"Kupio me je kao da sam kokoška": Bolna ispovest Huseine, koja je suprugu 15 godina bila rob

Foto: Profimedia

Al Huseina Amadou nikad ne može da zaboravi dan kada su je prodali. Ona je, baš kao i njeni roditelji, rođena kao rob u južnom Nigeru.

Pre 45 godina, kada je imala 15 godina, bogati biznismen došao je iz Nigerije i kupio ju je od vlasnika njenih roditelja da mu bude "peta žena" ili kako to lokalci nazivaju vahaja.

Preporučujemo

- Moji roditelji se ništa nisu pitali. Ja sam bila samo dete i kupio mi je kao kokošku na pijaci. Kada me je odvodio plakala sam kraj majke - priseća se Huseina.

Ona je 15 godina živela sa svojim "suprugom" na severu Nigerije. Kuvala je i čistila za njegove četiri "zvanične" žene, koje je oženio u skladu sa islamskim zakonima, i njihovu decu, a morala je da radi i u polju i da čuva stoku.

Kako su joj jedva davali da jede, bila je prinuđena da jede ono što bi ostalo iza njih, ili da krade šaku žitarica.

Bežala je više od deset puta, vraćala bi se svojoj porodici u Niger. Ipak, svaki put bi je pronašli i vratili.

Zbog svojih "nestašluka" krvnički bi je tukli štapovima i motkama. I dan danas ima jezive ožiljke na leđima.

- Kad bih bežela ili ne bih radila tukle bi me i njegove supruge, pa čak i deca. Situacija je bila strašna. Bila sam premršava jer sam bila stalno gladna. Kad bi moj suprug kupio hranu samo bi je dao drugim ženama i deci. Ja ne bih dobijala ništa - priča Huseina.

Napokon je uspela da pobegne tako što se pridružila karavanu uzgajivača kamila, koji su je preveli preko granice natrag u Niger. Put je bio strašan i podrazumevao je sedam dana pešačenja. Tamo su je pronašli aktivisti iz Timidrije, lokalne dobrotvorne organizacije koja se protivila ropstvu.

- Kad god se setim tog puta počnem da plačem. Nisam čak ni cipele imala - priča Huseina.

Ropstvo ima složeno nasleđe u Nigeru. Bilo je rasprostranjeno u zapadnoafričkim kraljevstvima pre nekoliko vekova, ali uprkos brojnim pokušajima da se ono ukine, i dalje je duboko ukorenjeno.

Francuska kolonijalna administracija zabranila je ropstvo 1905. godine, a zabranjeno je i ustavom iz 1960. godine, kada je Niger stekao nezavisnost. Drugi pokušaji su usledili 1999. i 2003. godine, sa krivičnim zakonom koji je formalno definisao i kriminalizovao tu praksu.

Ipak, i dalje postoje na desetine hiljada ljudi koji su zarobljeni širom zemlje, pokazuju podaci Timidrije. Neke procene su da ima čak 130.000 roboa.

Većina njih su potomci ljudi koji su zatočeni pre više decenija, i žive i rade na imanjima "pra-robovlasnika".

Vahaja je jedan od najčešćih oblika ropstva u Nigeru. To je sistem kroz koji bogati muškarci i tradicionalne vođe kupuju devojke za seks i kućne poslove za samo 200 evra.

Ovaj običaj danas uglavnom živi u južnom regionu u blizini granice sa Nigerijom, a Timidria ovu oblast naziva "trouglom srama". Tradicija dozvoljava muškarcima koji prema islamskim zakonima imaju najviše četiri žene, da uzmu "konkubinu", koju potom nazivaju "peta žena" odnosno vahaja.

- To je vrsta trgovina robljem - kaže dr Bendeta Rosi, koja proučava ropstvo u Nigeru na Univerzitetu u Londonu.

- U islamu su prostitucija i seks van braka greh, pa postoji potražnja za ženama koje su dostupne za vezu koja je legitimna iz tradicionalne i versko-pravne perspektive - objašnjava Rosi.

Deca žena koje su vahaja rađaju se slobodna.

- Možeš da budeš 70-godišnjak sa četiri žene i da imaš vahaju koja će nastaviti da ti rađa sinove i ćerke. To doprinosi tvom društvenom statusu. Ne samo da imaš seksualne odnose, već i dalje "proizvodiš naslednike" - kaže Rosi.

Takođe, navodi Rosi, na ovaj način se "obezbeđuje besplatna radna snaga", jer vahaja mora stalno da radi. Ona trči po vodu, ona čisti, kuva, radi sve poslove koje slobodne žene ne mogu, jer moraju da ostanu kod kuće.

