Evropski hangar čuva 500 oklopnih vozila, među njima Leopard i Gepard: "Voleo bih da ih vidim u Ukrajini"

Foto: Shutterstock/Ilustracija

Na periferiji Turnea, uspavanog srednjovekovnog grada u delu Belgije u kojem se govori francuski jezik, nalazi se skroman sivi hangar, jedva sakriven iza ograde. U njemu se nalaze redovi i redovi nemačkog tenka Leopard 1 i drugih borbenih vozila - pa čak i neke iste vrste oružja koja se nalaze na vrhu liste želja Ukrajine.

Hangar pripada belgijskoj odbrambenoj kompaniji OIP i sadrži jednu od najvećih rezervi oružja u privatnom vlasništvu u Evropi.

Preporučujemo

"Mnogi od ovih tenkova stoje ovde godinama. Nadamo se da je sada vreme da konačno vide neku akciju u Ukrajini", rekao je Fredi Verslujs, šef OIP-a.

Dodao je da u hangaru imaju 50 tenkova Leopard 1.

"Takođe imamo 38 nemačkih tenkova Gepard, 112 austrijskih tenkova SK-105, 100 italijanskih VCC2 i 70 M113 oklopnih nosača", rekao je on.

Ukupno, njegova firma ima na zalihama oko 500 oklopnih vozila, "verovatno najširi privatni arsenal tenkova u Evropi", prema Verslujsu, koji ima dugu istoriju u vojnom sektoru.

Nakon odsluženja vojnog roka, Verslujs je proveo devet godina radeći za belgijsku vojsku u diviziji koja je bila odgovorna za kontrolu kvaliteta tenkova i municije. Godine 1989. pridružio se OIP-u, firmi specijalizovanoj za optičku opremu, gde je na kraju osnovao OIP Land Sistems, podružnicu koja je otkupljivala staru vojnu opremu, računajući da će jednog dana ponovo biti potražnja za njom.

"Sve što ovde radimo je legalno, postupamo po pravilima i imamo sve potrebne dozvole", rekao je on, sležući ramenima na etiketu "trgovac oružjem", prenosi Guardian.

Šetajući uskim ulicama i bulevarima u Turneu, teško je zamisliti da je takvo oružje udaljeno samo 15 minuta hoda. Verslujs je kupio većinu svojih trenutnih zaliha u poslednje dve decenije, nabavljajući tenkove direktno od evropskih vlada, smanjujući njihovu potrošnju za odbranu.

Od pada Sovjetskog Saveza, evropske nacije su nastojale da zamene neke od teških i skupih za održavanje tenkova iz doba hladnog rata lakšim vozilima potrebnim za kraće mirovne misije širom sveta. Smanjenje odbrane je ubrzala ekonomska kriza 2008. godine, a do 2014. godine, kada je Vladimir Putin anektirao Krim, evropska vojna potrošnja je dostigla istorijski nizak nivo.

U jednom od većih Verslujsovih poslova, kupio je 50 tenkova Leopard 1 koje je belgijska vlada izbacila iz upotrebe 2014. za 37.000 evra svaki.

"To je bila tržišna cena zbog geopolitičke situacije u to vreme. Ali kupovina tih rashodovanih tenkova za nas je bila velika kocka. Veliki, veliki rizik", rekao je on za Guardian.

Leopard 1, koji je iz 1960-ih, lakši je i manje moćan od novijih tenkova Leopard 2, a 14 njih je Nemačka prošle nedelje pristala da pošalje Ukrajini.

Godinama Verslujs nije mogao da proda Leopard 1 i Gepard jer nemački zakon zahteva odobrenje Berlina za ponovni izvoz svoje vojne opreme. Ali prošlonedeljna odluka kancelara Olafa Šolca o Leopardu 2, koja je otvorila kapije za druge evropske zemlje da slede njihov primer, otvorila je nove mogućnosti.

Ruska invazija na Ukrajinu, i potonja zapadna vojna podrška Kijevu bez presedana, već su naveli Verslujsa da proda 46 lakih oklopnih vozila M113 Velikoj Britaniji, koja ih je zatim prebacila u Ukrajinu kao deo vojnog paketa. Belgija, koja nema više tenkova u odbrambenim zalihama, istražila je mogućnost da otkupi Leopard 1 koje je prodala Verslujsu.

Ludivin Dedonder, belgijski ministar odbrane, prošle nedelje je rekao da je započeo pregovore sa OIP-om, ali je optužio kompaniju da pokušava da ostvari "ogromnu zaradu" od prodaje.

"Pregovori su još u toku, ali neću da platim pola miliona za tenk koji nije ni blizu borbeno spreman", rekao je Dedonder belgijskim medijima.

Verslujs je negirao da mu se belgijska vlada obratila i rekao da je teško proceniti cenu po kojoj će prodati tenkove.

"Nema smisla trenutno govoriti o cenama jer moramo da proverimo stanje svakog tenka i šta treba da se ažurira", rekao je on.

On je naglasio da bi mogli da prođu meseci i milion evra u troškovima renoviranja svakog tenka kako bi se osposobio za upotrebu u Ukrajini.

"Ovim momcima je potreban novi motor, amortizeri, najnovija radarska tehnologija - lista se nastavlja", rekao je on.

Verslujs je rekao da mu se nedavno obratio ukrajinski državni izvoznik i uvoznik oružja u vezi sa mogućnošću kupovine njegovih tenkova. Zajedničke ekspedicione snage Ujedinjenog Kraljevstva (JEF), grupa koju predvode Britanci i koja se sastoji od 10 severnoevropskih država, takođe su u kontaktu od kada je Nemačka objavila odluku o svojim Leopardima, rekao je on.

"Otvoreni smo za sve opcije. Ali cena mora biti fer, mi nismo dobrotvorna organizacija", rekao je on.

I dok je Nemačka ukinula zabranu izvoza Leoparda, ostale su druge prepreke. OIP još uvek nije u mogućnosti da proda svoje velike zalihe lakih tenkova SK-105 austrijske proizvodnje, a Beč nije odobrio izvoz.

"Velika je šteta jer su u dobrom stanju i mogu se lako pripremiti", rekao je on.

U hangaru je Verslujs odbacio optužbe nekih u Belgiji da je pokušavao da profitira od rata. "Svi misle da zarađujemo mnogo novca, ali pogledajte oko sebe, za sada je hangar pun", rekao je on.

On je rekao da su uzeli ove tenkove kada ih niko nije želeo.

"Sada bih veoma voleo da ih vidim u Ukrajini", poručio je Verslujs.

(Telegraf.rs)