Putinov poraz, scenario od kojeg strahuje čitav zapad: Šta će se dogoditi sa svetom ako se Rusija raspadne?

Ilustracija: Telegraf/Tanjug/AP

Da li možete da zamislite svet bez Rusije? Da li može da se ostvari predviđanje bivšeg češkog šefa diplomatije Karela Švarcenberga koji veruje da će se Rusija dezintegrisati?

"Veliki delovi Rusije će hteti da se otcepe i postanu nezavisni i to čim pre", rekao je Švarcenberg.

Preporučujemo

Iako bi možda nekome ovo zvučalo kao idealan scenario, Švarcenberg bi trebalo da pazi šta želi.

Dok većina eksperata smatra da je Švarcenbergovo predviđanje i dalje malo verovatno, rizik da Rusija eksplodira pod pritiskom njenog neuspelog napada na Ukrajinu ipak je podstakao zvona za uzbunu od Berlina do Vašingtona, dok vojni i diplomatski stratezi razmatraju posleratni scenario u kojem se zemlja raspada u paramparčad, u feude pod kontrolom ratnih vođa, sličnih onima koji su dominirali Avganistanom 1990-ih ili današnjom Libijom, piše Politico.

"Kada se u istoriji Rusija suočila sa dramatičnim porazom, a da njihova politika nije trpela?", pita Piter Raf, bivši zvaničnik u administraciji američkog predsednika Džordža Buša, koji je sada prvi čovek Centra za Evropu i Evroaziju na Institutu Hadson.

"Ne vidim kako bi vojni poraz dozvolio Putinu da preživi, a granice Ruske Federacije da ostanu tamo gde su i danas", tvrdi Raf.

Scenariji se kreću od pobuna među više od 20 ruskih etničkih teritorija raštrkanih na 11 vremenskih zona do potpunog pada u sukobe i bezakonje koji su zahvatili Libiju od pada Moamera Gadafija.

I jedno i drugo bi predstavljalo ozbiljnu pretnju regionalnoj stabilnosti, sa potencijalno dubokim posledicama po Evropu, uključujući dalji prekid lanaca snabdevanja, sukobe između nuklearno naoružanih frakcija i nove talase izbeglica koje beže iz destabilizovane Rusije.

Foto-montaža: Shutterstock, Tanjug/AP

Zapad se plaši ovakvog scenarija?

Ova tema je toliko osetljiva, da zvaničnici odbijaju da javno govore o svojim razmišljanjima, ili čak priznaju svoje planiranje za vanredne situacije iz straha da će ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pružiti dobrodošlicu za razgovor i podstaći rusku podršku ratu. (Nedavni događaj i izveštaj Instituta Hadson o ovom pitanju izazvali su ljutiti odgovor ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, navodi Politico.)

Prilikom nedavno održane Minhenske bezbednosne konferencije zapadni zvaničnici su odbili da javno komentarišu ovakav scenario.

Ivan Krastev, politikolog i predsednik bugarskog Centra za liberalne strategije koji je savetovao brojne evropske lidere smatra da ovakav scenario nije nemoguć. Krastev je naglasio da raspad "nije verovatan, ali ni nemoguć”.

"Ali fokusirati se na ovu opciju je skroz kontraproduktivno. Ako kažete: 'Ovde smo da razmontiramo Rusiju', onda dajete jak argument Putinovom narativu da je Zapad agresor", kaže Krastev.

Putin je to i ponovio u utorak u obraćanju političkom i vojnom establišmentu o stanju u zemlji uoči prve godišnjice njegovog punog napada na Ukrajinu.

"Elite Zapada ne kriju svoju svrhu", rekao je on, sugerišući da SAD i njeni saveznici imaju za cilj da unište Rusiju.

"Rusija će nestati ako izgubi rat u Ukrajini"

U sredu, bivši predsednik i premijer Rusije Dmitrij Medvedev otišao je i korak dalje, rekavši da će "Rusija nestati ako izgubi rat u Ukrajini", za šta je okrivio Sjedinjene Američke Države.

