Ovo su premijeri sa najkraćim mandatom u Evropi: Rekord drži žena, na funkciji bila samo 8 sati

Foto-montaža: Profimedia

Britanska premijerka Liz Trus podnela je danas ostavku. Iako je tek nedavno formalno preuzela dužnost od Borisa Džonsona, susrela se sa brojnim problemima, a na čelu britanske Vlade bila je samo 45 dana. 

Njen kratak mandat biće upamćen po haotičnim političkim odlukama, medijskim gafovima i ostavki ministara, ali i po niskim rejtinzima Konzervativne stranke na anketama, koje su dovele do jačanja opozicione Laburističke partije.

Preporučujemo

Sve ovo "primoralo" je Tras da danas podnese ostavku.

Tras je zvanično britanski premijer sa najkraćim stažom u istoriji, a na prvom mestu je zamenila Džordža Kaninga, koji je bio premijer 118 dana, dok nije preminuo tokom 1820-ih godina.

Ovo je lista premijera i premijerki u Evropi u poslednjih 50 godina, koji su proveli manje od 200 dana na funkciji šefa Vlade.

Dritan Abazović - 176 dana (još uvek obavlja funkciju)

Abazović je poslednja "žrtva" među evropskim premijerima, koji je izgubio mesto nakon izglasavanja nepoverenja u parlamentu 20. avgusta, ali za sada ostaje na funkciji.

Lider liberalno-zelene partije URA došao je na funkciju nakon što je prethodna vlada takođe pala u aprilu.

Abazovićeva koalicija uglavnom proevropskih i manjinskih stranaka raspala se nakon što je početkom avgusta potpisao sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom, što je izazvalo momentalne proteste opozicije pošto su lokalni mediji objavili da je ugovor potpisan u tajnosti.

Novi premijer Crne Gore tek treba da bude imenovan.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Pol Vanden Boinants - 165 dana

On je dva puta bio belgijski premijer, prvi put je mandat trajao dve godine tokom 1960-ih, a zatim je ponovo samo 165 dana bio na čelu Vlade između 20. oktobra 1978. i 3. marta 1979. godine.

Nakon što je bio premijer, Vanden je imao veoma zanimljiv život u politici i van nje. On je 1980-ih osuđen na trogodišnju uslovnu kaznu zatvora nakon što je osuđen za poresku prevaru.

Zatim, 1989. godine, ga je kidnapovala kriminalna grupa i držali su ga kao taoca mesec dana, a za njegovo puštanje tražili su otkup od 30 miliona belgijskih franaka (oko 30 miliona evra).

Vanden Boejnants je napustio politiku 1990-ih. Umro je 1991.godine od upale pluća posle operacije srca.

Foto: Profimedia/AFP/OLIVIER MATTHYS

Andres Tarand - 161 dan

Na funkciji premijera Estonije bio je samo 161 dan. Na funkciji je bio od 8. novembra 1994. do 17. aprila 1995. godine.

Doživotni ekolog, Tarand je studirao klimatologiju na Univerzitetu i bio je estonski ministar zaštite životne sredine u dve Vlade.

Tarand je kasnije izabran za poslanika u Evropski parlament i bio je poslanik od 2004. do 2005. godine.

Foto: Wikimedia/Tiit Made

Bernar Kaznev -161 dan

Francuski socijalistički premijer Bernar Kaznev bio je na funkciji samo pet meseci i četiri dana od decembra 2016. do maja 2017. godineNa to mesto ga je imenovao predsednik Oland nakon što je njegov prethodnik pokrenuo predsedničku kampanju.

Kaznev je podneo ostavku na kraju Olandovog mandata kada je Emanuel Makron preuzeo mesto predsednika Francuske.

Eric PIERMONT / AFP / Profimedia

Fatos Nano - 103 dana

Fatos Nano potiče iz ugledne porodice i godinama je polako napredovao na funkcijama u Albanskoj radničkoj partiji.Na kraju je imenovan za premijera prelazne vlade i dobio je zadatak da organizuje prve postkomunističke demokratske izbore 1991. godine.

Njegova stranka je pobedila na izborima, a on je zatim postao premijer. Međutim, generalni štrajk koji su organizovali nezavisni sindikati primorao ga je da podnese ostavku nekoliko nedelja kasnije, u junu iste godine, nakon što je na čelu Vlade bio tri meseca i 13 dana.

Ponovo je izabran za premijera u dva mandata, 1997. i 2002. godine.

