Zaboravljeni azijski rat: Dve godine od puča u Mjanmaru, hiljade ubijenih, svet okreće glavu

Bone Tajza je bio nestrpljiv da krene u školu. Slomljena ruka je zadržala sedmogodišnjeg dečaka kod kuće dok su druga deca počela sa časovima, ali sada kada je njegov gips skinut, nije mogao da dočeka da se pridruži.

Njegova majka Tida Vin je i dalje bila zabrinuta.

"Ostani kod kuće", prisetila se da je rekla svom sinu trećeg dana po povratku u školu prošlog septembra, ali je on ipak otišao. Nekoliko sati kasnije, došlo je do vazdušnog napada. Tida Vin je bila kod kuće u centralnom regionu Mjanmara, Sagaing, kada su vojni helikopteri počeli da ispaljuju teško naoružanje u blizini njene kuće. Sakrila se dok pucnjava nije prošla, a onda je otrčala do škole. Najzda je pronašla sina u učionici, jedva živog, u lokvi krvi, pored tela druge dece.

"Dva puta mi je rekao: "Mama, molim te samo me ubij". Bio je u ogromnim bolovima", opisala je majka. Okružena naoružanim vojnicima mjanmarske vojske koji su preplavili školski krug, ona je povukla Bonea u krilo, moleći se i dajući sve od sebe da ga teši dok nije umro.

Bio je jedna od najmanje 13 žrtava, uključujući sedmoro dece, u napadu u septembru - i među hiljadama ubijenih širom zemlje otkako je vojska preuzela vlast u puču 1. februara 2021.

Hunta je zbacila demokratski izabranu liderku Aung San Su Ći, koja je kasnije osuđena na 33 godine zatvora tokom tajnih suđenja; razbila proteste protiv državnog udara; uhapsila novinare i političke zatvorenike i pogubila nekoliko vodećih prodemokratskih aktivista, što je izazvalo osudu Ujedinjenih nacija i grupa za ljudska prava.

Dve godine kasnije, ovu državu jugoistočne Azije potresaju nasilje i nestabilnost. Ekonomija je uništena, sa nestašicom hrane, goriva i drugih osnovnih zaliha, prenosi CNN.

Duboko u džungli, pobunjeničke grupe su preuzele borbu protiv vojske. Među njima je mnogo tinejdžera i diplomaca, čije je živote i ambicije preokrenuo rat kojem se ne vidi kraj.

U mesecima nakon puča, milioni širom Mjanmara učestvovali su u protestima i drugim oblicima građanske neposlušnosti. Naišli su na krvavo gušenje, a civili su ubijani na ulici, otimani usred noći i navodno mučeni u pritvoru.

Od puča 1. januara 2021. godine, najmanje 2.900 ljudi su ubile trupe hunte, a više od 17.500 je uhapšeno, od kojih je većina i dalje u pritvoru, prema podacima grupe Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP).

Nakon napada u školi, Tida Vin je rekla da je plakala i molila vojnike da joj dozvole da sama sahrani sina, ali su ga oni odveli.

Kada je sledećeg dana pozvala vojnog komandanta, rekao joj je da je njen sin već kremiran. Još uvek nije dobila njegov pepeo, rekavši da neće potpisati nijedan dokument koji je izdala hunta, koja je ubila njenog sina.

Između ovih velikih napada, svaki dan se odvijaju manje bitke između vojnih i pobunjeničkih grupa koje su se pojavile širom zemlje, udružujući se sa davno uspostavljenim etničkim milicijama.

Neke od ovih grupa efektivno kontrolišu delove Mjanmara van domašaja hunte - a mnoge se sastoje od mladih dobrovoljaca koji su ostavili porodice i prijatelje, zbog, kako kažu, budućnost njihove nacije.

Dok se milioni civila u Mjanmaru bore sa svojom mračnom realnošću posle puča, veliki deo sveta gleda na drugu stranu.

"Prošle su dve godine razaranja vojne hunte i vojske u ratu sa sopstvenim narodom. Videli smo 1,1 milion raseljenih ljudi, više od 28.000 uništenih domova, hiljade ljudi je ubijeno", rekao je Tom Endrjuz, specijalni izvestilac UN-a za stanje ljudskih prava u Mjanmaru.

Prošle godine je oko 40 odsto stanovništva živelo ispod granice siromaštva, "preokrenuvši skoro deceniju napretka u smanjenju siromaštva", saopštila je Svetska banka prošlog jula. Cene osnovnih dobara poput hrane i goriva su naglo porasle.

Ali mala podrška je došla spolja. Evropski parlament je 2021. godine usvojio predlog kojim se podržava NUG kao "jedini legitimni predstavnici demokratskih želja naroda Mjanmara". Ali vojna pomoć nije usledila.

"Konflikt je zaboravljen", rekao je Endrjuz, upoređujući prigušeni odgovor međunarodne zajednice na Mjanmar naspram žurbe da se obezbedi oružje, finansijska i druga pomoć Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije.

Ukrajinski model bi se mogao primeniti na Mjanmar, dodao je on - ne u smislu uvoza oružja, već u preduzimanju "koordinisanih akcija kao što su ekonomske sankcije koje ciljaju na izvor prihoda hunte, koje ciljaju njihovo oružje, koje ciljaju sirovine koje oni koristi za pravljenje oružja unutar zemlje".

"Ako (sukob) ostane u senci međunarodne pažnje, onda izričemo smrtnu kaznu neizrecivom broju ljudi", upozorio je Endrjuz.

Slično molbu ima i Tida Vin, majka dečaka Bona Tajza.

"Želim da zamolim svet da nas podrži kako smrt naše dece ne bi bila uzaludna. Hoćeš li samo skrenuti pogled sa nas? Koliko još dece mora da rizikuje svoje živote?", upitala je ona.

(Telegraf.rs)