"Ako Rusija obustavi svoju specijalnu vojnu operaciju a da ne izvoje pobedu, Rusija će nestati, biće pokidana u deliće", rekao je Medvedev u postu na Telegramu, koristeći eufemizam za rusku invaziju na Ukrajinu.

Ta poruka odjekuje u zemlji koja je stalno pogođena vojnim sukobima i još uvek traumatizovana raspadom Sovjetskog Saveza.

Muke Rusije tokom Prvog svetskog rata pomogle su da se pokrene ruska revolucija i građanski rat koji je suprotstavio boljševike Vladimira Lenjina protiv šarolike grupe rojalista, kapitalista i drugih političkih snaga poznatih kao Bela armija.

Rat, jedan od najkrvavijih u ruskoj istoriji, uključivao je brojne pogrome Jevreja. Završio se 1923. godine sa preovladavanjem Crvene armije, ali je ostavio duboke podele u društvu.

Raspad Sovjetskog Saveza devedesetih, koji je doveo do otcepljenja zemalja poput Ukrajine, Belorusije i Kazahstana, kao i zemalja EU poput Estonije, Letonije i Litvanije, protekao je mirnije, ali malo je verovatno da izvesne slične agitacije danas ne bi naišle na snažniji odgovor.

Da li bi raspad Rusije bio krvav?

Struktura Sovjetskog Saveza učinila je njegov raspad relativno jednostavnim sa pravne tačke gledišta.

Nasuprot tome, Ruska Federacija je jedinstvena zemlja sa veoma moćnom centralnom administracijom. Za razliku od Sovjetskog Saveza, gde polovina građana nisu bili Rusi, 80 odsto stanovništva današnje Rusije identifikuje se kao Rus.

Najvažniji faktor koji je sprečio krvoproliće 1991. jeste taj da se Rusija nije protivila raspadu Sovjetskog Saveza.

Teško je zamisliti da bi Putin ili njegov potencijalni naslednik mirno stajao sa strane, odnosno da bi im većina stanovnika to dopustila, u slučaju kada bi regioni poput Baškortostana ili Sibir, koji je ruska rizniza blaga i gde ima najviše prirodnih bogatstava, pokušali da se otcepe.

Na Zapadu navodno brinu da će se, ako se rat u Ukrajini završi porazom Kremlja - kao što se većina nada, ruski vojnici vratiti kući i tamo nastaviti borbu, pomažući da se podstakne raspad zemlje.

Mnogi muškarci koji se bore za Rusiju u Ukrajini potiču sa neprivilegovanih ruskih teritorija, uključujući planine istočnog Sibira, gde veliki deo stanovništva ima etničke i kulturne veze sa Mongolijom, i Severnog Kavkaza, oblasti različite etničke pripadnosti koja uključuje Čečeniju i Dagestan.

Lider Čečenije Ramzan Kadirov, koji je igrao glavnu ulogu u gušenju uspona islamista u Čečeniji početkom 2000-ih, nedavno je rekao da namerava da osnuje privatnu vojsku po modelu na Vagner grupu, brutalnu plaćeničku silu koju kontroliše Putinov saveznik Jevgenij Prigožin.

Putin i Prigožin Foto: Alexsey Druginyn / Sputnik / Profimedia

Putin je 2011. godine, tokom govora na Severnom Kavkazu, malo krio svoje gađenje prema tamošnjim pokretima za nezavisnost.

"Ako se to dogodi, onda će u istom trenutku, ni za sat, već u sekundi, biti onih koji to žele da urade i sa drugim teritorijalnim entitetima Rusije… i to će biti tragedija koja će pogoditi svakog građanina Rusija bez izuzetka“, rekao je on.

