Vlade jednim potezom "gase svetlo": Pristup internetu koriste kao oružje protiv sopstvenog naroda

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Novinar Ko Zin Lin Htet je 1. februara 2021. godine primio telefonski poziv od uspaničenog izvora iz Jangona, najnaseljenijeg grada u Mjanmaru. Čovek je rekao da je vojska preuzela vlast i da hapse političare, a potom je prekinuo vezu.

Ko Zin Lin Htet seća se šta je sledeće uradio: "Proverio sam telefon i internet konekciju. Ništa nije radilo".

Seo je na motocikl i odvezao se do zgrade parlamenta, gde je video vojnike, a ne policiju, kako čuvaju objekat. U tom trenutku shvatio je da je došlo do puča i da je, ukidanjem interneta, nova hunta vratila zemlju u eru pre interneta.

Mesecima je vojska dovodila u pitanje rezultate izbora iz novembra 2020, koje je osvojila Aung San Su Ji iz Nacionalne lige za demokratiju. Puč je organizovan na dan kada je trebalo da poslanici polože zakletvu.

U ranim jutarnjim časovima hunta je poslala vojnike kod internet provajdera i naterala inženjere da isključe konekciju sa spoljnim svetom.

Bio je to prvi nivo digitalnog puča, koji je osmišljen kako bi se kontrolisale komunikacije i kako bi se dovelo do usporavanja, a na koncu i gašenja interneta.

Nejtan Maung, takođe novinar, seća se zbunjenosti i neverice na dan kada je vojska preuzela vlast.

- Internet nije radio. Pogledao sam poslednje poruke, bila je jedna od mog prijatelja u kojoj je pisalo: "Dogodilo se s****. Nisam znao kakvo - priča Maung za Guardian.

Čitava država pala je u crnu rupu.

Život u mraku

Od Ukrajine do Mjanmara, prekidi interneta kojima upravlja vlada rastu širom sveta. U 2021. bilo je 182 isključenja u 34 zemlje, prema Access Now, nevladinoj organizaciji koja prati povezanost širom sveta. Zemlje širom Afrike i Azije okrenule su se isključivanju u pokušaju da kontrolišu ponašanje, dok je Indija, uglavnom u regionu Džamu i Kašmiru, uronila u digitalni mrak više puta nego bilo koja druga prošle godine.

Povećano korišćenje "prekidača" ističe jezivi globalni trend ka digitalnom autoritarizmu, jer vlade koriste pristup internetu kao oružje protiv sopstvenog naroda.

- Isključivanje interneta je dobro poznato u nekim zemljama kao znak da će nešto loše da se dogodi. To se graniči sa zloupotrebom ljudskih prava, jer vas prekrivaju plaštom crnila - kaže Sajmon Angus, ekonomista sa Univerziteta Monaš, koja prati globalnu internet konekciju u realnom vremenu.

Ova isključenja dovode do toga da radnici u hitnoj pomoći i bolnicama budu "odsečeni" i parališu finansijski sistem, a vlade ovaj metod primenjuju sve češće.

Podaci Access Now pokazuju da je isključivanje interneta globalno poraslo za 15 odsto 2021, u odnosu na prethodnu godinu. Takvi potezi stvaraju veliku ekonomsku štetu, u proseku 5,5 milijardi dolara prošle godine, ali uglavnom prođu neopaženo u ostatku sveta, jer su tokovi informacija u i iz pogođenih zemalja prekinuti.

Šefica UN za ljudska prava, Mišel Bačelet, u junu je osudila gašenje interneta.

- Isključivanje interneta nanosi neprocenjivu štetu, kako u materijalnom tako i u smislu ljudskih prava - rekla je ona.

U Ukrajini, "crni plašt" je pao sat pre nego što je počela ruska invazija u februaru, kada je masovni sajber-napad, koji je sponzorisala država, na ključnu satelitsku internet mrežu izbacio desetine hiljada ukrajinskih modema van mreže, dok je Sudan prekinuo internet nakon svog vojnog udara. Građanski nemiri u Etiopiji i Kazahstanu izazvali su gašenje interneta jer vlade pokušavaju da spreče političku mobilizaciju i zaustave pojavu vesti o vojnoj represiji.

