Kako je Katolička crkva krila zlostavljače u Južnoj Americi?

Foto: Pixabay

Neki sveštenici u Nemačkoj osumnjičeni za zlostavljanje potajno su slati u Južnu Ameriku i zbog toga oni koji su ih tužili nisu mogli da ih pronađu. To su rezultati istrage koje su sproveli nemački i španski novinari.

Državno tužilaštvo je početkom 1960-ih tražilo nalog za hapšenje jednog sveštenika iz Ziplingena u Donjoj Saksoniji. Bio je osumnjičen da je više puta imao polni odnos sa dečacima u svojoj grupi mladih. Istražioci su, međutim, godinama tapkali u mraku - sveštenika nisu mogli da pronađu. Sakrio se u Južnoj Americi, a pokrivale su ga visoke crkvene ličnosti.

Preporučujemo

Jedan od šefova te akcije bio je ugledni teolog Emil Štele (1926-2017), i to je zabeleženo u nekada tajnim crkvenim dokumentima. Štele, koji je kasnije poslat za biskupa u Santo Domingo de los Kolorados u Ekvadoru, tada je rukovodio koordinacionom "Fidei Donum" Nemačke biskupske konferencije, što znači da je bio nadležan za misionarski rad u Latinskoj Americi, piše Deutsche Welle.

Senzacionalno otkriće dokumenata

Slučaj je pokrenula Antje Nijeviš-Lenarc, predsednica Istražne komisije biskupije Hildeshajma. Ta bivša sutkinja, a ranije i ministarka pravosuđa Donje Saksonije, slučajno je došla do dokumenata tog sveštenika iz Ziplingena. Nalazili su se u neotvorenoj kutiji u arhivi biskupije, a u njoj je bilo i pismo Štelea iz 1976. godine u kojem se konspirativno opisivalo kako postupiti u slučaju pomenutog sveštenika.

Između ostalog, Emil Štele je u pismu tadašnjem biskupu Hildeshajma, Hajnrihu Mariji Jansenu, sugerisao da "gospodina koji se ovde ne spominje treba zaposliti negde drugde - ne samo u drugoj biskupiji, već i u drugoj državi".

- U skladu s Vašim pismom mogu da pretpostavim da ste saglasni s tim da Vam ne imenujem novo mesto njegovog angažmana i Vi zato trećim licima ne biste mogli da date informaciju o tome - navodi se u pismu.

Tvrdnja o zataškavanju

Sveštenik iz Ziplingena, čije je pravo ime, prema dokumentima, izbrisano iz zvaničnih crkvenih spisa, nesmetano je živeo u Paragvaju i očigledno nikada nije procesuiran za svoje postupke. Njegov boravak tamo finansirao je "Advenijat", biskupska humanitarna organizacija za Latinsku Ameriku.

Antje Nijeviš-Lenarc procenjuje da je postojao sistem u slanju crkvenih zlostavljača: "Način na koji je ovo pismo napisano pokazuje da verovatno nije reč o izolovanom slučaju. Ono opisuje postupak šta učiniti ako želite da neko nestane".

Drugi slučajevi dogovaranja između biskupa

Istraživanja koje su sproveli novinari nemačkog TV-magazina "report Minhen", koji se emituje na bavarskom javnom servisu "Bajriše runfunk" (BR) i njihove kolege iz španskog lista "El Pais", pokazuju da je Štele pomagao i sveštenicima iz drugih zemalja da izbegnu krivični progon. Godine 1990, na primer, jedan španski sveštenik iz Barselone protiv kojeg je ministrant izneo ozbiljne optužbe za zlostavljanje, našao je utočište u Šteleovoj biskupiji u Ekvadoru. Štele ga je čak imenovao za svog privatnog sekretara.

Pisma u tajnoj biskupijskoj arhivi Santo Dominga u Ekvadoru pokazuju da su pre toga morali da postoje dogovori na najvišem nivou - između biskupa iz Barselone Rikarda Marije Karlesa i Emila Štelea, tadašnjeg biskupa Santo Dominga de los Koloradosa.

Drugi slučaj je iz Kolumbije. Prema biskupiji Kali u toj zemlji, sveštenik optužen za seksualno zlostavljanje maloletnika takođe je poslat u Šteleovu biskupiju.

"Nulta tolerancija" pod sadašnjim biskupom

Pod patronatom sadašnjeg biskupa Santo Dominga de los Koloradosa, Bertrama Vika, biskupija u Ekvadoru trenutno radi na deset starih slučajeva seksualnog zlostavljanja u biskupiji koji datiraju još iz vremena Emila Štelea i njegovog naslednika. Prema rečima pravnog vikara biskupije, oca Horhea Apola, istraga traje od 2016.

Optužbe o zloupotrebi protiv biskupa Štelea

I sam Štele je od tada optužen za seksualno zlostavljanje. Prema istraživanju nemačkih i španskih novinara, više od deset žena to je prijavilo crkvenim vlastima, a najmlađa žrtva u vreme zločina imala jedanaest godina. Dve žrtve su sada odlučile da više o tome ne ćute.

Nemačka biskupska konferencija na upit novinara je odgovorila: "Ponašanje Emila Štelea je u svakom pogledu za prekor". Sva dokumenta iz Koordinacionog centra "Fidei Donuma" trenutno se, kako se navodi u odgovoru, ispituju u vezi s "naznakama slučajeva seksualnog zlostavljanja ili prikrivanja seksualnog zlostavljanja". Rezultati bi mogli da budu dostupni do kraja ovog meseca.

(Telegraf.rs)