• 2

Generacija sa Tjenanmena: "Sloboda u Kini je dragocena, seme današnjih protesta posejano 1989."

Na današnjim protestima prvi put se vidi takav zahtev za ostavkom Sija

  • 2
Kina protest Peking Šangaj korona virus

Foto: Tanjug/AP

Nekadašnja učesnica studentskih protesta na trgu Tjenanmen u Kini Rouz Tang bila je iznenađena kada je prošle nedelje na snimcima iz Kine čula kako demonstranti na mandarinskom uzvikuju "Sloboda ili smrt".

Taj slogan poslednji put je čula pre više od tri decenije kada je bila jedan od studetskih lidera na prodemokratskim protestima na Trgu Tjenanmen u Pekingu. Za trenutak se vratila u posle podne tog 3. juna 1989. godine kada je videla vojni konvoj kako ide ka protestnom kampu.

Navukla je crnu odeću i biciklom otišla na trg, odlučna da ga odbrani. Ali ništa nije moglo da je pripremi za masakr koji je usledio u ranim satima 4. juna kada su vojnici počeli da pucaju i ubijaju mlade demonstrante, uključujući jednog od njenih prijatelja, piše Guardian.

Tang, koja danas živi u SAD, seća se da se tad penjala preko tenka da bi preživela.

"Želeli smo da Komunistička partija uvede demokratiju, a ne da napusti Kinu", kaže Tang (53) i dodaje da se na današnjim protestima "prvi put vidi takav zahtev u javnosti i tako velikom obimu".

Ona je i danas aktivista i deo je male grupe nekadašnjih kineskih prodemokratskih lidera u egzilu. Nove proteste u Kini, kaže, doživljava emocionalno.

Džao Fengsuo (55) je takođe bivši studentski lider sa Tjenanmena koji danas živi u Nju Džersiju. Kaže da je zaplakao kada je video snimke protesta koji se šire gradovima u Kini.

"Sloboda u Kini je dragocena i predugo je bila odlagana", rekao je on.

Ali, stvari bi mogle da se preokrenu.

Na protestima širom zemlje vidljiva je erupcija višegodišnje frustracije zbog strogih mera pandemije koje je naredio lider Si Đinping, koji je prošlog meseca osigurao svoj treći mandat.

Ipak, oštre kazne za neposlušnost i kontrola komunikacijskih sistema u zemlji otežava da se sazna šta Kinezi zaista misle o svojim liderima. Upravo zbog toga su aktuelni protesti značajni. Demonstranti koji se protive Sijevoj politici protiv pandemije, takođe traže i demokratiju, slobodu govora, Sijevu ostavku i kraj Komunističke partije.

Demonstrante ipak čeka velika borba. Si još uvek ima ogromnu moć kada je reč o kontroli nad medijima, vojsci, bezbednosnim sistemom, tako da sve može da se desi, ocenjuje aktivista Aleks Čov koji je pomogao da se organizuju protesti u Hongkongu 2014. godine. On se nada da će demonstranti moći da razmisle kako da odgovore na moguć vojni obračun.

O tome i Tang razmišlja već 33 godine. "Ne mora da se bude tenkista", kaže ona aludirajući na demonstranta sa Tjenanmena koji je blokirao vojni konvoj, dodajući da je već i sama priča o tome u javnosti trijumf.

"Seme ovog momenta zasadili smo 1989. i ono se bori da iznikne iz tvrde kineske zemlje. Ali mladi ljudi u Kini inspiracija su za nas starije. A mi smo stvarno na pravoj strani istorije", rekla je ona.

Video: Policija tukla i uhapsila novinara tokom protesta

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Evo ga...

    2. decembar 2022 | 16:40

    Opet Guardian...

    4
    0

    Podelite komentar

  • Nikolas

    2. decembar 2022 | 17:38

    KINA VRTOGLAVO JACA KAKO EKONOMSKI TAKO I VOJNO -POSTAJE SILA BROJ 1 U SVETU SVIDELO SE TO ZAPADU ILI NE !!!! 1,5 MILIJARDI KINEZA JE MOC JEDNE ZEMLJE VELESILE!!!

    2
    0

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima