Stanovnici Luganska strahuju od mogućih napada: "Verujemo u našu vojsku, nadamo se da imaju dovoljno snage"

Foto; Profimedia/Sergei Bobylev/TASS

Borbe u Donbasu traju nedeljama, a po svemu sudeći čini se da najteže borbe tek slede. Trenutno se najžustrije borbe vode u Severodonjecku, a od napada strahuju i u susednom gradu Lisičansku, koji se nalazi na 12 kilometara od linije fronta.

Pripadnik ukrajinskog bataljona Donbas Slava Vladimirovič, danima je pomagao u evakuaciji civila iz luganskog grada Lisičanska. Nekoliko kilometara dalje nalazi se deo susednog grada Severodonjecka koji je još uvek pod kontrolom ukrajinske vojske. Iako ruska vojska napreduje u ovom istočnom regionu, Slava je vrlo optimističan i veruje da će ukrajinske trupe na kraju pobediti.

Preporučujemo

- Rusi nemaju rezerve, pešadiju, a nedostaje im i motivacija - kaže Slava.

Čini se da ruski napad na Ukrajinu nije prošao baš kako su oni očekivali. U februaru ruske trupe nisu uspele da opkole i zauzmu prestonicu. Novi cilj Kremlja je nešto skromniji i podrazumeva zauzimanje delova Donbasa koji nisu pod njihovom kontrolom, piše Guardian.

Već sedam nedelja, moć Rusije koncentrisana je na istok Ukrajine, deo zemlje u kom preovladava stanovništvo koje govori ruskim jezikom. Trenutno se najžustrije borbe vode oko Severodonjecka, grada čiji deo teritorije kontrolišu Rusi, dok su sledeće mete gradovi Slavjansk i Kramatorsk.

Zamenik gradonačelnika Slavjanska Jurij Pidlinjski poručio je stanovnicima ovog grada da što pre pobegnu. Međutim, i pored ovih upozorenja između 25.000 i 100.000 ljudi ignorisalo je njegov apel. Među njima su uglavnom stariji ljudi koji su odbili da se evakuišu, kao i oni koji nisu želeli da napuste svoje životinje.

Uslovi za život u ovom gradu se pogoršavaju iz dana u dan. Stanovnici nemaju hrane, vode i gasa, a i struje ima povremeno. Pošto je benzin veoma skup, sve više građana umesto automobila koristi bicikl. Među onima koji trenutno borave u gradu su i oni koji su ga ranije napustili, ali su zbog nedostatka novca bili primorani da se vrate.

Uslovi za život u Lisinačsku su jako loši

Osim egzistencijalnih problema, stanovnici ovog grada strahuju od ruskih napada. Napadi u ovom gradu počeli su krajem aprila, a zamenik gradonačelnika kaže da je linija fronta sada na svega 12 kilometara og grada.

- Gađaće nas granatama, raketama i balističkim raketama - kaže zamenik gradonačelnika.

Iako su prognoze sumorne, mnogi se pitaju da li bi Slavjansk mogao da izbegne tragičnu sudbinu Mariupolja i drugih ukrajinskih gradova koji su nakon dugih borbi gotovo sravnjeni sa zemljom?

- Verujem u našu vojsku. Nadam se da imaju dovoljno snage. Putin misli da mu nije ostalo još mnogo vremena - kaže zamenik.

Dok je on razgovarao sa novinarima Guardiana, u pozadini su se čula dva jaka udarca. Jedan od njegovih zaposlenih je u tom momentu oglasio sirenu za vazdušni napad, koja je odjeknula gradom sa krova njegove kancelarije.

U proleće 2014. godine separatisti su zauzeli upravnu zgradu u Slavjansku na tri meseca. Bilo je to vreme terora i otmica, tvrde meštani.

Pidlisni je separatiste opisao kao "alkoholičare i narkomane", iako u ovom gradu postoji manjina koja podržava Rusiju.

Dok je sudbina grada visila o koncu, smrt je pljuštala sa neba. Prošle nedelje navodno supoginule tri osobe, a nekoliko njih je povređeno kada je tokom noći raketa pala na ulicu Jaroslava Mudrog. Eksplozija je raznela balkone, po zidovima su bile rupe od gelera, a zajednička bašta koju koristi nekoliko zgrada u bloku bila je prepuna prozorskog stakla.

Najgore je pogođen stambeni blok broj deset, gde je Vitalij Kolesničneko spavao sa suprugom Nelijom.

- Živimo na trećem spratu. Bio je mrak. Došlo je do ogromne eksplozije. Vrata od kupatila su potpuno uništena. Video sam žuti i zeleni dim. Zatim sam počeo da tražim svoju ženu, bila je veoma tiha. Sve vreme je ponavljala: "Moje noge, moje noge" - priseća se Vitalij.

Vitalij, koji hoda sa štapom, rekao je da je pokušao da izvuče svoju ženu, ali su je na kraju spasioci odveli. Međutim, ona je na žalost preminula na putu za bolnicu u Kramatorsku.

- Bili smo u braku skoro 30 godina -  rekao je Vitalij pokazujući fotografiju Nelije na svom telefonu.

On je dodao da je te večeri ubijen i 21-godišnji vojnik koji je živeo preko puta hodnika, a oštećena je i obližnja škola.

- Kancelarija gradonačelnika bi trebalo da pošalje komisiju da proceni štetu i pomogne nam, ali nisu. I onda Rusija treba da plati sve ovo. Ja etnički pripadam Rusiji, ali moja domovina je Ukrajina. Nisam tražila da dođu ovde. Moja ćerka živi u DNR i jako je uplašena, više se i ne čujemo - rekla je druga meštanka Elena Voitenko.

Ono što je još uvek nejasno je da li Ukrajina posle svega ovoga može da pobedi. Vojnik slava, koji je u početku bio optimističan, više ne izgleda tako.

- To je jako teško pitanje. Kako možete da govorite o pobedi ako više od 50.000 ljudi leži mrtvo. Ovaj rat je apsolutno ludilo - rekao je on.

(Telegraf.rs)