Srpski meteorolog objašnjava šta radi ciklon bomba u Americi: Temperatura pala ispod 50 stepeni

Foto-montaža: Profimedia/Getty images/John Normile, Tanjug/Strahinja Aćimović, Printskrin: Predictwind.com

Dan posle sutra, temperatura u Severnoj Americi opala ispod -50 stepeni. Polarni vazduh sa Arktika stigao do Meksičkog zaliva, severa Floride i Meksika. Narednih dana sledi porast temperatura za 20 do 30 stepeni i topliji završetak godine.

I dok Evropa i Srbija ovih dana uživaju u toplom i veoma blagom vremenu bez snega, zahvaljujući vazdušnim masama sa Atlantskog okeana, a temperature dostižu i 18 stepeni, Severnu Ameriku od Kanade do severa Meksika pogodilo je polarno zahlađenje, piše meteorolog Đorđe Đurić.

Preporučujemo

Pre nekoliko dana veoma snažan ciklon sa Tihog okeana obrušio se sa severnog Pacifika na severozapadni deo SAD i zapad Kanade i ovim predelima doneo orkansko nevreme. Kako se centar ciklona premestio unutar kopna, ledena vazdušna masa prodrla je do obale Pacifika i donela ledenu kišu i obilni sneg, što je prava retkost u ovom delu Amerike i Kanade koji ima veoma blage zime, dok su sneg i led okovali Sijetl i Vankuver, a temperature opale i na -10 stepeni.

Potom se snažan ciklon premeštao duž pograničnog dela Amerike i Kanade od zapada ka istoku i dodatno je ojačao. Na svom putu donosio je u prednjem delu grmljavinske oluje, u zadnjem delu sneg, a ova tipa vremena bila su odvojena hladnim frontom, u ovom slučaju polarnim. Kako se centar ciklona prmeštao prema istoku, tako je polarnom vazduhu bilo omogućeno da sa Arktika preko Kanade prodre do Sjedinjenih Američkih država, a potom do Mekesičkog zaliva i do severa Meksika. Opštepoznato je da se Stenovite planine u SAD prostiru meridijalno (sever-jug), što omogćava da u ovom slučaju ledena vazdušna masa bez prepreke prodre od Arktika do Meksičkog zaliva ili topla od Meskičkog zaliva do Kanade.

Preko 250 miliona ljudi pogođeno je polarnim zahlađenjem. Temperatura u Kanadi (severozapadni deo unutar kopna) spustila se na -53 stepeni, a na severu SAD na -40 do -35 stepena, ali usled ledenog severog vetra subjektivni osećaj niži je od -50 stepena. Širom centralnih delova SAD i Velike ravnice temperature su opale na -30 do -15 stepena, na jugu Teksasa do -10 stepena. Ledeni vazduh stigao je i do Meskičkog zaliva, uz tempetrature ispod 0 stepena, kao i do severa Meksika. Temperature su niže i za 25 stepeni od proseka. Sada je ledena vazdušna masa stigla i do severa Floride, uz sneg i ledenu kišu i temperature od -10 stepena, a hladan vazduh kreće se prema jugu Floride i doneće Majamiju svega 5 stepena. Ledena vazdušna masa najkasnije je zahvatila Istočnu obalu, pa su temperature uz obilni sneg opale na -20 stepena od Velikih jezera do obale Atlantika, a olujni vetrovi imaju udare od preko 100 km/h, uz snežne mećave.

Ovo je jedan od najhladnijih Božiča u Severnoj Americi u poslednjih 40 godina. Oisim što se 250 miliona ljudi našlo na udaru polarnog vazduha, preko 50 miliona ljudi nalazi se u delovima gde su temperature niže od -20 stepeni, što može da ugrozi ljudske živote. Polarno zahlađenje donelo je širom Amerike velike saobraćajne nesreće, dok je više miliona ljudi ostalo bez električne energije. velike posledice očekuju se i na oballi Meksičkog zaliva i na severu Floride i Meksika, gde će temperature od -10°C, uz sneg i led ošteti vegetaciju ili suptropsko voće.

Kada ledena vazdušna masa dospe na topliju površinu Atlantika, dolazi do toga da cikloni dodatno ojačaju ili novi nastanu, a kako se oni kreću preko severnog Atlantika, nošeni zapadadnim visinskim strujama, kreću se prema Evropi i našem području i prema Evropi transportuju toplu vazdušnu masu i veoma blago vreme bez snega. Ovih dana širom Evrope i Srbije i više je nego toplo, uz temperature i do 18 stepena. Sneg i niske temperature rezervisani su samo za Rusiju i Skandinaviju, a polarni vazduh do našeg područja ili većeg dela Evrope neće prodrati sve dok bude veoma aktivan Atlantik po pitanju ciklona i jakih zapadnih vetrova.

Nakon polarnog udara, Severnu Ameriku narednih dana očekuje snažno otopljenje. Vrlo topla vazdušna masa sa jugozapada kreće se prema centralnim predelima. Kako se vazduh bude prebacivao preko visokih Stenovitih planina, a potom spuštao ka zapadnim delovima Velike ravnice, dodatno će se zagrevati, pa će temperature sa -30 stepena u veoma kratkom vremenskom intervalu da porastu na vrednosti od 10 do 20 stepena. Dakle, u mnogim predelima očekuje se da temperature porastu i za 30 stepeni, a sneg neće ni stići da se otopi, već će zbog fenskog efekta vetra, koji su ovom delu sveta naziva ''SNEGOŽDER'' snežni pokrivač da ispari. Potom će otopljenje stići i do drugih delova SAD i Kanade i temperature će biti za 20 do 30 stepeni više od temperature ovih dana, ali i za 15 ak stepeni više od prosečnih za ovo doba godine. Dakle, nakon jednog od najjačih zahlađenja poslednih decenija, kraj ove godine biće obeležen znatno toplijim vremenom.

Kada se uporede Evrope i Severna Amerika, mogu se primetiti drastične razlike. Klima Evrope mnogo je blaža od klime Severne Amerike, jer se Evropa veći deo godine nalazi u sistemu zapadnih vetrova, koji uslovljavaju da je klima Evrope vrlo blaga, uz znatno ređe ekstreme od kopna Severne Amerike, koji ima vrela leta i temperature preko 45 stepena, ali i ledene zime i temperature i ispod -40 stepena, a sve zbog uticaja već opisane orografije i rasporeda okeana i kopna. Atina i Njujork leže na sličnim geografskim širinama. I dok Atina zimi ima uglavnom prolećne GB temperature, Njujork i Istočnu obalu pogode nekoliko snažnih zimskih oluja sa obilnim snegom. Isto tako, zahvaklujući Atlantiku i Golfskoj struji, temperature duž Atlantika sve do polarnih predela retko kada budu mnogo ispod 0°C, dok se iznad kopna severne Amerike temperature ispod 0°C mogu zabeležiti i u suptoropskim predelima Floride i Meksika. Beograd zimi retko beleži ekstremno niske temperature, dok gradovi na isitm širinama unutar kopna SAD redovno beleže temperarure od -35 do -15 stepena.

(Telegraf.rs)