Zamor od sankcija je sledeća prepreka u suočavanju sa Putinom: Da li će EU nastaviti da pokazuje jedinstvo?

Ilustracija: Telegraf/Tanjug/AP

Zamah iza zapadnih sankcija protiv Vladimira Putina slabi. Čak i dok Evropska unija najavljuje svoje najoštrije sankcije protiv "ruske ratne mašine", uključujući delimičnu zabranu na uvoz nafte, ustupci se povećavaju, od izuzeća od uvođeja embarga na naftu do uklanjanja Putinovog omiljenog sveštenika sa liste sankcija.

Premijer Mađarske Viktor Orban igra veliku ulogu u razdvajanju ujedinjenog fronta. Međutim, rizik od umora i slabljenje morala prostire se izvan Budimpešte. Cena udaranja Putina tamo gde boli - u energiju - muči mnoge lidere u vreme visoke inflacije i ekonomskog usporavanja, dok rusko napredovanje u Ukrajini dobija na zamahu posle više od 100 dana borbi.

Preporučujemo

Bloomberg piše da, zajedno sa razlikama u mišljenjima koja se šire unutar i van EU o tome kako bi kraj igre mogao da izgleda, ovo ne sluti na dobro u bliskoj budućnosti.

Premijerka Estonije Kaja Kalas, koja sada mora ponovo da sastavi svoju vladajuću koaliciju nakon njenog raspada prošle nedelje, želi da nastavi da steže šrafove Moskvi. Ali je priznala da će od sada sve biti puno teže, kao i da postoje male šanse za embargo na gas u sledećoj rundi sankcija.

Vreme je za drugačiji pristup ili "pauzu", kako je rekao premijer Belgije Aleksandar de Kro.

Ne postoji lako rešenje za umor od sankcija. "Finansijsko oružje" je nesavršeno sredstvo koje je sklono neujednačenoj primeni i neželjenim posledicama. Neviđene razmere sankcija protiv Putinovog užeg kruga, kao i ruskog finansijskog sistema, avio-kompanija i trgovine, doprineće procenjenom padu ruskog bruto domaćeg proizvoda od 10 odsto ove godine. Ali to nije odvratilo ili slomilo Putina.

Što je još gore, došlo je i do nekih kontraproduktivnih efekata. Rastuća cena energije punila je Putinove džepove dok je osiromašila uvoznike. Ruski prihodi od nafte i gasa biće oko 285 milijardi dolara ove godine, prema procenama Bloomberg Economics-a. U okviru sankcija zamrznuto je više od 300 milijardi ruske imovine u inostranstvu.

I dok je zauzimanje jahti i vila bogatih oligarha dobro, neprijatno je videti zapadne firme koje napuštaju Rusiju i prodaju imovinu onim milijarderima koji su zapravo preveliki da bi bili sankcionisani.

Čak i ako je dugoročni odgovor ovde da se ide sve teže i jače protiv Rusije, biće od vitalnog značaja prvo ojačati ekonomsku odbranu kod kuće. Barcliz procenjuje da bi potpuni embargo na ruski prirodni gas mogao da smanji BDP evrozone za 4 posto u poređenju sa osnovnim scenarijom; bez dodatne ekonomske podrške za domaćinstva, što je retorika Orbana koji poredi energetske sankcije sa ekonomskom "nuklearnom bombom" koja će se proširiti.

Istraživanje Ju Gova iz aprila pokazalo je da je javno mnjenje Evrope donekle konfliktno: više od 30 posto ispitanika u sedam zemalja, uključujući Španiju i Italiju, zagovaralo je ulaganje u trgovinu i diplomatiju sa Rusijom, a ne u odbranu i bezbednost.

Bez svetla na kraju ekonomskog tunela, javno raspoloženje bi moglo da se promeni. Ako se ovaj sukob odugovlači i postane test morala, Zapad i EU imaju prednost u smislu resursa i ljudskog kapitala, kako je primetio Migel Otero Iglesijas sa Kraljevskog instituta Elkano. Ali to dolazi sa potrebom da se zaštite najugroženiji u društvu; fiskalna podrška bi trebalo da bude "neizbežna“, dodaje on.

Mere podrške u stilu pandemije trebalo bi da inspirišu sledeće evropske političke korake, bilo putem zajedničke strukture zaduživanja fonda EU za oporavak ili zajmova ponuđenih državama članicama radi zaštite zapošljavanja, piše Bloomberg.

Jedinstvo će zaista biti snaga u vreme rastućih kamatnih stopa i krhkih javnih finansija, posebno kada Putin počne da ograničava isporuke gasa zemljama koje ne igraju po njegovim pravilima.

Lako je pretpostaviti, kao što neki misle, da je linija podele u ovom sukobu između onih koji žele da udovolje Putinu i onih koji su na strani Ukrajine. Ovo nije ni ispravno niti pomaže. Putovanje Italije je posebno poučno: pre Putinove specijalne operacije u Ukrajini, Mario Dragi je razmišljao o dubljim gasnim vezama sa Rusijom. Od tada podržava zabranu nafte i slanje teškog naoružanja u Ukrajinu uprkos domaćem političkom otporu.

Takođe je pozvao i na zdrav odgovor na porast cena energije i apelovao je na SAD da pažljivo razmisle o tome kako bi prekid vatre mogao da izgleda.

Sa zamorom od sankcija koji preti da nastupi, Dragijev pristup, a ne Orbanov, trebalo bi da obavesti o sledećim koracima Zapada.

(Telegraf.rs)