu ni pokušali da ispoštuju međunarodno pravo kada su postavili protivtenkovske mine, zakopane duž puta u južnom Tripoliju, koji će verovatno koristiti civili nakon njihovog povlačenja.

Rusi ostavili tablet sa informacijama?

Neki od zaključaka istražitelja zasnovani su na tabletu koji je Vagnerova grupa ostavila kada su se povukli. Napravu su pregledali UN, a neki novinari su imali uvid. Tablet sakriva dokument od 10 stranica iz januara 2020, koji je uključivao listu oružja i opreme potrebne za različite podjedinice unutar Vagnerove gurpe u Libiji i kodna imena njihovih članova.

Među njima je i „generalni direktor“ koga istražitelji identifikuju kao „vrlo verovatno Jevgenija Prigožina“, biznismena koji ima bliske veza sa Vladimirom Putinom. Prigožin je za Guardian porekao da ima bilo kakve veze sa Vagnerom.

Izveštaj UN opisuje i anarhičnu, podeljenu zemlju, prepunu kršenja ljudskih prava, od strane mnoštva različitih aktera, 11 godina od svrgavanja predsednika Moamera Gadafija uz podršku NATO-a. Libija je, podsećamo, od 2014. podeljena između međunarodno priznate vlade na zapadu i Haftarovih snaga. Sukob je pogoršan ratom između regionalnih i drugih sila.

Predstojeći izveštaj navodi i najmanje 175 vojnih letova Ruske Federacije sa skoro 10.000 tona tereta između 1. maja 2021. i 31. marta 2022. godine, za koje je Moskva rekla da obuhvataju "humanitarnu pomoć Libiji, uključujući snabdevanje vakcinama protiv kovida-19“. Ovaj odgovor Rusije istražitelji UN skeptično odbacuju.

- Agencije UN nisu ni primetile, niti čule za bilo kakvu veliku količinu humanitarne pomoći iz Ruske Federacije koja se isporučuje ili distribuira u istočnoj Libiji. Na satelitskim snimcima ili izveštajima sa zemlje nije identifikovana humanitarna pomoć u zonama istovara aviona -  navodi se u izveštaju.

(Telegraf.rs)