Putin zapretio nuklearnim sukobom, stručnjaci kažu da to ne treba shvatiti kao blef: "Sateran je u ćošak"

Ruski predsednik Vladimir Putin juče se obratio naciji i najavio delimičnu mobilizaciju rezervista, a njegova poruka je bila jasna: Rusija je spremna da upotrebi nuklearno oružje ako Ukrajina nastavi svoje ofanzivne operacije, piše The Guardian.

Dok je dugogodišnji ruski lider ranije koketirao sa mračnom perspektivom upotrebe nuklearnog oružja, stručnjaci kažu da su njegove najnovije izjave otišle dalje, izazivajući strah širom sveta od nuklearne katastrofe bez presedana.

Obraćajući se naciji u sredu, Putin je potvrdio da planira da aneksira četiri delimično okupirana regiona južne i istočne Ukrajine nakon referenduma koji su najavljeni za vikend.

Dodao je da je spreman da upotrebi "sva sredstva" da odbrani "teritorijalni integritet" Rusije.

- Putinove izjave prevazilaze rusku nuklearnu doktrinu, koja samo sugeriše rusku prvu upotrebu u konvencionalnom ratu kada je ugroženo samo postojanje države - rekao je Andrej Baklitski, viši istraživač u programu za oružje za masovno uništenje i drugo strateško oružje u Institutu Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja.

Ukrajina, koja je beležila brze vojne uspehe u poslednjih nekoliko nedelja, naglasila je da će nastaviti svoje napore za oslobađanje okupiranih zemalja, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u sredu izjavio da će referendumi "delovati korak po korak u oslobađanju naše zemlje".

To znači da će Putinova odlučnost verovatno biti testirana u narednim nedeljama.

Baklitski je rekao da je koncept "teritorijalnog integriteta" koji je izneo Putin "škakljiv" s obzirom na to da Rusija planira da apsorbuje četiri ukrajinska regiona, gde se vode teške borbe.

- Šta bi značilo da Ukrajina ponovo zauzme teritoriju koju Rusija smatra svojom, a Putin kao odgovor ne upotrebi nuklearno oružje? - dodao je Baklitski.

- Imajući u vidu da ta izjava dolazi od osobe koja jedina ima moć donošenja odluka u vezi sa ruskim nuklearnim oružjem, ovo će morati da se shvati ozbiljno - rekao je.

Mark Galeoti, ekspert za rusku politiku, takođe je rekao da su Putinove nuklearne pretnje bez presedana, ali je postavio pitanje da li je ruski lider spreman da ispuni svoje pretnje, što bi de fakto značilo nuklearni rat.

- Neozbiljno je pretpostaviti da neko ko tvrdi da ne blefira zapravo blefira, ali je upitan kredibilitet pretnje da rizikuje termonuklearni Armagedon ako ukrajinske snage nastave da se kreću na teritorijama koje su po zakonu još uvek ukrajinske - rekao je.

Umesto toga, tvrdio je Galeoti, apokaliptične pretnje su mogle da imaju za cilj da nateraju Zapad i Ukrajinu da prihvate teritorijalne dobitke Rusije u ratu.

Zelenski je, u intervjuu nemačkom listu Bild u sredu, takođe rekao da ne veruje da će Putin upotrebiti nuklearno oružje.

- Mislim da mu svet neće dozvoliti da koristi to oružje - rekao je on.

Ukrajinski lider, međutim, nije isključio mogućnost ruskog nuklearnog udara, rekavši da "ne možemo da zavirimo Putinu u glavu".

Za milione Rusa, najzabrinjavajući zaključak iz Putinovog govora biće to što bi se oni i njihovi najmiliji uskoro mogli boriti i umirati za iluzorne ciljeve svog predsednika, navodi Guardian.

Od početka sukoba, Putin je nastojao da zaštiti svoje stanovništvo od ratne realnosti, a Kremlj je željan da neguje osećaj normalnosti na ulicama Moskve i drugih velikih gradova. Mnogi su odgovorili na ove napore, a ankete su stalno pokazivale da se prosečan Rus brzo okreće od sukoba.

Ali odlukom o raspisivanju prve mobilizacije od Drugog svetskog rata i pozivu 300.000 uglavnom mladih Rusa, ovaj nepisani društveni ugovor je sada poništen, a rat će ući u domaćinstva hiljada porodica širom zemlje, ističe medij.

Zatvoreni opozicioni lider Aleksej Navaljni brzo je najavio antiratne proteste širom zemlje u sredu, ali pošto je veliki deo opozicije ili prognan ili iza rešetaka, posmatrači su rekli da ne očekuju da će Rusi masovno izaći na ulice.

- Rusko potisnuto društvo će to pokorno prihvatiti - rekao je Andrej Kolesnikov iz istraživačkog centra Karnegi Moskovskog centra.

U sredu ujutru neki su navodno grčevito tražili izlaz iz zemlje.

Direktni letovi iz Moskve za Istanbul, Jerevan, Taškent i Baku, prestonice zemalja koje Rusima dozvoljavaju bezvizni ulazak, rasprodati su, dok su najjeftiniji letovi od Moskve do Dubaija koštali oko 350.000 rubalja (5.000 funti), što je preskupo za većinu.

Opcije za odlazak kopnom bile su ozbiljno ograničene ove nedelje kada su četiri od pet zemalja EU koje se graniče sa Rusijom objavile da više neće dozvoliti Rusima da uđu sa turističkim vizama.

Sreda je takođe donela loše vesti za hiljade vojnika koji se bore u Ukrajini.

Prema vladinoj uredbi objavljenoj na sajtu Kremlja, ugovori vojnika koji se trenutno bore u Ukrajini biće automatski produženi "do kraja perioda delimične mobilizacije".

- Ne mogu da nastavim da se borim zauvek. Psihički i fizički sam iscrpljen - rekao je jedan vojnik koji se bori u Ukrajini od aprila i planirao je da napusti vojsku kada mu istekne ugovor u novembru.

Za Kolesnikova, Putinov najnoviji potez je znak rastućeg očaja lidera koji igra na poslednje karte na raspolaganju da spreči vojni kolaps koji bi predstavljao najveću pretnju njegovom režimu otkako je došao na vlast pre više od 20 godina.

- Ovo je očigledno emotivna i spontana odluka osobe saterane u ćošak - zaključio je on.

(Telegraf.rs)