Raste pritisak na Bajdena zbog strategije o Ukrajini: Ko i šta tačno traži od predsednika SAD?

Grupa od 30 liberala iz Demokratske stranke u Predstavničkom domu pozvala je američkog predsednika Džoa Bajdena da radikalno promeni svoju strategiju u vezi sa ratom u Ukrajini i nastavi direktne pregovore sa Rusijom.

Pismo koje je ova grupa juče poslala Beloj kući, a koje je prvi objavio Washington post, moglo bi da stvori veći pritisak na Bajdena, koji pokušava da održi podršku SAD-a Ukrajini, u trenutku kada se država nalazi u potencijalno teškoj situaciji pred nadolazeću zimu. Republikanci prete da će prekinuti pomoć Ukrajini ukoliko ponovo zauzmu većinu u Kongresu.

U pismu demokrate pozivaju Bajdena da upari ekonomsku i vojnu podršku bez presedana koju SAD pruža Ukrajini sa "proaktivnim diplomatskim pritiskom, kako bi udvostručio napore da se pronađe realan okvir za prekid sukoba".

Demokrate su posebno zabrinute što SAD ne učestvuju u dijalogu sa Moskvom u okviru svojih napora da okončaju rat koji traje mesecima i koji je doveo do smrti hiljade ljudi. Bajdenova administracija je od početka sukoba nepokolebljiva u pomoći Ukrajini i sve vreme govore da je na Kijevu da li će i kada pregovarati sa Rusijom jer su oni slobodan narod koji treba da odlučuje sam o svojoj sudbini.

Mnoge demokrate su žestoko osudile ovo pismo, što je navelo grupu da objavi saopštenje u kom navode da nastavljaju da podržavaju Ukrajinu u ratu, kao i stav Bajdenove administracije o autonomiji Kijeva tokom odlučivanja o mirovnim pregovorima sa Moskvom.

- Dozvolite da budem jasan, ujedinjeni smo kao Demokrate u našoj nedvosmislenoj posvećenosti podršci Ukrajini u njenoj borbi za njenu demokratiju i slobodu koja se suočava sa nelegalnom i nečuvenom ruskom invazijom. Diplomatija je važno sredstvo koje može spasiti živote, ali je samo jedno sredstvo - rekao je Palmer Džapali jedan od predvodnika ove grupe.

Neki ruski stručnjaci smatraju da će Moskva pregovarati o prekidu vatre samo sa SAD jer ih smatraju supersilom.

Ukrajina će odlučivati o uslovima mira

Poslanici u SAD su takođe primetili da je čak i sam Bajden rekao da će na kraju morati da dođe do sporazuma zaraćenih strana, iako nikada nije otkrio kada bi to moglo da se desi.

- Ništa o Ukrajini bez Ukrajine. To je njihova teritorija. Neću ja da im govorim šta treba, a šta ne treba da rade. Ali čini mi se da će, u nekom trenutku, ovde morati da dođe do sporazuma. A šta to podrazumeva, ne znam - rekao je Bajden u junu.

Liberalne demokrate primećuju da se katastrofalne posledice rata sve više osećaju daleko izvan Ukrajine. U poslednje vreme skočile su cene hrane i gasa u SAD. Skok cena đubriva, pšenice i goriva doveli su od stvaranja globalne nestašice hrane, a Zapadni zvaničnici sve vreme strahuju od mogućeg nuklearnog napada.

Portparol Bele kuće Džon Kirbi je u odgovoru na pismo rekao da Bajdenova administracija ceni njihovu zabrinutost, ali je nakon toga ponovio da Ukrajina mora da bude centralna tema u svim diplomatskim potezima.

- Nećemo razgovarati sa ruskim rukovodstvom bez ukrajinskog predstavnika. Predsednik Zelenski mora da odredi, jer se radi o njegovoj zemlji, kako će se i kada odviti pregovori. Svi bismo voleli da se ovaj rat završi još danas, a iskreno, mogao bi da se završi istog trenutka ukoliko Putin učini pravu stvar i povuče svoju vojsku iz Ukrajine - rekao je Kirbi.

On je zatim dodao da je Moskva napravila neke korake koji bi prema međunarodnom pravu mogle da se smatraju ratnim zločinima. On navodi da su u Ukrajini navodno pronađene masovne grobnice sa civilima, a pojavila su se i svedočenja ljudi o navodnim mučenjima, silovanjima i neselektivnim raketiranjima.

Poslanici koji stoje iza pomenutog pisma, tvrde da se njihov stav razlikuje od stava Republikanaca koji takođe osporavaju Bajdenov pristup sukobima u Ukrajini. Neki konzervativci sada dovode u pitanje američku pomoć Ukrajini zbog visoke cene, a među njima su i oni koji gaje određene simpatije prema ruskom predsednik Vladimiru Putinu.

- Ako postoji način da se okonča rat uz očuvanje slobodne i nezavisne Ukrajine, odgovornost SAD je da teži svim diplomatskim načinima i da podrži takvo rešenje koje je prihvatljivo za ukrajinski narod - piše u pismu Demokrata.

Pismo su potpisali neki od najpoznatijih i najotvorenijih liberalnih demokrata u Kongresu, među kojima su najistaknutiji Džejmi Raskin, Aleksandrija Okazio-Kortez, Kori Buš, Ro Kana i Ilhan Omar.

