Ubili ljude u manastiru, silovali, bolesno dete živo spalili: Vojnici Mjanmara priznali da su činili zverstva

Foto: Tanjug/AP

Vojnici u Mjanmaru priznali su da su ubijali, mučili i silovali civile. Oni su po prvi put otkrili detalje najgorih zločina, i za BBC priznali da su kršili ljudska prava, jer im je tako bilo naređeno.

- Naređeno mi je da mučim, pljačkam i ubijam nevine - kaže Maung Oo.

Preporučujemo

Maung je mislio da će u vojsci raditi kao čuvar, ali je na kraju bio deo bataljona koji je ubio civile koji su se krili u manastiru u maju 2022. godine, prenosi BBC.

- Bilo nam je naređeno da okupimo sve muškarce i da ih upucamo. Najtužnije je bilo što smo morali da ubijamo i starce i jednu ženu - tvrdio on.

Svedočenje šestorice vojnika, uključujući i jednog vodnika, i neke od njihovih žrtvi pruža redak uvid koliko je vojska u Mjamaru bila očajna da zadrži vlast.

Vojnici, koji su nedavno prebegli, su pod zaštitom lokalne jedinice Snaga narodne odbrane (PDF), mreže grupa civilnih milicija koje se bore za obnovu demokratije.

Vojska je preuzela vlast od demokratski izabrane vlade koju je predvodila Aung San Su Kji, pučem prošle godine. Sada pokušavaju da obuzdaju otpor koji se javlja među narodom.

Foto: Tanjug/AP

Tri helikoptera su 20. decembra prošle godine nadletale selo Jae Majet u centralnom Mjanmaru, a iz letelica su iskakali vojnici kojima je bilo naređeno da odmah po sletanju krenu da pucaju.

Najmanje petoro ljudi, koji su nezavisno davali izjave, ispričali su šta se tog dana dogodilo. Tvrde da su tri grupe vojnika ušle u selu, da su pucali u muškarce, ali i žene i decu.

- Naređenje je bilo da pucamo u sve što naiđe - rekao je desetar Aung.

On je rekao da su se neki ljudi sakrili tamo gde su verovali da će biti bezbedni, ali kada su im vojnici prišli, krenuli su da beže iz skloništa, "i tada smo ih upucali".

Desetar Aung priznaje da je njegova jedinica ubila i zakopala petoro ljudi.

- Morali smo da zapalimo svaku veliku i uglednu kuću u selu. Tako su nam naredili - kaže Aung za BBC.

Vojnici su tada sa bakljama počeli da šetaju kroz selo i da pale, sve vreme urlajući: "Neka gori, neka gori!"

Aung priznaje da je zapalio četiri objekta. Svedoci kažu da je bilo zapaljeno oko 60 kuća, i da je većina sela spaljena do temelja.

Većina meštana je uspela da pobegne, ali ne svi. Jedna kuća u centru sela ostala je naseljena.

Najamnici zločinci

Tiha je rekao da se pridružio vojsci nekih pet meseci pre nego što su krenule racije. Kao i mnogi drugi, nije prošao obuku. Takve regrute nazivali su "unajmljeni vojnici".

U to vreme davali su mu "pristojnu platu", od oko 100 dolara mesečno. On se do detalja seća šta se dogodilo u kući u selu koja je ostala naseljena.

Rekao je da je video tinejdžerku koja je bila zarobljena iza rešetaka u kući koja je trebalo da bude zapaljena.

- Ne mogu da zaboravim njenu vrisku. Još je čujem - priča on.

Kada je rekao svom nadređenom šta se dešava, ovaj mu je odgovorio: "Rekao sam ti da ubiješ svakog koga vidiš". Tako je Tiha ispalio metak u sobu.

I Aung je bio kraj kuće. Slušao je plač devojčice koja je gorela živa.

- Srce se cepalo od tih urlika. Čuli smo je još nekih 15 minuta, dok je kuća gorela - priča Aung.

Foto: Tanjug/AP

BBC je uspeo da pronađe porodicu stradale devojčice. Sreli su se kraj zgarišta kuće u kojoj je stradala. Njen rođak kaže da je devojčica imala zdravstvenih problema i da su joj roditelji u to vreme bili na poslu.

- Pokušala je da pobegne, ali joj oni nisu dali i ostavili su je da izgori - rekao je rođak.

Nije to jedina mlada devojka koja je propatila u rukama ovih vojnika.

Tiha je rekao da se pridružio vojsci zbog para, ali da je bio šokiran kada su krenuli da mu izdaju naređenja... Zgađen zverstvima koje je video.

Pričao je o grupi mladih žena koje su uhapšene u Jae Mijetu. Nadređeni ih je predao vojnicima i rekao im: "Radite šta vam je bolja".

Tiha priča da su devojke silovali, ali tvrdi da ih on nije napastvovao. BBC je uspeo da pronađe dve devojke.

Pa Pa i Kin Tve kaže da su na vojnike naletele na putu, dok su pokoušavale da pobegnu. One nisu bile iz sela, tog jutra su došle tamo kod krojača.

Iako su govorile da nisu deo PDF-a, da nisu iz tog sela, zarobili su ih i držali zatočene u lokalnoj školi tri noći. Svake noći bi ih pijani vojnici silovali.

- Stavili bi mi nešto na glavu, oborili me na zemlju, skinuli i silovali. Vrištala sam, a oni bi me silovali - tvrdi Pa Pa.

Kaže da je vojnike molila da je ostave na miru, ali tada bi je tukli po glavi i pretili joj oružjem.

- Nismo smele da se opiremo. Strahovale smo da će nas ubiti - priča njena sestra Kin Tve, kojoj drhti glas dok prepričava horor kroz koji su prošle.

