Godinu dana rata, ni sankcije Zapada ga nisu zaustavile: Da li je vredelo uvoditi ih?

Foto: Shutterstock

Na logou na šoljicama za kafu piše "Ukusno i tačka", ali mlade žene koje se okupljaju ispred restorana kod Crvenog trga i dalje ga zovu starim imenom: "MekDonalds".

"Iako naziv više nije isti, hrana je i dalje istog ukusa manje-više", kažu one, ali praznina koja je ostala nakon odlaska drugih zapadnih brendova ne može tako lako da se popuni, piše Politico.

Preporučujemo

U obližnjem tržnom centru izlozi radnji brendova H&M i Zara su prazni. Neke od sankcija koje su pogodile Rusiju nakon invazije na Ukrajinu 24. februara prošle godine, poput zamrzavanja međunarodnog platnog sistema SVIFT, uvele su zapadne vlade. Drugi, kao što je izlazak Mekdonaldsa, rezultat su odluka multinacionalnih kompanija. Za ove mlade žene, sve je to bilo isto.

"Rođeni smo u eri otvorenih granica, a sada smo ponovo isključeni od sveta. Postoji taj osećaj hladnog rata, to je depresivno“, rekla je 22-godišnja Marina, koja je zaposlena u muzeju.

Najstrastvenije pristalice Ukrajine žele da Zapad izvrši udar na Moskvu oštrijim merama.

"Ruski budžetski deficit raste, prihodi od nafte i gasa su prepolovljeni, komponente je teško pronaći, McPutin hamburgeri su strašni“, rekao je za Politico ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis.

Drugi smatraju da cilj nije dostignut.

"Da istaknem ono što je očigledno - cilj sankcija je da se rat okonča, a rat nije okončan. To znači da cilj nije postignut", rekao je Majkl Mekfaul, profesor na Univerzitetu Stenford, koji je proučavao sankcije.

Većina diplomata i zvaničnika EU uključenih u evropsku politiku sankcija naglasila je da cilj nikada nije bio, realno, da Rusija povuče svoje trupe. Umesto toga, cilj je bio da se oslabi ratna mašina Kremlja tako što će se Putinu uskratiti finansiranje koje mu je potrebno.

Ipak, uprkos ranijim predviđanjima, ruska ekonomija nije kolabirala. Pravovremene intervencije ruske Centralne banke, prihodi od preostalog izvoza energije i okretanje ka novim tržištima ublažili su udarac zapadnih sankcija.

Sada kada je prošlo godinu dana od početka rata postavlja se pitanje: "Da li su sav trud i ekonomske teškoće u Evropi zaista bili vredni toga?" Debata je aktuelna, jer je EU razmišljala o novoj rundi sankcija sa godišnjicom ruske invazije 24. februara.

"Često postoje veoma velika očekivanja šta se sankcijama može postići u kratkom roku i protiv vojne agresije. Za one koji su očekivali da će sankcije okončati rat, to je bila samo želja“, rekla je Marija Šagina, naučni saradnik Međunarodnog instituta za strateške studije.

Efekat šoka

Prvi talas "ekonomskih kazni" protiv Rusije bio je nesvakidašnji po svojoj jačini i brzini.

EU je odobrila dva široka paketa sankcija neposredno nakon invazije 24. februara. Treći paket je usledio nedelju dana kasnije i isključio je jedan broj ruskih banaka iz međunarodnog platnog sistema SWIFT - mere nezamislive pre rata.

U mesecima koji su usledili, paketi sankcija su išli jedan za drugim u kratkom roku. Ali iza zatvorenih vrata stvari su se brzo zakomplikovale.

Neke zemlje EU počele su da se suprotstavljaju koracima koji bi previše naštetili njihovoj ekonomiji. Nafta i gas, vitalni izvori prihoda Rusije od izvoza, u početku su ostavljeni netaknuti, na užas Poljske i baltičkih država, najistaknutijih pristalica EU u Ukrajini.

