Slike i igračke ispred kovčega, spremaju se peći za kremiranje: Poslednji pozdrav žrtvama masakra u Tajlandu

Trogodišnji Krisakorn Reungčaroen, poznatiji pod nadimkom Mik, probudio se u svojoj kući u Tajlandu i sprema se da kaže poslednje zbogom žrtvama najgoreg masovnog ubistva na ostrvu.

Doktori su bili zabrinuti da neće preživeti. Imao je tešku povredu glave nakon što je posečen nožem tokom napada u kojem je ubijeno 36 ljudi u Nong Bua Lamphuu u severnom Tajlandu.

Bivši policajac Panja Kamrab divljao je gradom naoružan nožem i pištolje prošlog četvrtka. Upao je u vrtić, gde je ubio 23 dece, pre nego što se vozio ulicama i ubio druge.

U blizini svog doma Kamrab je naleteo na Mika, njegovu majku i baku na triciklu. Izašao je iz auta i izbo ih. U snimku koji je objavio Mikov deda nekoliko dana kasnije, vidi se dečak umotan u zavoje i prikačen na nekoliko aparata na intenzivnoj nezi u susednom gradu.

Ali Mik je živ i rekao je svoje prve reči nakon napada. Pitao je za svoju majku. Ali njegova majka Vanida (31) nije stigla do bolnice.

Njena slika sada stoji na kovčegu okruženom njenim omiljenim stvarima u prepunom hramu, prenosi BBC.

Tri hrama u gradu ispunjena su kovčezima žrtava nezapamćenog masakra.

Članovi porodica i rođaci obučeni u crno sede na stolicama ispred kovčega, držeći fotografije svojih voljenih.

Tamo je slika trogodišnje Model, kojoj je rečeno da nosi suknju na dan mature, što je dovelo do mrštenja na svim njenim fotografijama; Pataravuta, takođe trogodišnjaka, koji je voleo dinosauruse; i dvogodišnjeg Kapetana čije su omiljene životinje bili puževi.

Čak 23 dece ubijeno je u masakru u vrtiću, preživela je samo jedna devojčica.

Ovo je poslednji dan četvorodnevnih pogrebnih obreda - i skoro svako domaćinstvo u ovom gradu od oko 6.000 ljudi će odvojiti vreme da klekne ispred svakog od ovih portreta i kaže zbogom.

Ratan Malapim je u hramu od svitanja. Namešta kamion i fudbalsku loptu ispred fotografije svog sina Tanakorna (4).

Donela mu je krofne za popodnevnu užinu. I dalje razgovara sa njim i pita ga da li je spavao i da li je stigao da jede.

Tajland je većinski budistička zemlja i za rodbinu je važno da se održava raspoloženje. Nuđenje hrane i činjenje dobrih dela takođe je neophodno da bi mrtvi dobro živeli u zagrobnom životu. Tamo ne tuguješ sam, niti je tiho.

Na zvučnicima se puštaju imena poginulih, dok žene pripremaju hranu za stotine ljudi koji će doći da se oproste.

Mikov deda Puan je posetio hram kako bi se oprostio od svoje ćerke i rekao joj da je njen sin živ. Njegova žena je takođe u bolnici i polako se oporavlja. Dok se opraštao od ćerke, morao je da se zahvali i komšiji koji je verovatno spasio život njegovom unuku. Nakon što su Mik, njegova majka i baka izbodeni, komšija Varančai Prapaspong natrčao je na napadača sa štapom u pokušaju da ga zaustavi. Upucan je i ubijen.

Dok se grad oprašta od žrtava, teku poslednje pripreme peći za kremaciju, koje su ukrašene crno-belim čaršavima.

(Telegraf.rs)