Oštar stav Republikanaca

Za sada, njihov stav koji je iznet u pismu ostaje u manjini u Demokratskoj stranci, koja nastavlja da podržava politiku Džoa Bajdena o situaciju u Ukrajini. Bajden je rat u Ukrajini predstavio kao istorijski sukob između autoritarizma i demokratije.

- Postoji moralna i strateška opasnost ukoliko prerano sednemo za pregovarački sto sa Putinom. Bajden time rizikuje da da legitimitet njegovim zločinima i preda delove Ukrajine Rusiji u sporazumu koji Putin neće ni poštovati - napisao je senator Kris Marfi na Tviteru.

Čak se ni svaki član progresivnog kluba u Kongresu nije pridružio pismu u kom se traži promena strategije ka Ukrajini. Poslanik Ruben Galego je rekao da podržava stav da Ukrajini treba da se pruži dovoljno pomoći i oružja kako bi mogla da pobedi u ratu.

Međutim, apel liberala za promenu strategije dolazi u trenutku kada se Amerika i Rusija nalaze usred nekih od najznačajnijih diplomatskih angažmana od početka rata. Ministar odbrane SAD Lojd Ostin nedavno razgovarao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom dva puta za tri dana. Njih dvojica su razgovarali telefonom u petak i ponovo u nedelju na Šojguov zahtev.

Uprkos dosadašnjem Bajdenovom uspehu u obezbeđivanju podrške Ukrajini, on se sada suočava sa mogućim "pukotinama", Evropa se priprema za tešku zimu zbog visokih cena gasa, a izgledi da će se rat uskoro okončati nisu ni na vidiku.

Glavni protivnici Bajdenove politike prema Ukrajini ostaju Republikanci koji su u više navrata doveli u pitanje trošenje milijardi dolara na rat koji ne vodi njihova država.

Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi rekal je u ponedeljak  na međunarodnom samitu o ratu Rusije i Ukrajine, da je mala mogućnost da će SAD prestati da pomažu Ukrajini ukoliko Republikanci zauzmu većinu u Kongresu, piše Washington Post.

- Verujem da podrška Ukrajini i narodu Ukrajine neće prestati - rekla je Pelosi.

Ali pismo liberala sugeriše da bi pritisak mogao da počne da dolazi i iz Bajdenove stranke, iako iz različitih razloga, koji bi mogao dodatno da oteža posao Bajdenu.

Predsednik je nekoliko puta rekao da će SAD pružati pomoć Ukrajini koliko god bude potrebno. Međutim, smerički zvaničnici tvrde da ni Rusija ni Ukrajina nisu sposobne da pobede same u ratu. Oni tvrde da je obema zaraćenim stranama neophodna promena u dinamici ukoliko žele da u skorijoj budućnosti okončaju sukob.

Ranije ovog meseca, Bajden i drugi lideri G7 podržali su Zelenskog i njegovu spremnost za uspostavljanjem pravednog mira i zaštiti teritorijalnog integriteta koji je garantovan Poveljom UN.

Za sada, Bajdenovi saradnici su odbacili ideju da se potpuno uskrati pomoć Ukrajini, ali su takođe zabrinuti jer ne znaju kako bi mogao da izglea kraj rata, kao ni kada bi do primirja moglo da dođe.

Ali sve veći broj poslanika i analitičara osporava taj stav i smatraju da Rusija neće ozbiljno shvatiti nikakve pregovore osim ako SAD ne budu za pregovaračkim stolom, upravo jer Rusija Ameriku vidi kao lidera Zapada.

Kongres je do sada podržavao slanje pomoći Ukrajini

Kongres je do sada prihvatio zahteve Bele kuće o slanju novca i oružja Ukrajini, ali istraživanja pokazuju da javna podrška polako slabi. Anketa "Pew Research-a" pokazala je da je broj Amerikanaca koji su izuzetno ili vrlo zabrinuti ukoliko ukrajina izgubi u ratu, pao je sa 55 odsto u maju na 38 odsto u septembru.

Sve u svemu, SAD su do sada odobrile više od 60 milijardi dolara pomoći Ukrajini. Senat je u maju izglasao finalizaciju nove vojne i humanitarne pomoći koja iznosi više od 40 milijardi dolara, što je najveća investicija u Ukrajini do sada.

Sve demokrate u oba doma podržale su taj paket, ali su bili evidentni znaci malog, ali značajnog neslaganja, pošto je 57 od 212 republikanaca u Predstavničkom domu i 11 od 50 republikanaca u Senatu glasalo protiv ove odluke.

Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne poslove, rekao je da ni ruski ni ukrajinski lideri trenutno verovatno neće pristati na kompromis. On je rekao da je na SAD da odredi kako bi uspeh u pregovorima mogao da izgleda.

Potpisnici pisma su naveli da će za sada i dalje podržavati pakete pomoći Ukrajini, ali ostaje nejasno da li će se to nastaviti ukoliko Bajden uskoro ne nastavi diplomatskim putem.

- Slažemo se sa perspektivom administracije da ne treba SAD da vrši pritisak na ukrajinsku vladu u vezi sa odlukama. Međutim, kao zakonodavci odgovorni za trošenje desetina milijardi dolara američkih poreskih obveznika na vojnu pomoć u sukobu, verujemo da takvo učešće u ovom ratu takođe stvara odgovornost za SAD da ozbiljno istraži sve mogućnosti - piše u pismu grupe Demokrata.

(Telegraf.rs)