Manje od mesec dana nakon početka rata, evropske diplomate su već govorile o "mučnini od sankcija".

Kada je Brisel pokušao da sankcioniše rusku sirovu naftu, to je dovelo do bolne, višemesečne borbe da se sve zemlje EU uključe. Na kraju je premijer Mađarske Viktor Orban potpisao plan - ali tek nakon što je dobio veliko izuzeće.

Sve ovo je iskorišćeno da se ublaži udarac ruskoj ekonomiji. Sankcije na fosilna goriva takođe su stigla sa periodom tranzicije, što je rusima dalo vremena da se adaptiraju i svoj izvoz usmere na druge strane sveta.

"Taj šok efekat treba da bude najefektniji, da onemogući meti da ima vremena za adaptaciju", kaže Šagina.

Otpornost Rusije

Oklevanje Evrope da ide "svom snagom" samo je jedno od objašnjenja zašto je godinu dana kasnije ukupan efekat na rusku ekonomiju nijansiran.

Dok se ruska ekonomija prošle godine smanjila za čak 4,5 odsto prema Svetskoj banci – ili samo 2,2 procenta prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda – prognoze sugerišu da će šteta biti manja ove godine. Prema MMF-u, privreda bi mogla da poraste čak i za 0,3 odsto.

"Ogroman broj firmi je otišao, uvoz je propao, ali BDP nije -15 %, kao što su se neki nadali na početku", rekla je Marija Demercis iz Bruegel Think Thank-a.

Ruski izvoz nije ispario, jer ga uglavnom pokreće energija. Iako je EU stalno smanjivala kupovinu energije iz Moskve, rastuće cene značile su da su prilivi gotovine u Rusiju ostali visoki.

"EU nije prestala da kupuje rusku energiju. Zašto nas onda iznenađuje što ruska ekonomija nije pukla? To je izbor koji je EU napravila, što je dovelo do održanja ruske ekonomije", kaže Demercis.

Drugi cilj politike sankcija EU bio je da udari rusku elitu. Ako ruski oligarsi više ne mogu da kupuju skupe italijanske kožne kofere ili francuska vina, mogli bi se okrenuti protiv Putina, nadale su se neke ukrajinske pristalice.

EU je do sada sankcionisala 1.386 pojedinaca, što znači da im je ograničena mogućnost putovanja i pristupa svom novcu.

Neki analitičari tvrde da je iluzija na prvom mestu verovati da bi sankcionisani pojedinci mogli uticati na rat.

"Mnogi oligarsi zavise od Putinove dobre volje, a to se neće promeniti samo zato što su bili sankcionisani od strane Zapada", rekao je bivši švajcarski diplomata Tomas Borer.

Takođe se činilo da sankcije imaju ograničen efekat u promeni srca i umova prosečnog Rusa. Anketa nezavisnog Levada centra sprovedena u septembru prošle godine pokazala je da većina Rusa nije zabrinuta zbog zapadnih sankcija.

Dok Brisel priprema novu rundu sankcija, vlade zapadne Evrope počinju da se pitaju koja je svrha. Dok Poljska i Baltik i dalje žele oštrije, dublje rezove u trgovini sa Rusijom, diplomate zapadne EU kažu da bi vreme i trud bilo bolje potrošiti na sprovođenje postojećih sankcija.

Mnogi stručnjaci predviđaju da će se pravi bol za Rusiju pojaviti postepeno. U nedostatku zapadnih komponenti i tehnologije, i ograničene u svojoj mogućnosti izvoza, Moskva rizikuje da stalno klizi ka tome da postane još jedan Iran - međunarodno izolovana država koja se suočava sa rastućim ekonomskim problemima.

"Sankcije su otrov sporog dejstva, pomalo nalik arseniku. Potrebno je vreme", rekao je ovog meseca u Evropskom parlamentu šef spoljne politike bloka Žozep Borelj.

(Telegraf.rs)