Zašto je Nemačkoj Kina potrebnija nego ikad: Šolc i Si Đinping se sastali u Pekingu, jak pritisak na Berlin

Nemački kancelar Olaf Šolc stigao je danas u Kinu sa timom najviših rukovodilaca i svetu je poslao jasnu poruku: poslovanje sa drugom po veličini svetskom ekonomijom mora da se nastavi.

Šolc se sastao sa Si Đinpingom u Velikoj dvorani naroda u Pekingu nakon sletanja u prestonicu, a potom ga je primio premijer Li Kećijang.

Šolc je u Kinu došao sa delegacijom koju čine 12 nemačkih industrijskih titana, uključujući generalne direktore Folksvagena, Dojče banke, Simensa i hemijskog giganta BASF, javlja CNN. Oni bi trebalo da se sastanu sa čelnicima kineskih kompanija iza zatvorenih vrata.

Grupa je ušla u Kinu bez da su proveli sedam dana u hotelskom karantinu. Na slikama su prikazani medicinski radnici obučeni u zaštitnu opremu kako pozdravljaju Šolcov avion na međunarodnom aerodromu u Pekingu kako bi testirali zvaničnu delegaciju na kovid-19 po njihovom dolasku.

Tokom jutarnjeg sastanka Šolca i Si Đinpinga, Si je pozvao Nemačku i Kinu da rade zajedno usred "složene i nestabilne“ međunarodne situacije i rekao da će poseta "pojačati međusobno razumevanje i poverenje, produbiti pragmatičnu saradnju u različitim oblastima i planirati sledeću fazu kinesko-nemačkih odnosa", navela je državna televizija CCTV.

Poseta Šolca, koji je prvi lider G7 koji je došao u Kinu u poslednje tri godine, događa se u trenutku kada Nemačka klizi u recesiju. Ali to je izazvalo zabrinutost da su ekonomski interesi najveće evropske privrede i dalje previše blisko povezani sa interesima Pekinga.

Od početka invazije na Ukrajinu u februaru, Nemačka je bila primorana da napusti svoju dugu zavisnost od ruske energije. Sada su neki u Šolcovoj koalicionoj vladi sve nervozniji zbog produbljivanja veza sa Kinom. Peking je izjavio da njegovo prijateljstvo sa Rusijom "nema granica", dok se odnosi Kine i SAD pogoršavaju.

Tenzija je nedavno naglašena žestokom debatom oko ponude kineskog državnog brodarskog giganta Cosco da kupi 35 odsto udela u operateru jednog od četiri terminala u luci Hamburg.

Pod pritiskom nekih članova vlade, veličina investicije je ograničena na 24,9%.

Potencijalni sporazum je u Nemačkoj izazvao zabrinutost da će bliže veze sa Kinom ostaviti kritičnu infrastrukturu izloženu političkom pritisku Pekinga i da će doneti nesrazmernu korist kineskim kompanijama.

Ali Nemačka teško da je u poziciji da poljulja odnose sa Pekingom u trenutku kada se bori sa izazovom oživljavanja svoje posrnule ekonomije. Njeni potrošači i kompanije podneli su najveći teret evropske energetske krize, a duboka recesija se nazire.

- Ako bi se Evropska unija i Nemačka odvojile od Kine, to bi dovelo do velikih gubitaka BDP-a za nemačku ekonomiju - rekla je Lisandra Flah, direktorka ifo Centra za međunarodnu ekonomiju, za CNN Business.

Institut za svetsku ekonomiju Kil procenjuje da bi veliko smanjenje trgovine između Evropske unije i Kine umanjilo 1% nemačkog BDP-a.

Nemačka treba da ojača svoja izvozna tržišta jer se veze sa Rusijom - nekada njenim glavnim snabdevačem prirodnog gasa - raspadaju.

- Kada je u pitanju Kina, Nemačka neće želeti da izgubi ni ovo tržište, ovog ekonomskog partnera - rekao je Rafal Ulatovski, docent političkih nauka i međunarodnih studija na Univerzitetu u Varšavi.

- Oni će pokušati da zadrže dobre odnose koliko god je to moguće - rekao je Ulatovski.

Pritisak na Berlin

Dok su zapadne zemlje uvele oštre ekonomske sankcije Rusiji, Kina je javno izrazila svoju neutralnost u ratu dok je pojačavala trgovinu sa Moskvom.

To je izazvalo negativnu reakciju u Evropi, gde neke kompanije već postaju oprezne u pogledu poslovanja u Kini zbog njenih strogih nulta-kovid ograničenja.

Pritisak na Berlin takođe raste zbog stanja ljudskih prava u Kini. U otvorenom pismu u sredu, 70 grupa za ljudska prava pozvalo je Šolca da "preispita svoj put u Peking".

- Poziv nemačke trgovinske delegacije da vam se pridruži smatraće se pokazateljem da je Nemačka spremna da produbi trgovinske i ekonomske veze, po cenu ljudskih prava i međunarodnog prava - napisali su u saopštenju koje je objavio Svetski kongres Ujgura, organizacija u Nemačkoj koju vode Ujguri koji žele da svetu skrenu pažnju na genocid počinjen u kineskom regionu Sinđang.

U saopštenju sugerišu da Berlin "labavi ekonomsku zavisnost od jedne autoritarne sile, samo da bi produbio ekonomsku zavisnost od druge".

U tekstu objavljenom u nemačkim novinama u sredu, Šolc je rekao da će svoju posetu iskoristiti da se "pozabavi teškim pitanjima“, uključujući "poštovanje građanskih i političkih sloboda i prava etničkih manjina u provinciji Sinđang".

Portparol nemačke vlade uputio je prošle nedelje šire kritike, rekavši na konferenciji za novinare da nema nameru da se "odvoji" od svog najvažnijeg trgovinskog partnera.

- Kancelar je iznova i iznova ponavljao da nije pobornik razdvajanja ili okretanja od Kine. Ali on takođe kaže: diversifikujte i minimizirajte rizik - rekao je portparol.

Prošle godine, Kina je bila najveći trgovinski partner Nemačke šestu godinu zaredom, a trgovinska razmena bila je 15 odsto veća u odnosu na 2020. godinu. Zajedno, kineski uvoz iz Nemačke i izvoz u Nemačku vredeo je 245 milijardi evra 2021. godine.

(Telegraf.rs)