Šta je to "prljava bomba" i zašto Rusija govori o njoj?

CHROMORANGE / Alamy / Alamy / Profimedia

Dugo se strahovalo da bi "prljave bombe" mogle biti potencijalno oružje terorista jer je njihova glavna svrha da šire paniku, konfuziju i strah među stanovništvom, izbacivanjem radioaktivne prašine i dima u atmosferu, međutim, ovo naoružanje nijednom nije upotrebljeno, prenosi Guardian.

Iako veoma opasna, naprava ne mora biti i smrtonosna.

Preporučujemo

Rusija je nedavno optužila Ukrajinu da razmatra njenu upotrebu, što su Kijev i zapadne zemlje odbacile, a sve su češća pitanja kakva je to naprava.

Podsetimo, Zapad već dugo sumnja da je Moskva spremna da izvede veliku lažnu operaciju – da pokrene napad, ali okrivi Ukrajince, a zatim iskoristi pokolj kao izgovor za dalju eskalaciju.

"Prljava bomba" je oružje koje kombinuje konvencionalni eksploziv poput dinamita i radioaktivni materijal poput uranijuma. Često se koristi kao termin za oružje koje upotrebljavaju teroristi, a ne zemlje i osmišljena je više da širi strah i paniku nego da uništi vojnu metu.

Da li je prljava bomba ikad upotrebljena?

Ne. Dosad nije zabeležena nijedna upotreba prljave bombe. Čečenski pobunjenici su 1995. godine pokušali da detoniraju jednu u moskovskom parku, ali je taj napad osujećen.

Bilo je nekih navoda da su je terorističke organizacije poput Al Kaide ili Islamske države napravile ili pokušavaju da naprave, ali nijedna nikad nije upotrebljena.

Materijal koji se koristi za bombu može biti biti radioaktivnog porekla koji se koristi u medicini i industriji ili iz nekog istraživačkog centra.

- Prljavu bombu je stvarno lako napraviti. To je prosta stvar - kaže Skot Reker, potpredsednik progama za bezbednost nuklearnih materijala nepforitne Inicijative za nuklearne pretnje u Vašingtonu.

Kakvu štetu može da nanese prljava bomba?

Tehnički gledano, kao naprave za disperziju radiološkog materijala, prljave bombe su relativno primitivno, neprecizno oružje. Mnogo su jeftinije i lakše ih je napraviti od nuklearne naprave i stoga su daleko manje opasne.

Broj žrtava i razmere štete od prljave bombe zavise od više faktora.

Ključni faktor je količina i tip konvencionalnog eksploziva koji se koristi i koji će odrediti magnitudu eksplozije. Kvalitet i tip radioaktivnih materijala koji se ispušta je drugi faktor, a treći su vremenski uslovi, naročito snaga vetra u trenutku eksplozije. Potencijalno, šira teritorija mogla bi biti kontaminirana.

Mnoge prljave bombe ne bi ispustile dovoljno radijacije da izazovu smrt pa čak ni ozbiljniju bolest.

Takođe, izloženost nižem nivou radijacije ne izaziva nikakve simptome. Ljudi čak možda ne bi ni znali da su bili izloženi tome jer se radijacija ne vidi i ne oseća.

 Koliko je opasna prljava bomba?

Najveć uticaj je psihološki zbog čega se ovakve naprave često nazivaju "oružje za masovnu uznemirenost". Prljave bombe nisu predviđene za upotrebu na boljnom polju, već su više namenjene urbanim sredinama, kaže Reker.

- Više se osmišljene kao psihološko oružje. Ako hoćete da zaplašite ljude, upotrebićete ovakvo oružje - kaže on.

Radioaktivna prašina i dim mogu da se šire daleko i opasni su ako se udišu u blizini mesta eksplozije. Radioaktivni oblak bi se verovatno raširio na nekoliko blokova. Ali kako se radioaktivni materijal širi kroz atmosferu, on postaje manje koncentrisan i stoga manje štetan.

Ključni faktori za izlaganje radijaciji su tip radijacije, koliko je neko tome izložen i da li se radioaktivnost apsorbuje preko kože, udiše ili oralno konzumira.

Da bi se detektovala radijacija potrebno je imati specijalizovanu opremu. Kontaminirani domovi, poslovni i javni objekti mogli bi biti zatvoreni mesecima dok se ne sprovede skupa akcija čišćenja.

(Telegraf.rs)