Ovako izgleda kada Zemlja pati: Ove činjenice će vam promeniti pogled na svet u 2023. godini

Klimatske promene nam svakodnevno menjaju život, iako mnogi odbijaju da toga budu svesni. Koliko se svet oko nas brzo menja najbolje ilustruju fotografije nastale tokom prethodne godine.

U kakvoj nevolji se Zemlja nalazi videlo se u predelima gde kiše nisu padale, zemljama gde su oluje sve, a poplave nosile sve pred sobom. Osetili smo to na našoj koži tokom vrelog leta, koje je u Evropi donelo brojne požare...

Svedočili smo klimatskom haosu čitajući vesti o milionima ljudi koji su morali da se presele, jer su mnoga staništa postala neuslovna za život.

Godina za nama je godina koju ćemo pamtiti po razaranju koje je donelo zagrevanje planete što je, prema naučnicima, predznak još ekstremnijih vremenskih prilika. Zato bi trebalo da 2023. godine promenimo razmišljanje i malo više čuvamo našu planetu.

Isušena zemlja

U junu su dvojica mladića sedela i pušila kraj čamca koji je prethodno bio pod vodom. Voda u delovima Nacionalnog rekreativnog područja jezera Mid u Nevadi toliko je pala da je čamac ostao u blatu. Ovakve dramatične scene viđene su na bezbroj mesta.

U Nemačkoj je suša u kombinaciji sa najezdom potkornjaka ostavila drveće u šumi Harz gotovo šupljim, dok su se u Keniji majke borile da svoju decu neguju, a životinje su uginule zbog nedostatka vode.

Duž reke Solimoes u brazilskom Amazonu, sedeli su u čamcima na blatu umesto na vodi, jer su delovi presušili.

U istočnoj Francuskoj, obično bujni suncokreti izgledali su kao da su sprženi. Lišće im je uvelo, a seme pocrnelo.

Oluje i poplave

I dok je nedostatak padavina naneo štetu mnogim mestima, neke zemlje su se suočavale sa stravičnim poplavama u kojima je bilo i izgubljenih života.

Ponekad je isti region, za kratko vreme, išao od suše do poplave - što naučnici nazivaju "efekat biča". Ovo se dogodilo u delovima Nacionalnog parka Jelouston prošlog leta.

Zemlja koja je najteže pogođena poplavama bio je Pakistan, gde je trećina zemlje potopljena, milioni ljudi su raseljeni i najmanje 1.700 ljudi je poginulo.

Mnoge zemlje bile su teško pogođene olujama. Na Kubi je tropski ciklon u junu doveo do takvih poplava da su se spasioci kretali ulicama Havane u čamcima. Samo nekoliko meseci kasnije, uragan Ijan udario je u ostrvo pre nego što je nastavio ka Floridi, ostavljajući za sobom uništenje i smrt.

Obilne poplave zabeležene su i u delovima Nigerije, Indije, Indonezije i brojnim drugim mestima, dok je u jednom delu Brazila, u klizištima poginulo više od 200 ljudi.

Naravno, bilo je pokušaja da se države bolje pripreme i nose sa poplavama. Kineske vlasti su nastavile da razvijaju i šire "gradove sunđera“, koji imaju za cilj da koriste porozne pločnike i zelene površine da apsorbuju vodu i smanje uništavanje usled poplava.

Vrućina i požari

Poslednjih godina požari su postali uobičajena pojava širom zapada SAD usred 23-godišnje suše i porasta temperatura. U poređenju sa prethodnom godinom, u 2022. bilo je nešto manje šumskih požara u Kaliforniji - državi koja je najteže pogođena - ali mnogi požari su i dalje buktali u zemlji, gutajući šume i kuće.

Velikih požara bilo je u Portugalu, Grčkoj, Argentini i mnogim drugim zemljama. Slike poput dnevne sobe zahvaćene plamenom, evakuisane žene koja se drži policajca i muškarca koji koristi granu da zaštiti svoj dom trebalo bi da nas osveste koliko je vatra nemilosrdna.

Uz požare, periodično je dolazilo do velikih vrućina. Britanski vojnik koji se preznojava, nosi tradicionalni šešir od medveđe kože ispred Bakingemske palate, "otreznio" je mnoge Britance, pošto su temperature dostigle 40,3 stepena Celzijusa, što je novi rekord za tu zemlju.

Nestašica hrane

U oktobru je Vilbur Kuzuzuk izvukao pegavu foku na ivicu lagune u Šišmarefu, gradu na zapadu Aljaske koji je na ivici nestanka zbog klimatskih promena.

Svega 600 stanovnika sela Inupijat ostalo je tu uprkos sve većim rizicima po njihov način života, uključujući snabdevanje hranom, pošto zagrejana mora zadiru u kopno, a zagrevanje šteti staništima. Ali stanovnici poput Kuzuzuka znaju da su Šišmarefovi dani verovatno odbrojani: dva puta je grad glasao za preseljenje, iako ništa nije pokrenuto.

Širom sveta postojale su jasne pretnje u snabdevanju hranom. U Indiji su poplave oštetile kukuruz i druge useve, ostavljajući poljoprivrednicima ništa drugo nego da pokušaju da spasu što je više moguće. U Keniji i okolnim zemljama, suša je povećala glad i naterala seljane da kopaju sve dublje u potrazi za vodom, spasom za mnoge.

U Kanadi, ptice severnog gaša morale su da putuju dalje i rone dublje u hladnije vode da bi lovile ribu. A u Brazilu je porast nivoa mora doneo više soli u korenje acai palmi, menjajući ukus — i tržišnu vrednost — voljene acai bobice.

Klimatske migracije

Svi ovi problemi zajedno naterali su milione ljudi da se presele. Najgora situacija, moglo bi se reći, je u Somaliji gde je teška suša dovela do gladi i naterala hiljade ljudi da napuste svoja staništa.

Mnogi migranti su završili u improvizovanim kampovima, poput jednog u Dolouu, iznemogli, očajnički tražeći hranu i vodu.

Mnoge migracije dogodile su se unutar granica.

U indijskom regionu Ladak, hladnoj planinskoj pustinji koja se graniči sa Kinom i Pakistanom, smanjenje pašnjaka, zajedno sa drugim posledicama klimatskih promena, nastavilo je da primorava mnoge da migriraju iz slabo naseljenih sela u urbana naselja.

U Indoneziji je veliki pokretač migracija zadirao u more. U centralnoj Javi, kuće koje nisu opremljene podignutim podovima su progutane, što je nateralo ljude koji nisu imali novca za investiranje u domove da traže druga boravišta.

U Keniji, žena po imenu Vini Keben ispričala je kako je izgubila nogu od napada krokodila. Ona je za napad delimično okrivila činjenicu da je porast nivoa vode oko jezera Baringo približio životinje ljudima. Mnogi naučnici to pripisuju klimatskim promenama.

(Telegraf.rs)