Da li će Putin izaći još jači nakon završetka sukoba u Ukrajini?

Foto: Tanjug/AP

Politikolog Ekaterina Šulman deo je kluba, onih kritičarskih glasova u Rusiji, koji su nedavno nazvani "stranim agentima".

Kao većina njih, i Šulman je otišla iz zemlje, barem za sada. Sa svog mesta saradnika na Akademiji Robert Boš u Berlinu, Šulman, koja je stručnjak za rusku vladu i civilno društvo, nastavila je sa redovnim emitovanjem na svom Jutjub kanalu, dok milion pretplatnika koji govore ruski sluša njene reči o tome šta se stvarno dešava u domovini i kuda ide njihova zemlja.

Preporučujemo

U nedostatku istinske slobode govora u Rusiji, mora se osloniti na istraživanja javnog mnjenja da bi se bar nešto saznalo o tome kako ljudi osećaju rat i svog predsednika, istakla je Šulman.

- Ovo nije reprezentativan uzorak ruske populacije uopšte, ali ipak su to glasovi koji se čuju. Druge vrste mišljenja se potiskuju, pa moramo, hteli ili ne, da to uzmemo za neku vrstu generalizovanog izraza osećanja zemlje - rekla je Šulman.

Prema njenim rečima, čini se da je osećanje u Rusiji u velikoj meri antizapadno, a Zapad se krivi za sukob koji uništava živote i civile u Ukrajini, ali takođe i život u Rusiji okreće naglavačke.

- Možda je jedno od objašnjenja to što je šok ovog sukoba bio toliki da je primorao ljude masovno da traže neku vrstu objašnjenja kako bi im bilo lakše. Okrivljavanje nekog drugog, okrivljavanje spoljnog aktera za sav užas koji im je pao na glave je veoma prirodna, ako ne i veoma racionalna, psihološka strategija - rekla je ona.

- Dakle, nismo mi krivi, niti su krivi Ukrajinci, već su to one zle sile spolja, konkretno SAD, a u manjoj meri i Evropa - opisuje Šulman osećanje u Rusiji.

Šulman je dodala da joj je "žalosno što vidi da se ta snaga gradi na obe strane, da neke akcije i javne izjave sa druge strane granice ubeđuju njih (Ruse) u pretpostavci da je svet nekako inherentno neprijateljski nastrojen prema Rusiji".

Istraživanja javnog mnjenja su pokazala da se Rusi udružuju oko vladine linije i da se elita udvostručuje, pokušavajući da nadmaši jedni druge, što može da objasni stvari poput nedavnog napada bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva na Zapad. Nekada modernizujući lider i nada liberala prošle nedelje je na društvenim mrežama napisao "Mrzim ih", a izgleda da je mislio na Zapad.

- Žele smrt Rusiji i dokle god sam živ, učiniću sve što mogu da nestanu - napisao je Medvedev.

Šulman je rekla da je ovo videla kao deo veoma javnog nadmetanja između ruskih političara u vreme promena, ljudi kojima je dugo bilo udobno na pozicijama za koje im nije bilo potrebno da se bore da bi shvatili da je i njihov svet nestabilan.

Tanjug/AP

- Zbog toga postoji tolika javna aktivnost i oštra i potencijalno nasilna konkurencija među elitnim igračima - rekla je ona.

Iako su se stvari promenile u ovoj novoj izlovanoj Rusiji, Šulman misli da je ruski predsednik Vladimir Putin možda uspeo da konsoliduje svoju poziciju. Ograničio je Rusima slobodu, ali pod njegovom 20-godišnjom vladavinom bilo je 15 godina poboljšanja standarda za mnoge, i to čini veliki deo njegove popularnosti.

Nasuprot onima koji misle da će užasni sukob dovesti do kraja Putina, Šulman kaže da brojevi govore drugačiju priču. Uprkos tome što se značajan broj ljudi, uglavnom mladih, protivi sukobu u Ukrajini, nedavna anketa Levada centra pokazala je da bi preko 70 posto Rusa volelo da vidi Putina kao predsednika posle 2024. godine, kada se završava njegov mandat. U vreme referenduma o produženju njegove mogućnosti da se ponovo kandiduje za predsednika 2020. godine, zemlja je bila podeljena oko te ideje.

- Sve može da se promeni u trenutku, ali slika sada ovako izgleda i moramo da je pogledamo direktno, a ne da se zavaravamo - zaključila je ona.

(Telegraf.rs)