Ipak, eksperti u Mjanmaru su izveli najoštrije restrikcije ikad.

- Svaki drugačiji stil prekida rada odrazio se u prvih nekoliko nedelja puča - kaže Doug Madori sa Kentik internet platforme za praćenje.

Nakon sporadičnih isključenja, koji su trajali ceo dan sredinom februara, hunta je počela da gasi internet svake večeri, i to su radili svako veče tri meseca. Dok je trajao "digitalni mrak", izvodili su noćne racije, razvaljivali vrata i upadali u kuće visoko rangiranih političara, aktivista i poznatih ličnosti. Ove racije su bile neverovatno psihološko oružje.

- Nekad sam znala da se dopisujem sa prijateljima kasno uveče. Kako bi se bližilo jedan po ponoći, taj osećaj frustracije je rastao. Osećala sam kako sve kontrolišu. Nije bilo slobode - rekla je jedna žena iz Jangona.

Noćna isključenja postala su vid terora, kaže Angus.

- To je postao psihološki ritam i znak da ljudi moraju da trpe. Tako su slali i signal da je sve pod njihovom kontrolom - objašnjava on.

Noćna isključenja dovela su do potpunog isključenja čitave države na 73 dana.

Isključivanje interneta ne koriste samo vlade koje se suočavaju sa građanskim nemirima. Svake godine milioni korisnika interneta od Sudana do Sirije, Jordana do Indije takođe gube pristup internetu tokom ispitnog roka, jer vlade stiskaju prekidač u pokušaju da izbegnu varanje uz pomoć visoke tehnologije.

Poslednjih pet godine, asistent Aja Hič (21) bila je prinuđena da svoje lekarske ispite u Alžiru polaže bez pristupa internetu. To je zbog toga što svake godine vladini serveri isključe internet na pet dana kako bi osigurali da maturanti ne varaju na velikoj maturi.

- Frustrirajuće je što se iz godine u godinu to ponavlja - rekla je Hič.

Ekonomski troškovi i drugi manje očigledni uticaji isključenje vidljivi su kroz čitave industrije. Sudanski arhitekta Tagrid Ahdin seća se poteškoća u preživljavanju mesec dana bez onlajn bankarstva kada je nova vojna hunta ugasila internet 2021.

- Upali smo u dečije novčanike i sve skupili - kaže ona.

Ali jedan od najvećih problema bio je ostati hladan na vrućini od 40 stepeni, kada aplikacije koje prodaju struju više nisu funkcionisale.

- Panika je krenula kada smo shvatili da ne možemo da kupimo struju. Sve smo gasili po kući, a deca su molila da uključimo klimu jer je bilo prevruće - kaže ona.

Indija predvodi u isključenjima. Prošle godine najveća svetska demokratija isključila je svoj internet 106 puta – više nego ostatak sveta zajedno.

Najteže su pogođeni konfliktom zahvaćen regioni Džamu i Kašmir, koji su bili isključeni 85 puta pod izgovorom obuzdavanja separatističkog nasilja. Prekidi su onemogućili Zoom časove za studente, sprečili doktore da komuniciraju sa udaljenim pacijentima i osakatili bankarski sistem, uzrokujući da vlasnici hipoteka ne plaćaju svoje kredite. Usevi jabuka su istrulili pre nego što su mogli da budu prodati, a preduzeća su paralizovana.

- Nismo imali šta da radimo. Nismo ni televiziju mogli da gledamo. Bio sam u depresiji tada. Osećao sam se bespomoćno, izolovano, hendikepirano - rekao je Sadžid Jusuf Šah, nekadašnji advokat koji je postao medijski preduzetnik.

- Visok nivo isključenja u Indiji naglašava zabrinjavajući trend - kaže Dejvid Kej, profesor prava na Kalifornijskom univerzitetu Irvin i bivši specijalni izvestilac UN za slobodu izražavanja.

- Jedan od načina razmišljanja o tome koliko je loše videti kako se širi sa mesta kao što su Tadžikistan ili Togo ili južni Kamerun, gde je vladavina prava već prilično neujednačena, do mesta kao što je Indija. Migriralo je u kutiju sa alatima za vlade koje zapravo imaju vladavinu zakona - kaže Kej.

(Telegraf.rs)