Zabranjene reči, prenos iz Katara bez publike, svaljivanje krivice na strance: Kako su ugušeni protesti u Kini

U Kini danima traju protesti protiv strogih korona mera, dok se kineska mašina za cenzuru trudi da spreči ljude da vide ove scene u brojnim kineskim gradovima. Na ove proteste gleda se kao na najveći test za predsednika Si Đinpinga, otkako je obezbedio istorijski treći mandat na vlasti.

Demonstracije su izbile širom zemlje tokom vikenda kao odgovor na stroge antikovid mere koje su na snazi skoro tri godine.

Sve veća lista reči koje se odnose na proteste se cenzuriše, a postoji i pokušaj da se skrene narativ i na domaćim i na inostranim platformama.

Protesti, koji su retki u Kini, izbili su nakon što je 10 ljudi umrlo u požaru u gradu Urumći prošle nedelje. Mnogi veruju da ljudi nisu mogli da pobegnu od požara zbog kovid mera, ali su vlasti ovo osporile.

Kao što je generalno slučaj sa protestima u Kini, čak i sa onim malih razmera, kineski mediji ih nisu spomenuli. Izveštaji o epidemiji kovida u zemlji u poslednjih nekoliko dana su prigušeni, a mediji su odlučili da se fokusiraju na optimistične priče poput najnovijih dostignuća Kine u svemiru, prenosi BBC.

Državni mediji ignorišu scene protesta na platformama kao što je Tviter, a koje su preneli međunarodni mediji.

Sve veća lista zabranjenih reči

Kako bi zaustavili ljude da govore o poslednjim antikovid protestima, reči "Shanghai" i "Urumqi", gradovi u kojima su stanovnici protestovali, dodate su na listu cenzurisanih termina za pretragu od strane platformi kao što je Weibo. Dok su ranije prikazivali desetine miliona rezultata na kineskoj platformi, sada pokazuju samo stotine.

U pokušaju da zaobiđu cenzuru, ljudi su počeli da koriste termine kao što su "beo papir" i "A4", koje se odnose na prazne listove papira koji su postali simbol protesta. Međutim, sada su i ove reči postale cenzurisane na kineskoj društvenoj mreži.

Korisnici društvenih mreža nisu odustali od pružanja podrške demonstrantima, pa oni kreativni pronalaze nove načine da iskažu solidarnost. Umesto toga govore o papiru "A3", i pominju istorijske trendove na društvenim mrežama u kojima se pominje papir, kao što je "izazov mršavog struka A4".

Jedan od najčešćih načina na koji kineski korisnici društvenih medija dobijaju poruke je objavljivanje na stranim platformama društvenih mreža poput Tvitera i Fejsbuka. Oni su blokirani u kontinentalnoj Kini i dostupni su samo pomoću softvera poznatog kao VPN. Ali neki su ipak iskoristili ove platforme kako bi naglasili demonstracije koje su se dogodile.

Kinezi preko mora takođe su organizovali proteste ispred kineskih ambasada, paleći sveće i držeći prazne listove papira.

To su scene koje bi komunistička vlada volela da ljudi, posebno izvan Kine, nisu videli.

Shodno tome, došlo je do pokušaja velikih razmera da se platforme poput Tvitera preplave pornografskim i kockarskim sadržajem koristeći heštagove #Urumqi i #Shanghaii, kako bi se ljudi zaustavili u pokušaju da traže snimke protesta.

Kina ima istoriju ovoga. Tokom protesta u Hongkongu 2019, Tviter, Fejsbuk i Jutjub rekli su da su bili svedoci koordinisanog pokušaja vlade da širi dezinformacije na njihovim kanalima, što je dovelo do uklanjanja stotina naloga i postova.

Možda će okriviti strance

Dok se čini da će državni mediji nastaviti sa ignorisanjem protesta, postoje znakovi da bi mogli da stvore narativ u kojem će okriviti strance za scene nemira, ukoliko oni eskaliraju.

Neki se već pojavljuju na društvenim mrežama optužujući strance za podsticanje protesta.

Državni mediji su više puta kritikovali Zapad zbog "labavih mera protiv korona virusa" i upozoravali da zemlje ne prihvataju ono što su videli kao američku retoriku.

Međutim, nakon što su videli da ostatak sveta slavi u Kataru, gde se trenutno održava Svetsko prvenstvo u fudbalu, lokalno stanovništvo je pobesnelo prošle nedelje. Shodno tome, kineski emiter CCTV je izbegavao da prikazuje gledaoce kako uživaju u utakmicama tokom svog izveštavanja.

I couldn’t believe it til I checked but, amidst #ZeroCovid protests here, #China Central Television (CCTV) is editing out close ups of spectators in its coverage of the World Cup so Chinese viewers don’t see thousands of fans without masks in the stands. Only crowd wide shots. pic.twitter.com/CKY33F3ztb— Stephen McDonell (@StephenMcDonell) November 28, 2022

Pored toga, Kina je ranije ovog meseca uvela ublažavanje mera protiv kovida-19. To je uključivalo smanjenje dužine karantina, što je ljudima olakšalo ulazak u zemlju na kraći vremenski period.

Tako će potencijalno biti lakše okriviti strance i za širenje virusa. Slučajevi su poslednjih nedelja dostigli rekordne nivoe, sa više od 40.000 zabeleženih u ponedeljak.

Kako se ne nazire kraj strogoj kineskoj politici nulte kovid strategije, postoji realna mogućnost za više protesta.

Broj lokdauna je samo porastao prošlog meseca, a svako ko je pozitivan, i njegovi bliski kontakti, moraju i dalje da budu u karantinu. Ovo se nije promenilo od ranijih faza pandemije i ljudi su sve više frustrirani.

Ne bi bilo prvi put da Kina okrivljuje Zapad za probleme kod kuće. Za proteste u Hongkongu 2019. godine - poslednje demonstracije velikih razmera u Kini - okrivljuju se "nasilni ekstremisti" pod uticajem "zapadnih lakeja".

(Telegraf.rs)