• 5

Kinezi izlaskom na ulice rizikuju puno: Da li protesti mogu da se održe, koje opcije ima Si?

, Telegraf

Nedavni porast kovid infekcija širom zemlje znači da je sve veći broj ljudi pod merama restrikcije. Njihova frustracija dovela je do najvećeg izliva javnog protesta koji je Kina videla u decenijama

  • 5
Kina protest Peking Šangaj

Foto: Tanjug/AP

Hiljadama ljudi u gradovima širom Kine dozlogrdila je vladina stroga politika nulte kovid strategije, i puno rizikuju izlazeći na ulice u znak protesta.

Dok većina sveta uči da živi sa virusom, Kina nastavlja da uvodi lokdaune, ograničava slobodu kretanja i zatvara objekte u mestima u kojima se pojave novi slučajevi.

Nedavni porast kovid infekcija širom zemlje znači da je sve veći broj ljudi pod merama restrikcije. Njihova frustracija dovela je do najvećeg izliva javnog protesta koji je Kina videla u decenijama.

Neki demonstranti pozvali su kineskog predsednika Si Đinpinga da podnese ostavku, u retkom direktnom izazovu njegovoj vladavini. Koordinisani izlivi javne neposlušnosti su retki u Kini i znak pritiska koji osećaju brojni ljudi zbog čestih lokdauna i ekonomskih poteškoća.

Demonstranti u prestonici Pekingu rekli su za DW da su mnogi ljudi ostali bez posla tokom pandemije.

"Mnogi imaju hipoteke, troškove oko dece i medicinske račune za starije članove porodice. Nismo dobili puno pomoći od vlade, i moramo da podnesemo veći teret troškova", rekao je demonstrant Jang.

Uprkos protestima i ekonomskim poteškoćama, malo je znakova da će vlasti u Pekingu odustati od nulte kovid politike. Ovu strategiju je kineska vlada više puta istakla kako uspešan model prevencije pandemije, koja je sačuvala milione života.

Tokom 20. kongresa kineske vladajuće Komunističke partije, održanog u oktobru, Si Đinping je ponovio da je Kina posvećena tome da "ljude i živote stavi na prvo mesto i da se pridržava dinamičke nulte kovid-19".

Međutim, narativ vlade, da je njena politika pandemije prihvaćena od strane javnosti kao neosporan uspeh, poljuljan je razmerom trenutnih protesta.

"Prvo i pre svega, uzrok ovih protesta je frustracija, ljudi čekaju godinama da vlasti ublaže ove restrikcije, jer svuda oko sebe vide i osećaju posledice ovih mera. Ljudi žele da budu slobodni i da kažu šta se dešava oko njih. To je ljudska želja i mislim da je kombinacija ovih faktora izvela ljude napolje u velikom broju", rekla je Sofi Ričardson, kineski direktor u Human Rights Watch.

Kineska vlada je odgovorila na razmere protesta povećanjem broja policajaca u velikim gradovima. Barijere i blokade postavljene su kako bi se sprečio dolazak do popularnih mesta za proteste. Policija nasumično proverava ljudske telefone na ulicama.

Uprkos pokušaju gušenja protesta, demonstanti u Pekingu rekli su da bi hrabrost koju pokazuju mogla da inspiriše druge.

"Čak i ako nisam dovoljno hrabra da direktno učestvujem u protestima, i dalje se trudim da stojim sa strane kako bi demonstranti znali da nisu sami", rekla je jedna žena iz Pekinga za DW.

Ona je dodala da je njihova sloboda ograničena skoro tri godine, a mnogi ljudi su umrli od katastrofa koje su proistekle iz nulte kovid politike.

"Ako pustimo da se situacija nastavi, Si Đinping i njegova vlada mogli bi da unište našu slobodu i naše živote. Mi bismo mogli da postanemo 10 ljudi koji su umrli u požaru u Urumćiju", rekla je ona.

Koliko daleko pokret može da ide?

Razmere protesta stavile su Sija pred dilemu, jer je primoran da bira između ostajanja pri strogoj strategiji ili odgovaranja na zahteve demonstranata.

