Da li je počela nova era odnosa Kine i Rusije? "Da se nađemo na pola puta"

Vladimir Putin (levo) i Si Đinping / Foto: Tanjug/AP

Decenijama je reka Amur razdvajala modernu Kinu i Rusiju. Njene vode seku više od 1.600 kilometara zajedničke granice duge 4.000 kilometara. Međutim, uvek joj je nedostajala jedna stvar - most za motorna vozila.

Sada, kada ekonomska izolacija Rusije zbog sukoba u Ukrajini gura Moskvu sve bliže Pekingu, to se ubrzano menja. Prošlog petka Peking i Moskva najavili su novo povezivanje - autoput preko reke Amur. Sve ovo predstavljeno je uz vatromet i aplauze naroda koji se tiskao uz obalu.

Preporučujemo

Drugi prelaz, železnički most koji povezuje dve zemlje preko reke, trebalo bi da bude otvoren uskoro.

Za to prvo putovanje autoputem prošle nedelje, osam teretnih kamiona iz Kine i osam iz Rusije vozili su se u povorci preko kilometarski dugog mosta, svaki sa dve velike nacionalne zastave, a čitav performans snimali su dronovi.

Kineski teretnjaci prevozili su elektroniku i gume, ruski sojino ulje i rezanu građu.

A ako je bilo koji gledalac bio u nedoumici u vezi sa simbolikom zamenik ruskog premijera je odlučio da razjasni:

"Most Bagoveščensk-Heihe ima posebno, simbolično značenje u današnjem neujedinjenom svetu. To će postati još jedan simbol prijateljstva koji povezuje građane Kine i Rusije - rekao je Jurij Trutnev, izaslanik Kremlja za ruski daleki istok.

Projekat vredan 369 miliona dolara povezuje kineski grad Heihe sa Bagoveščenskom, a Moskva očekuje da će preko mosta godišnje prevoziti od 4 miliona tona robe i oko dva miliona putnika.

Prvi kamioni u petak prešli preko mosta Foto: Profimedia

Ovo bi dodatno moglo da pospeši bilateralnu saradnju Rusije i Kine, za koju se ionako predviđa da će rasti, s obzirom na to da Moskva sve upornije naginje ka Pekingu radi ekonomske saradnje. Ipak, ostaje pitanje koliko je Kina spremna da podrži komšije pod sankcijama.

Vreme otvaranja mosta ističe zainteresovanost Pekinga za partnerstvo sa Moskvom. Događa se iako se Kina i dalje slepo drži svoje "nulte kovid" strategije, zbog koje su iznova i iznova pooštravanje kontrole na granicama.

- Kina je spremna da se sretne sa Rusijom na pola puta - bila je poruka kineskog vicepremijera Hua Čunhua na ceremoniji.

Kako je istakao "Kina je spremna da neprekidno radi na razvijanju odnosa sa Rusijom".

"Da se nađemo na pola puta"

Dva mosta grade se godinama, a projekat železničkog mosta, koji se nalazi kod kineskog grada Tongđang i ruskog Nižnjeleninskog počeo je da se razvija 2014.

Otvaranje mosta u petak pratilo je sličan put - izgradnja je počela 2016, most je završen pre više od dve godine, ali je njegovo otvaranje zaustavljeno zbog pandemije.

Novi prelaz ističe sve čvršće veze između zemalja. One su postale bolje za vreme mandata Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga i uključuju cilj, koji je Moskva otkrila ovog proleća, da do 2024. godine dostigne trgovinu od 200 milijardi dolara, u odnosu na rekordnih 146 milijardi dolara prošle godine.

- Do sada Rusija i Kina nisu imale nijedan most preko Amura, a sada imaju dva. Trend je i više nego jasan - kaže Artijom Lukin, asistent na Univerzitetu u Vladivostoku.

Ipak mostovi, koji su gradile obe države (svaka sa svoje strane), i reka koja protiče ispod pokazuje koliko nije bilo lako postaviti temelje dobrih odnosa.

Nekada su obale ove reke u obe države bile strogo kontrolisane zone.

Pritoka Amura je 1969. bila zona graničnog konflikta, uzrokovanog dugoročnim tenzijama između SSSR-a i mlade komunističke Kine, i tek se 90-ih delimično rešio spor oko teritorije.

Sporazum o uspostavljanju saradnje preko reke odlagan je godinama dok su pontoni, čamci i sante služili da se preko reke prebace ljudi i roba. Za to vreme trgovina je u drugim delovima zemlje bolje funkcionisala.

Ranije rute nisu bile dovoljne, s obzirom na sve veću razmenu između Rusije i Kine, kaže Lukin.

- Kina je uvek insistirala na više lučke infrastrukture, ali je Rusija do nedavno bila neodlučna, iz straha da će postati previše zavisna od Kina. Sada, pak, Rusija nema izbor - rekao je Lukin dodajući da ruska aneksija Krima 2014. godine dovela do toga da Rusija "bude otvorenija" kineskoj inicijativi da se izgradi infrastruktura preko reke.

Nova era?

Izgrađeni most, prema prvobitnom planu, nije trebalo da omogući samo razmenu dobara, već da stvori nove ekonomske zone i omogući putovanja ljudi iz Heiha (koji broji oko 1,3 miliona stanovnika) i Blagoveščenska, u kojem živi oko 250.000 ljudi. Mada, kineske anti-kovid mere bi to mogle da odlože na neko vreme.

Čak i tokom ceremonije otvaranja u petak, sada već ozloglašeni radnici obučeni u specijalna odela poređali su se duž puta i pozdravljali ruske teretnjake, podsećajući na stroge kontrole. Ali izgledi za još bliže prekogranične veze za Heihe i Blagoveščensk, koje su već cvetale pre pandemije, mogle bi da uvedu novu fazu za region. Kako javljaju lokalni mediji, vlada je naložila svim studentima u Blagoveščensku da od 1. septembra uče kineski jezik.

Otvaranje mosta moglo bi da doprinese ekonomskog razvoju slabo naseljenog regiona Rusije, smatra Ju Bin, profesor političkih nauka na Univerzitetu Vitenberg u Ohaju i saradnik na Univerzitetu u Šangaju.

- To bi takođe moglo signalizirati pomak od ruske "pogrešne percepcije“ da bi takve veze mogle izazvati priliv kineskih državljana u ruske dalekoistočne regione - rekao je Ju.

Postoje oskudni dokazi o takvom trendu, ali te zabrinutosti povezane su sa disparitetima između dve strane reke.

Heihe, koji se nalazi u provinciji Heilongjiang, koja broji više od 30 miliona stanovnika, proteklih decenija izrastao je u užurbani grad sa šarenim horizontom koji se ogleda u reci Amur u Blagoveščensku.

S druge strane, Blagoveščensk se sporo razvijao a tokom godina stanovnici su napuštali grad i odlazili na zapad.

Ovaj region čini više od 40 odsto teritorije Rusije, ali ima svega osam miliona stanovnika, što čini svega 5 odsto populacije.

- Ipak, ovog puta sankcije Zapada protiv Rusije uspele su da "uguše brigu" oko potencijalnih migracija - kaže Ju.

Na nacionalnom nivou će ovaj most, koji su ruski mediji predstavili kao sjajan diplomatski i ekonomski pomak, tera mnoge da se zapitaju koliko je Peking spreman da ide da bi podržao Rusije usred krize koja je nastala zbog sukoba u Ukrajini?

Do sada je Kina hodala po "tankom ledu". Peking je rekao da podržava svetski poredak zasnovan na pravilima, dok odbija da se pridruži ostatku sveta u osudi poteza Moskve i koristi svoj državni medijski aparat da oponaša stavove Kremlja koji okrivljuju Sjedinjene Države i NATO za krizu.

Takođe, Kina je povećala uvoz od suseda koji su pod velikim sankcijama, iako je izgledala oprezna kako ne bi sebi naškodila i "pažljivo koračala" oko izvoza visoke tehnologije koji su zapadne zemlje u velikoj meri blokirale za izvoz u Rusiju.

- Prva serija tereta koja je prešla u Kinu iz Blagoveščenska na dan zvaničnog otvaranja, poput sojinog ulja naglašava ovu ulogu koju Rusija igra za Kinu u ekonomskom smislu kao dobavljač prirodnih resursa i roba - rekao je Lukin.

- Zanimljivije pitanje je šta će preći iz Kine preko ovog mosta? - zaključio je on.

(Telegraf.rs)