Kažu da je upad FBI na Trampovo imanje bez presedana: Može li to da sruši njegove nade o povratku u Belu kuću?

Foto: Tanjug/AP

Dramatični FBI pretres kuće Donalda Trampa na Floridi u ponedeljak označio je iznenadnu eskalaciju istraga o bivšem predsedniku i postavio nova pravna pitanja koja bi, u teoriji, mogla da promene tok američkog predsedavanja.

To je zato što ako se istraga, koja je navodno povezana sa Trampovim rukovanjem poverljivim predsedničkim dokumentima, završi osudom, neki sugerišu da bi on mogao biti zakonski blokiran da se ponovo kandiduje za predsednika.

Preporučujemo

Pretres luksuznog imanja Donalda Trampa na Floridi, Mar-a-Lago, bio je bez presedana - federalni agenti do sada nikada nisu pretražili dom bivšeg predsednika SAD.

Džozef Moreno, bivši tužilac Ministarstva pravde, rekao je da priroda i osetljivost pretresa u Trampovom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Biču sugerišu da se istraga kreće u pravcu potencijalnih optužbi.

- Neko u FBI-u i federalni tužilac veruju da postoji krivično kršenje Zakona o predsedničkoj evidenciji (koji zahteva od predsednika da prenesu sve svoje dokumente i mejlove u Nacionalnu arhivu) ili drugih akata koji regulišu poverljive dokumente, i zato su krenuli dalje - kaže Moreno za BBC.

Veliki deo analize nakon potrage i ključnog elementa koji se odnosi na izbore 2024. fokusirao se na jedan opskurni krivični zakon: Odeljak 2071. naslova 18 Zakonika Sjedinjenih Država.

Prema njemu, svako sa vladinim dokumentima koji "namerno i protivzakonito prikriva, uklanja, sakati, briše ili uništava... bilo koji zapis, postupak, mapu, knjigu, papir, dokument ili drugu stvar, zaveden ili deponovan... bilo koje javne funkcije" može biti kažnjen novčanom ili zatvorom do tri godine.

Ono što je najvažnije, kaže se da će svako ko je osuđen po tom zakonu "biti diskvalifikovan sa obavljanja" savezne funkcije. Zbog toga neki sugerišu da bi osuđujuća presuda mogla da prekine Trampove nade o povratku u Belu kuću.

- To je pravi zakon, a ako je Donald Tramp prekršio taj zakon... to ima stvarne kazne, uključujući i činjenicu da možda nikada više neće moći da služi u saveznoj kancelariji - rekao je predsednički istoričar Majkl Bešlos za MSNBC.

Neki pravni stručnjaci, međutim, brzo su insistirali na tome da je malo verovatno da će se zakon primeniti ili preživeti bilo kakvu žalbu, jer su jedina ograničenja predsedničke podobnosti državljanstvo, prebivalište i starost.

Pravni i ustavni stručnjaci takođe su rekli za BBC da ne postoji opšta zabrana da se osuđeni kriminalci kandiduju za predsednika. Najnoviji primer je onaj Džordža V. Buša, koji je bio osuđen za vožnju u alkoholisanom stanju, za lakši zločin, ali je odslužio dva mandata.

Kriterijumi ko može da se kandiduje za predsednika utvrđeni su Ustavom SAD. Ovi uslovi podobnosti su jednostavni: kandidat mora imati najmanje 35 godina i da bude stanovnik SAD najmanje 14 godina.

Dakle, postoji jasna tenzija - između saveznog statuta koji kaže da bi osuđenima prema gore navedenom zakonu trebalo zabraniti obavljanje dužnosti i Ustava, koji postavlja jasne uslove o tome ko ima pravo da se kandiduje za predsednika i ne pominje krivične osude.

- Osnovni princip ustavnog prava je da je Ustav vrhovni, a svaki zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom je ništavan - dodaje Brajan Kalt, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Mičigen.

Određeni broj pravnih stručnjaka takođe je sugerisao da Kongres može da diskvalifikuje kandidata sa funkcije kroz proces opoziva, ali Ustav SAD ne daje takva ovlašćenja za osude donesene po redovnom krivičnom zakonu.

- Jedini način na koji bi mu moglo biti zabranjeno da se kandiduje je da mu Kongres zabrani (koristeći ovlašćenja za opoziv), ali to bi bilo veoma neobično - kaže Moreno, bivši tužilac Ministarstva pravde.

Neki stručnjaci sugerišu da bi, ako bi Tramp bio optužen i osuđen po članu 2071, tužioci mogli da zatraže od Vrhovnog suda kojim dominiraju konzervativci da razmotri pitanje podobnosti. Profesor Kalt, međutim, kaže da je malo verovatno da bi bivšem predsedniku bilo zabranjeno da obavlja funkciju u takvom slučaju.

- Kada bih savetovao Trampa, rekao bih da ne treba da brinete o ovome. Bićete dobro - kaže Kalt.

Stručnjaci se slažu da bi svaki pokušaj da se Tramp spreči da se kandiduje 2024. imao veliki uticaj na njegove izborne izglede i percepciju javnosti.

(Telegraf.rs)