To sugeriše da bi svaki potez nekog regiona da se oslobodi kontrole Moskve bio krvav, kako između centralne vlade i potencijalnih secesionista, tako i među samim regionima.

"Nove države bi se međusobno borile oko granica i ekonomske imovine. Moskovske elite, koje kontrolišu ogroman nuklearni arsenal, reagovale bi nasiljem na svaki secesionizam", napisala je u nedavnom eseju Marlen Laruel, koja vodi Institut za evropske, ruske i evroazijske studije na Univerzitetu Džordž Vašington.

Ono što mogućnost raspada Rusije čini toliko alarmantnim jeste, naravno, nuklearni arsenal te države - strateški kec u rukavu Vladimira Putina, koji je često pominja u poslednjih godinu dana.

Putin je u svom govoru u utorak rekao da Rusija suspenduje učešće u novom Sporazumu o strateškom naoružanju, poslednji sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja koje su dogovorile Moskva i Vašington.

Najveći strah

Uoči raspada Sovjetskog Saveza, SAD i njeni saveznici bili su daleko od optimističkih stavova o nuklearnoj pretnji. Američka obaveštajna služba upozorila je tada da bi taktičko nuklearno oružje, verovatno uključujući takozvane bombe u koferima, moglo da završi na crnom terorističkom tržištu ako se ne preduzmu koraci da se ono obezbedi.

I dok je Vašington pozdravljao nezavisnost Baltičkih država, postojala je velika bojazan da bi deo sovjetskog nuklearnog arsenala mogao da padne u pogrešne ruke u drugim delovima carstva, uključujući Kazahstan i Ukrajinu, sa stravičnim posledicama.

To je danas manja pretnja u Rusiji iz prostog razloga što nema nuklearnog oružja u potencijalnim otcepljenim regionima, smatraju zapadni analitičari.

Zabrinjavajuća perspektiva je izbijanje sukoba između članova ruskog establišmenta i borba za kontrolu nad oružanim snagama. Političke svađe su već izbile između šefa Vagner grupe Prigožina i ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba oružanih snaga Valerija Gerasimova.

Jevgenij Prigožin, Putinov saveznik čiji se vojnici bore kod Bahmuta, u utorak je optužio svoje rivale da zadržavaju municije i onemogućavaju vazdušni transport, dodajući da bi njihove radnje mogle predstavljati "izdaju".

Veliko pitanje u svakom mogućem scenario o raspadu Rusije jeste kakvu ulogu bi Kina odigrala.

Dok bi nestabilnost kod suseda bogatog resursima pružila Pekingu mnoštvo mogućnosti da podstakne svoj proždrljivi apetit za sirovinama, od prirodnog gasa do potaša, većina posmatrača veruje da neće nastojati da prekroji granice Rusije.

"Kina će biti veoma oprezna", rekao je Krastev.

Niti postoji velika potražnja lokalnog ruskog stanovništva u Sibiru ili drugde da traži kinesku dominaciju.

Ruski spoljni regioni su generalno siromašni i u velikoj meri se oslanjaju na centralnu administraciju u Moskvi za novac, što je još jedan razlog da se "drže đavola kojeg poznaju".

Ono što je jasno jeste da, iako bi raspad Rusije i dalje mogao biti događaj male verovatnoće, zapadni planeri ne mogu sebi priuštiti da ga ignorišu. Dok posmatrači Rusije raspravljaju o izgledima za "dekolonizaciju" zemlje, ne bi trebalo da odbace mogućnost da bi Putinov pokušaj da ponovo okupi izgubljenu imperiju Kremlja mogao da je košta barem deo njene teritorije.

"Tragedija Rusije je u tome što ne zna gde su njene granice", rekao je Švarcenberg, čija je porodica pobegla iz Čehoslovačke pod sovjetskom kontrolom 1948. godine.

Opasnost je da bi to brzo moglo postati tragično ne samo za Rusiju, već i za ostatak sveta.

(Telegraf.rs)