Muškarci koji imaju "petu ženu" su često veoma dobro povezani i policija žmuri na ono što se događa u njihovoj kući. Neretko čak kažnjavaju te žene koju su robovi, umesto da kazne čoveka koji ih drži kao roba.

- Postoji slučaj iz 2021. godine kada se jedna vahaja pobunila protiv zvanične supruge svog muža, a policija je odbila da intervenište. Bilo ih je briga. Morali smo da se objašnjavamo sa policijom, da je vahaja nezakonita. Postoje i mnge sudije koje toga nisu svesne - kaže Ali Bisu, direktor Timidrije.

Timidria je osnovana 1991. godine i ima kancelarije u svakom regionu Nigera i oslanja se na mrežu volontera da otkrije žrtve. Obilaze sela i obaveštavaju zarobljene ljude da oni imaju prava i pomažu im da podignu tužbe protiv svojih robovlasnika. Čak su otvorili i nekoliko sigurnih kuća za bivše robove i njihovu decu.

Njihovi napori često nailaze na jeziv otpor. Organizaciju su više puta optužili za prevaru i terorizam, a pojedini zaposleni su čak završili i u zatvoru.

- Malo toga se promenilo. Čak i danas, ako posetite kuću poglavice u "trouglu srama", sigurno ćete naći vahaje. Najbolja stvar koju možemo da uradimo jeste da nastavimo sa podizanjem svesti da je ovo nezakonito - kaže Bisu.

Hadizatu Mani je bivša vahaja kojoj je Timidria pomogla. Nju su 1996. godine, kada je imala svega 12 godina, prodali za 250 evra čoveku koji je zašao u sedmu deceniju života. On ju je tukao i naterao da mu rodi troje dece.

- U njegovu jazbinu su me doveli noću. Morao sam da donosim vodu i radim na njegovoj farmi tokom sezone sadnje i žetve. Nisam imala pravo da kažem ne. Nije bilo drugog izbora nego da se povinujem - priča Mani.

Svaki put kada bi bila pored njega on bi je tukao.

- Komšije su ga molile da prestane, ali on nije hteo. Rekao je da me poseduje i da može sa mnom da radi šta hoće - priča nesrećna devojka.

Mani je 2005, dve godine nakon što je u Nigeru ponovo kriminalizovano ropstvo, uspela da dobije papir da je slobodna i mogla je da napusti čoveka kojem je bila rob gotovo deset godina.

Međutim, kada se udala kao slobodna žena, njen bivši vlasnik ju je tužio tvrdeći da je njegova supruga i optužio ju je za bigamiju.

Sudija je presudio u korist starca i Mani osudio na šest meseci zatvorske kazne.

- To je neverovatno. Držali su me u pretrpanoj ćeliji kao nekog kriminalca. Čak su mi se i čuvari izvinjavali, ali su mi rekli da moraju da rade šta im je rečeno - priča devojka.

Uz pomoć Timidrije i organizacije "Anti-Slavery International", Mani je 2008. iznela svoj slučaj pred sud pravde Ekonomske zajednice zapadno-afričkih zemalja.

Sud je doneo značajnu presudu protiv države Niger, za koju je presudio da je prekršila sopstvene zakone protiv ropstva i naredio da se devojci isplati 20.000 dolara odštete.

Godinu dana kasnije Mani je dobila Međunarodnu nagradu za hrabrost američkog Stejt departmenta na ceremoniji u Vašingtonu sa Hilari Klinton i Mišel Obamom. Vrhovni sud Nigera je 2019. godine konačno poništio presudu za bigamiju i direktno zabranio vahaju.

- Bila sam tako ponosna, tako srećna, jer je to značilo da će mnoge žene imati koristi, a ne samo ja. Ranije nisam imala nikakva prava, nisam mogla da kažem šta sam htela. Ali od tada mogu da radim, mogu da pomognem sebi i drugim ljudima - kaže ona.

Za razliku od Mani, Huseina je odlučila da se ne uda kao slobodna žena. Danas živi sa još pet bivših vahaja i njihovom decom. Zajedno vode zadrugu, tkaju prostirke od slame za spavanje i prodaju ih na lokalnoj pijaci.

- Bile smo tretirane kao životinje. Sada smo slobodnim živimo kao ljudi. Niko nam ne govori šta da radimo. Imamo srećan život - kaže ova žena.

(Telegraf.rs)