"Si Đinping ne želi da okonča nultu kovid strategiju, jer je za njega to pitanje njegovog političkog legitimiteta. Sa druge strane, ako Kina nastavi sa ovom strategijom, to ne samo da će izazvati bes kod ljudi već će dovesti i do ogromnih gubitaka za kinesku ekonomiju. To bi predstavljalo pretnju kineskoj politici i političkoj stabilnosti vlasti", rekao je kineski pravni naučnik Teng Biao.

Sa rastućim rizicima sa kojima se suočavaju kineski građani, demonstranti takođe imaju različite poglede na izglede da pokret napreduje.

Demonstrant Jang je rekao da ako Peking odluči da eskalira stepen svog ugnjetavanja, to bi moglo dovesti do većeg otpora, što bi na kraju moglo da izazove žestoke sukobe.

Međutim, ako vlasti odgovore ublažavanjem bilo kojih kovid mera, to bi moglo brzo da uguši masovne proteste.

"Pokret se već raširio na brojne gradove u Kini, a mnoga naselja sama organizuju sopstvene proteste. Iako sada postoji puno zahteva javnosti, ukoliko vlasti uskoro ublaže mere, javni bes bi se smanjio", rekao je demonstrant.

Dali Jang, politički naučnik sa Univerziteta u Čikagu, rekal je za DW da se Si Đinping suočava sa ključnim momentom. Jang kaže da ako Si odluči da preduzme oštriji pristup protiv protesta, to bi moglo da utiče na njegovu javnu podršku, što može pojačati rastuće nezadovoljstvo njegovom politikom i vođstvom.

"Si bi mogao da uradi nešto drugačije. On bi mogao da crpi energiju iz nezadovoljstva i pomogne Kini da pređe u sledeću fazu. Moraće da se donesu neke teške odluke i mislim da je to nešto o čemu Si mora da odluči", rekao je stručnjak.

Protesti oborili blokade?

Ljudi u kineskom gradu Guangdžou sukobili su se sa policijom u zaštitnim odelima u utorak uveče, pokazuju snimci na društvenim mrežama, u poslednjem protestu koji su eskalirali tokom vikenda.

Sukobi do kojih je došlo nakon protesta u Šangaju, Pekingu i drugim gradovima, izbili su dok Kina beleži rekordne dnevne kovid slučajeve, a zdravstveni zvaničnici su objavili blago popuštanje mera, uključujući i u južnom regionu oko Guangdžoa.

U snimcima na društvenim mrežama vidi se kako desetine policajaca u beloj opremi, drži štitove iznad svojih glava i napreduju prema onome što izgledaju kao srušene barijere, dok predmeti lete ka njima.

Policija je nakon toga snimljena kako sprovodi ljude sa lisicama na nepoznatu lokaciju.

U drugom snimku vidi se kako ljudi bacaju predmete na policiju, dok konzerva sa suzavcem pada među malom grupom ljudi, nakon čega oni beže, prenosi Reuters.

Reuters je potvrdio da su snimci nastali u distriktu Haizhu u Guangdžou, ali da ne može sa sigurnošću da kaže kada su nastali.

Neki su objavili da je do sukoba došlo u utorak uveče i da su izazvani zbog svađe oko lokdauna.

Guardian prenosi da su vlasti u Guangdžou ukinuli restrikcije nakon protesta.

Kako se navodi, u sredu popodne vlasti su iznenada ukinule lokdaun u oko polovine distrikta širom grada.

Zvaničnim saopštenjima rečeno je lokalnim zvaničnicima da na različite načine uklone "naredbe o privremenim kontrolama" i da ponovo odrede oblasti kao niskorizične. Takođe su najavili kraj masovnog PCR testiranja.

Međutim, ublažavanje mera, do kojih je došlo uprkos porastu slučajeva u gradu, ne odnose se na sve distrikte. Neka područja, uključujući delove Haizhua, gde su se protesti sukobili sa policijom u utorak uveče, prema rečima svedoka, ostaje pod restrikcijama.

China Dissent Monitor, koji vodi Fridom haus koji finansira američka vlada, procenjuje da je najmanje 27 demonstracija održano širom Kine od subote do ponedeljka. Australijski istraživački centar ASPI procenio je da su bila 43 protesta u 22 grada.

Video: Policija tukla i uhapsila novinara tokom protesta

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima