Izglasavanje poverenja Džonsonu nije kraj njegovih problema: Čak 40 posto partije bilo protiv

Foto: Tanjug/AP

Vlada britanskog premijera Borisu Džonsonu izglasala je poverenje pred parlamentom sa 211 glasova od ukupno 359. Protiv je glasalo 148.

Nakon što je objavio brojke, ser Grejem Brejdi rekao je da to znači da Konzervativna stranka ima poverenja u Borisa Džonsona.

Preporučujemo

I dok novinari u sali opisuju kako su Džonsonove pristalice glasno i neprekidno lupale po stolu, čini se da ovo nije baš dobar rezultat za Džonsona. Čak 40 posto njegove partije mu nije izglasalo poverenje, odnosno, izgubio je podršku većeg dela parlamentarne stranke nego što je to učinila Tereza ​​Mej kada se suočila sa izglasavanjem nepoverenja 2018. godine, a osam meseci kasnije je bila "gotova".

Bilo je potrebno svega 12 sati da se dramatično promeni raspoloženje prema Borisu Džonsonu, i to u njegovom taboru. Nekoliko dana pre odluke da se glasa o poverenju u britanskog premijera - ministri u njegovoj vladi bili su prilično uvereni da do takvog glasanja uopšte neće ni doći.

Ipak, i sama činjenica da su pristigla čak 54 pisma pritužbe na rad britanskog premijera, otvorila je dosta pitanja i ima svoju težinu.

The Guardian podseća da je, kada je Grejem Brejdi, šef Komiteta 1922, nadgledao glasanje o nepoverenju bivše premijerke Tereze Mej, tada rekao da sam broj pisama koji su pokrenuli glasanje, ukazuje da je prag očigledno prekoračen. Slična situacija je sada i sa Džonsonom, koji i ako dobije poverenje poslanika u ponedeljak uveče, kao što se očekuje, pad je izuzetan.

Prošle su samo tri i po godine otkako su konzervativci nametnuli poslednje glasanje o nepoverenju svom lideru. Od tada je Džonson osvojio vođstvo Torijevaca uz ubedljivu podršku parlamentarne stranke i članova stranke. Zatim je obezbedio ubedljivu izbornu pobedu - većinu od 80 mesta posle dosta vremena nepredvidivih koalicija i male većine. On je izveo i Veliku Britaniju iz EU.

Ipak, stiče se utisak i da je sve protraćio brzo – afera Partigejt je prilično podigla svest u javnosti o neravnopravnosti  i različitih pravila za elitu i običan narod. To je verovatno i razlog zašto je izviždan tokom proslave kraljicinog platinastog jubileja. 

Stiv Bejker, bivši ministar za Bregzit koji je pozvao Borisa Džonsona da napusti funkciju, rekao je novinarima, nakon što se Džonson obratio Konzervativnom komitetu 1922 da je ovo bio „veoma, veoma tužan dan“. Pošto je još tad ocenio da je "velika verovatnoća" da će Džonson i "formalno pobediti" na izborima, on je postavio pitanje  - šta to ipak znači za naredne mesece?

- Ne znam. Ono u šta sam siguran je da Konzervativna partija mora da pronađe način da podigne naš standard ponašanja - izjavio je nakon glasanja Bejker.

I Dejvid Dejvis, bivši sekretar za Bregzit, rekao je da misli da će Boris Džonson pobediti tehnički, ali ne i politički.

- Mislim da će Boris pobediti tehnički, ali mislim da će to biti psihološki poraz, u smislu da veliki broj ljudi glasa protiv, verovatno više nego što se očekuje. Pretpostavljam da će dosta ministara koji očigledno javno govore da glasaju na jedan način glasati na drugi - istakao je Dejvis.

Poslanik konzervativaca ser Čarls Voker rekao je da očekuje pobedu Borisa Džonsona večeras, ali da bi rezultat mogao da dovede do „gerilskog rata“ u stranci.

- Mislim da će premijer večeras pobediti, apsolutno mislim da će pobediti, ali zaista je važno šta se posle dešava sa parlamentarnom strankom. Da li parlamentarna stranka kaže „tačno, dobro, glasali smo o poverenju, da li je sada vreme da idemo dalje, stanemo iza premijera?“ Ili će postojati iskušenje da se u narednih šest, 12, 18, 24 meseca vodi gerilski rat? - rekao je za vesti na britanskom Kanalu 4.

(Telegraf.rs)