GENT SHKULLAKU / AFP / Profimedia

Mihai Razvan Ungureanu - 89 dana

Mihai Razvan Ungureanu imenovan je za premijera Rumunije u februaru 2012. godine za vreme velike političke krize koja je tresla zemlju.

Ungureanua je na to mesto postavio predsednik Rumunije Trajan Basesku.

Neki su Baseskuov potez videli kao kopiju odnosa ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog prethodnika Borisa Jelcinja.

Ungureanu je ostao aktivan u rumunskoj politici i godinama je bio poslanik u Skupštini.

JOHN THYS / AFP / Profimedia

Aneli Jatinmaki - 69 dana

Aneli Jatinmaki je bila prva žena premijer Finske, ali samo kratko, od 17. aprila do 24. juna 2003. godine.

Ona je dovela svoju stranku do pobede na izborima 2003. godine, ali se uplela u skandal kada su na red došla ozbiljna pitanja o tome kako se dočepala nekih poverljivih dokumenata iz Ministarstva spoljnih poslova o ratu u Iraku, koje je koristila u svojoj izbornoj kampanji kako bi diskreditovala opoziciju.

Jatinmaki je tvrdila da joj je neko poslao dokumente faksom i da nije znala koliko su osetljivi. Viši državni službenik je osporio njenu verziju priče i pošto je poverenje javnosti drastično opalo, morala je da podnese ostavku.

Ona je kasnije skoro 20 godina bila poslanica Evropskog parlamenta u Briselu i to od 2001. do 2019. godine.

MARKKU ULANDER / AFP / Profimedia

Andrej Lukanov - 22 dana

Iako Bugarskoj nisu strani politički preokreti, jer su u poslednjih 18 meseci četiri puta održani izbori, Andrej Lukanov drži rekord kao osoba koja je najmanje vremena provela na čelu bugarske Vlade, a na ovoj funkciji je bio krajem 1990. godine.

Kako je uticaj SSSR u istočnoj Evropi jenjavao, brojne komunističke zemlje su se našle na raskrsnici, uključujući i Bugarsku.

Lukanov je bio poslednji premijer Socijalističke Republike Bugarske, a pošto je zemlja započela svoju tranziciju ka demokratiji zapadnog stila nakon višestranačkih izbora, on je tu ulogu zadržao do 7. decembra 1990. godine.

Uprkos njegovim ponudama da formira koalicionu vladu sa opozicijom, ona je odbijena sa obrazloženjem da Lukanov, koji je bio lojalan Komunističkoj partiji i visoko rangirani političar, treba da preuzme  odgovornost za pogoršanje ekonomije i zločine bivšeg režima.

Lukanov je na kraju bio prisiljen da napusti funkciju, nakon brojnih demonstracija.

Foto: Profimedia/AFP/Christophe SIMON

Albertas Šimenas - 3 dana

Poznat kao jedan od potpisnika akta o ponovnom uspostavljanju Litvanije iz marta 1990. godine, kojim je zapravo proglašena nezavisnost Litvanije od SSSR, Šimenas je postao premijer ove baltičke zemlje 10. januara 1991. godine, nakon što je prethodna vlada podnela ostavku zbog ekonomskih problema..

Međutim, Šimenas je nestao tri dana kasnije, nakon što je sovjetska vojska ušla u glavni grad i zauzela ključne zgrade u gradu.

Kako Šimenasa nije bilo nigde usred previranja, Gediminas Vagnorius, još jedan potpisnik akta iz marta 1990. godine, održao je hitnu sednicu i preuzeo vlast.

Šimenas se ponovo pojavio 14. januara, pridruživši se vladi kao ministar ekonomije sve dok ta vlada nije pala u julu 1992. godine.

Foto: Profimedia/TASS/Dzhavakhadze Zurab

Magdalena Anderson - osam sati

Prva žena premijer Švedske Magdalena Anderson izdržala je prvi put samo osam sati na toj funkciji.U novembru prošle godine, nakon višednevnih pregovora, liderka socijaldemokrata je uspela da sastavi manjinsku vladu uz podršku dve manje stranke.

Nakon što je parlament izglasao saglasnost za njeno imenovanje, predstavila je novi budžetski plan, ali je jedna od partija povukla podršku, a ona je dala ostavku samo osam sati nakon što je preuzela funkciju.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, nekoliko dana kasnije, predlog budžeta je ponovo na stolu, izmenjen i odobren, a Andersonova je ponovo izglasana za premijera Švedske.

Ona je napustila ovu funkciju ranije ovog meseca, nakon što su u državi raspisani novi izbori.

(Telegraf.rs)