Devojke su bile previše uplašene da bi pogledale pažljivo u lice svojih napadača, ali kažu da se sećaju da su neki nosili maskirne uniforme, a neki običnu odeću.

- Dok su ih silovali govorili su da je to zato što podržavaju PDF - priča Tiha.

Najmanje deset ljudi ubijeno je u nasilju u Jae Mijetu, a osam devojaka je navodno silovano za tri dana.

Pokolj u manastiru

Brutalna ubistva u kojima je učestvovao i vojnik Maung Oo dogodila su se 2. maja 2022. u selu Ohake po.

Njegova svedočenja o pripadnicima 33. divizije koji okupljaju i pucaju na ljude u manastiru poklapa se sa pričama svedoka i uznemirujućim video snimkom koji je BBC dobio neposredno nakon napada.

Na tom snimku se vidi devet beživotnih tela jedno kraj drugih. Među ubijenima su i starac i jedna žena. Na snimku se vidi da su ubijeni s leđa, izbliza.

Meštani koji su bili očevici ovog stravičnog zločina prepoznali su mladu ženu koja je ubijena. Kažu da je to bila Ma Moe, koja je držala dete i kod sebe je imala torbicu sa nešto zlata. Molila je vojnike da joj ne uzmu stvari.

- Iako je držala dete, uzeli su joj zlato i ubili je. Onda su poređali muškarce i ubijali ih jednog po jednog - tvrdi Hla Hla, koja je bila tamo, ali je pošteđena.

Dete je takođe pošteđeno i sada ga odgajaju njeni rođaci.

Hla Hla kaže da je čuo vojnike posle kako se nekom hvale preko telefona da su ubili devetoro ljudi, da je bilo sjajno ubijati, i da im je ovo "jedan od najuspešnijih dana".

- Izašli su iz sela urlajući: "Pobeda, pobeda" - kaže Hla Hla.

Druga žena gledala je kako joj ubijaju muža. Kaže da su mu prvo pucali u noge, a potom su mu naredili da legne na stomak. Pucali su mu po nogama, dok mu na kraju nisu ispalili hitac u glavu.

Ona tvrdi da nisu članovi PDF-a.

Maung Oo kaže da se kaje zbog svojih postupaka.

- Zato i hoću sve da priznam. Hoću da svi znaju ovo, da im se isto ne bi dogodilo - priča on za BBC.

Svih šest vojnika koji su svedočili za BBC priznali su da su palili kuće i čitava sela u centralnom Mjanmaru. Ovo sugeriše da je to organizovana taktika da se uništi svaka podrška otporu. Sve se dešava u trenutku kada se, kako neki kažu, vojska bori da održi svoj građanski rat na više frontova.

Myanmar Witness - grupa istraživača koji prate kršenja ljudskih prava potvrdila je više od 200 izveštaja o spaljivanju sela na ovaj način u poslednjih 10 meseci. Kažu da se broj napada brzo povećava, sa najmanje 40 napada u januaru i februaru, a zatim sa najmanje 66 u martu i aprilu.

Ovo nije prvi put da vojska Mjanmara koristi "politiku spaljene zemlje". Izveštaji govore da je ista taktika primenjivana protiv naroda Rohinja 2017. u državi Rakhine.

Planinski etnički regioni u zemlji suočavaju se sa ovakvim napadima već decenijama. Neki od ovih etničkih boraca sada pomažu u obuci i naoružavanju PDF-a u ovom građanskom ratu protiv vojske.

Kultura nekažnjavanja u kojoj je vojnicima dozvoljeno da pljačkaju i ubijaju kako im se prohte, decenijama se događa u Mjanmaru, ističe Human Rights Watch.

Ljudi se retko smatraju odgovornim za zločine koje je navodno izvršila vojska. Međutim, vojska Mjanmara sve više mora da angažuje vojnike i milicije zbog prebega i ubistava od strane PDF-a.

Oko 10.000 ljudi je prebeglo iz vojske i iz policije od puča 2021. godine, prema grupi pod nazivom "Narodni zagrljaj", koju su formirali bivši vojni i policijski službenici.

- Vojska se bori da održi svoj građanski rat na više frontova. Nailazi na kadrovske probleme kako u oficirskim činovima tako i u redovima, trpi velike gubitke, ima probleme sa regrutacijom, nabavkom opreme i zaliha i to se ogleda u činjenici da izgleda da gube teritoriju ili kontrolu nad teritorijom u raznim delovima zemlje - kaže Majkl Martin iz istraživačkog centra Centra za strateške i međunarodne studije.

Regioni Magvej i Sagaing (gde su se desili gore navedeni incidenti) bili su jedno od istorijskih mesta za regrutovanje vojske Mjanmara.

Ali mladi ljudi ovde umesto toga biraju da se pridruže PDF grupama.

Kaplar Aung je bio jasan o tome zašto je prebegao: !Da sam mislio da će vojska dugoročno pobediti, ne bih prešao na stranu naroda".

On kaže da se vojnici ne usuđuju da napuste svoju bazu sami jer su zabrinuti da će ih ubiti PDF.

- Gde god da idemo, možemo samo u formi vojne kolone. Niko ne može da kaže da mi dominiramo - kaže on.

Portparol vojske Mjanmara Zau Min Tunu negirao je da je vojska gađala civile. On je rekao da su oba napada, koja se ovde pominju, bila legitimne mete i da su ubijeni "teroristi".

On je negirao da je vojska palila sela i kaže da su PDF grupe te koje pale.

Teško je reći kako i kada bi se ovaj građanski rat mogao završiti.

(Telegraf.rs)